среда, 17. август 2011.

ЧУВАРИ НАШЕГ НЕБА И ЧУВАРИ НАШЕ ТРАДИЦИЈЕ

                          ЧУВАРИ НАШЕГ НЕБА И ЧУВАРИ НАШЕ ТРАДИЦИЈЕ  

                            (Једино код Срба,Пилот се постаје наслеђем)

Летели су ниско,над градом,изнад споменика“ПОБЕДНИКУ“.А ОН,као да оживе,ПОБЕДНИК,уздизао се високо према сунцу...Поред мене,испод дрвета,седе један пилот(војни пилот).И тако као да се спусти оним падобраном који је малопре кружио изнад споменика,поче своју причу,о љубави својој највећој:“Летео сам,свим клипним авионима,изузев млазњака,а сад скоро било је 38година,а ја сам у 82-ој...“Јанић Божидар,рођени Београђанин,био је рече,наставник једриличарства,а његова,ипак највећа љубав према летењу још увек траје и трајаће до краја живота.Летео је до 60-те,а сада понекад оде „ТАМО да се провоза“.И поглед му нестаде у висинама нашег неба,као да на тренутак одлете у оном белом авиону,крила црвених,па се опет спусти и настави причу:“Мој отац је био војно-државни мајстор-пекар,Јован Јанић...У доњем делу града су се налазили станови за војна лица и државне службенике.Лево од нас,(овде на Калемегдану)се налазила војна интенданска академија,која је после нестала у Другом Светском рату.Испред ње су биле две велике солидне зградеу којима су у времену целог 19-ог века били војни затвори,за трајно  робијање војних затвореника.Треба рећи да су сви ти затвори нестали и све зграде у Другом С ветском рату...“
Пилот Ј анић Божидар и професор загледа се по оном народу,а на Калемегдан као да је цео Београд измилео.Било је десетине хиљада Београђана и био је сунчан дан,а све што има од летилица и авиона у српском ваздухопловству,излетело је и надлетало Калемегдан...Пилот Јаниц настави причу:“Знате ли да су Првом  Светском рату(1914-1915)одред за одбрану Београда формирали грађани  Београда:“ Његове мисли се пренеше на касније време и рече:“Мој млађи брат(78 година има сада),Чедомир је основао на аеродрому у  Сурчину ваздухопловни српски музеј а писе и књиге.Написао је скоро књигу“ГОДИШЊАК СРПСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА“,то је као извештај потомству.Од старијег покојног брата Миодрага има син Милан.Сада је капетан на путничком авиону.Пилоти се састају понедељком у 12 часова у Дому Аеро клуба у оквиру удружења за неговање и чување ваздухопловне српске традиције у улици Узун Миркова бр.4(то је дом аеро клуба).“Дођите нам у госте...Доњи Град(Дорћол) у коме сам био рођен озивећу вам кроз причу мој,кроз цео мој жибот...“
Угледао је у гомили једног свог колегу пилота,поздравио се ,устао и рекао како његов колега има 2 сина пилота.Док је одлазио према њему,мени се наметну једна наша мисао,после ове приче,учини ми се да се једино код Срба пилот постаје наслеђем.Над  Калемегданом кроз сунца летели су српски пилоти...Највеће акробације је изводио пилот у МИГ-у 29.
Данас ми се учини да су пилоти ЉУДИ-ПТИЦЕ...А пред поноћ,враћах се Душановом и прође оном сраном према Калемегдану трамвај „звани књига“,(почиње и сајам књига у Београду.)А Дорћол беше ове ноћи некако чудно умирен и знала сам да се са Косова и Метохије враћају млади са једне поклоничке мисије.Како сам заспала не сећам се,знам да је дошло друго јутро и да сам посетила чуваре наше традиције(ДРУШТВО ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈА  ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБИЈЕ ДО 1918 ГОДИНЕ),Задарска бр.2.Причах им о пилотима,рекоше ми да се друже и поштују. ЧУВАРЕ ДОБРОВОЉАШТВА  посетих истог тог дана,а чувара војног музеја на Калемегдану планирала сам да посетим једног од следећих дана.
Пред подне другог дана свратих у опшину Стари Град код Зорана-“Историје“.Увек ми из историје једну реченицу макар досад незнану изговори,а данас :“Пре Балканских ратова АМЕРИКА ЈЕ ИМАЛА 8 АВИОНА А КРАЉЕВИНА СРБИЈА 12,И БАЛОНСКО ОДЕЉЕЊЕ,(КОМАНДИР ЈЕ БИО КОСТА МИЛЕТИЋ-МАЈОР),ИМАЛИ СМО ГОЛУБИЈУ ПОШТУ ,ГОЛУБОВЕ ЛЕТАЧЕ ИСТРЕНИРАНЕ...“
Ех,ипак Београд и Србија настављају жибот нови неки ту на ушћу Саве у Дунав...А ЧУВАРИ СЕ У СРБИЈИ СВАКЕ ГОДИНЕ РАЂАЈУ.


Било је октобра,лета 2008                                                           Нада Лукић-Дринска
                                                                                                        Народна новинарка

1 коментар: