Пронашле се наше душе

"Понекад речи застају и остаје само радост због сличне душе", рече Татјана и рашири руке, говорећи да је моја душа велика, кад их примих у свој дом, онако као своје, наше. А, и јесу моји, ОНИ и НАШИ. Тај сусрет беше "ЧУДО", како рече Николаи, а то чудо, сам ја "видела" већ једну ноћ раније, док су путовали из наше Русије према нашој Србији... и писах о томе као најаву, да обавестим јавност о изложби заједничкој, сликарској и заједничкој вечери књижевној и музичкој... У ствари, ми бесмо рођени далеко једни од других, као душе славенске, али се знало да ћемо се наћи, као сада у Београду, и да никада не можемо бити РАЗРОЂЕНИ. И програм те вечери би наша спона коначна,  наша веза заувек, да се више не раздвојимо.
Божји дарови у уметности нас окренуше једне према другима. Све остало је ишло лагано и Иринин превод са српског на руски стихова битне, књиге Гордане Опалић и Сашин глас пун јачине и лепоте, као да долази из облака, из неба које се плави над Београдом, и Татјанин плес, нестваран, и Владимирово читање поезије на течном српском језику. А онда ненамештенок потече књижевно вече српских писаца и сликара, који поред изложених слика пустише поезију да тече из душе. Наш Ненад "српски Јесењин", скоро да престаде да буде преводилац са руског на српски и обрнуто, јер смо сви, скоро све разумели...
Остала догађања у Београду, исписаће наше сестре и браћа Руси, која и снимаше, и радоваше се заједно са нама, а и наш Иван, који не пропусти да сними ниједан битан тренутак... Фотографисали су и наши Срећко и Мирјана.
У цркви Александра Невског текла је вечерња молитва. Тамо смо осетили у дубини душе наше јединство Православно, љубав која се не пише, не чита, која је ћутња и загрљај још један за срећног пута.

Н. В. Л. Дринска

Уместо песме - добродошлица

Русија нам дође у походе...

У сликама и стиховима, кроз магле јутарње, Сунцу придружена, душом руском најављена, загрли нас рука ПРИЈАТЕЉА. Из далека писмо стиже... И данас овде, у престоници српској, у граду страдања и радости, отворене Двери, раширене руке и љубав из срца славенских... А престадоше ратови и утихнуше топови и долетеше нам Авиони. Пилоти руски и српски заветоваше се небу над Србијом, заједно, као што учинише сликари и песници у бојама неба и раширене душе. И поклонимо се прво заједно у слободи изгинулим борцима заједничким (као некад добровољцима) и обећајмо памћење и наставак незаборава.
Хвала вам, јунаци, и добро нам дошли пријатељи.

      Владимир Бабоши, Ирина Михашина, Александр Бриков, Татјана Фролкина
Данас у Установи Културе Палилула 26.окт.2017.Митрополита Петра 8. од 18-21.час...Заједно са српским сликарима и писцима и грађанима Београда...Н.Л.В.-Дринска (новинар и писац)

У Завичају...

                              У  ЗАВИЧАЈУ-"ТИШИНА"

Лето је 2017-сто и месец јули .Први пут обраћам пажњу на Изласке и Заласке сунца...Између Дани ишчекивања , пуни Тишине и Топлине и пријатна хладовина испод ораха...Трепери лишће брезово и са благим ветром се милује...И ЗАБОЛИ САМОЋА...Сећања навиру , Свици се играју и светле непрекидно па ни једна ноћ мрачна није... Птице су се умножиле и цвркуте спојиле ... У зору ми већ слећу на прозоре...Стално се селе из Панчићеве Оморике у Сребрену Јелку или у густо лишће лешника,,,По каменом зиду скакућу и када све мрве позобају свађају се са мачком старом која им се "прикрада"...Ипак све личи на ЗАТИШЈЕ ПРЕД БУРУ"...Осећам симболе у Природи што нове догађаје најављују , а све је уствари наговештај Краја и после Новог Почетка...

Освећење Храма Св.Благовештење у Штиткову

                       СТАРА   РАШКА -Подно Чемернице

Фотографије урадила Мирјана Ужичанка

Мала Госпојина , 21.септембра .Лета Госпоњег 2017.ог , тек мину . Путовах са Мирјаном , Ужичанком у Штитково ,подно Чемернице, у Стару Рашку , као чланице Удружења Ужичана у Београду...Док се "пењасмо" према планини , узаним неприступачним путем , ипак уживасмо у нестварним пределима , јер наш возач Паја (родом из Пакраца , а дугогодишњи возач у Градском саобраћају у Београду ) провезе без застоја онај аутобус све до Штиткова...Пошто сам седела на левој страни аутобуса посматрах шуму у дубини , све саме брезе које  су тако високо расле , као да ће дорасти до неба , а онда се ипак савиле у луку , наниже , и нису се поломиле...Хаџи Јова (наш водич ) даде нам један кратак напис , из кога  дођосмо до сазнања , о историјату Цркве , која прво беше Манастир , који завешта , Патријарх Гаврило Рашковић , из познате кнежевске породице , и подиже га 1655.године ...Касније , после два века , Турци га уништише и тек пре 150 година на истом месту пониче Црква у Штиткову...

Овог Лета-Господњег 2017. деси се велика свечаност и ми по први пут бесмо на Светом овом месту , међу многобројним Завичајцима и гостима , од којих неки беху и трећи пут...Видело се , ипак да је њихова радост слична нашој...Осетисмо , посматрајући , обновљену белу Цркву , како ће бог поново дати , да се Огњишта ужгају , и макар у летњим месецима привуку госте ,јер ово постаје најлепше етно-село у Србији , али и лековито , јер из дубине испред Цркве вода истиче и сигурно ће народу послужити за освежење и излечење...БИТНО ЈЕ ДА ЈЕ ЦРКВА СПАШЕНА ОД ВЛАГЕ...

А Војин Вучићевић је извршни директор Хуманитараца " Стара Рашка "и он објави да је највише уплатила "Републичка Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама "-800.000.дин.Рече да су велику ствар учинили људи , наши из Расејања , а да ће ускоро бити истакнут списак дародаваца...Сазнајем да у књизи Вукомана Шалипуровића : " Прилози за историју грађевинарства у Средњем Полимљу у 19.веку ". Пише како је Кнез Михаило , указом од 1876. године , одредио " 60 дуката ћесарских , обштини села Штитково  у кадилуку нововарошком , на довршење започете Цркве "Сад започе , заустављање нестајања Штиткова , које беше чувано и обнављано , тешком муком и као што је уклесано , и животима брањено и то : 107 ратника од 1912-1918...На плочи су , испред Олтара њихова имена а плоча је освећена на Видовдан 1927.

Ово је извештај нашим Завичајцима .Мирјана Ужичанка направи фотографије а ја записивах да се не заборави...           
    Београд , септембар још увек 2017.                                            Нада-Дринска

На Дан Првог Српског Патријарха

              ПОКЛОН  ЗАВИЧАЈУ
( Вече историјско и књижевно ,на Дан Првог Српског Патријарха Св.Јоаникија )

Био је Дан Првог Ср.Патријарха Св.Јоаникија 16.Септембар 2017.ог лета Господњег ...Скоро минули празник је уписан у данашњем нашем црквеном календару .
Ово вече доживех захваљујући младима и наравно извесном броју старијих у Завичају.Ту су и моји школски другови и другарице , који већина живе овде...Миланка их окупи , а поводом моје НАГРАДЕ  због промовисања традиције на Златиборском округу ,као новинара и писца...Наравно Златиборском округу припада и Тара планина , наша и Дрина , што је мој ужи Завичај.Варош Бајна Башта на десној обали Дрине,ћутљиво чека боље дане , скрајнута , а битна је некад била , логично граница је , и овде је увек постављана , гранична наша војска ...Па и сада , рехабилитоваће се наша војска ...Једном сам чула нашег посебног Генерала , Владимира Лазаревића , како је рекао : " Не може се нико играти са нашом војском !..." И ево враћа се сигурност на Десној обали Дрине , спавала сам мирно ових вечери , после дуго времена , после неких година , последњих ратних...
Стајах још као дете на самој десној обали Дрининој , и покушавах  да разумем , како то стојим на самој ивици Западне Србије , а тамо преко Дрине почиње линија Источне Босне ? Да ли смо , због тога ми рођени овде другачији , ратоборнији јер нас природа , ту на споју  Истока и Запада , таквима одреди...И страдања нам се тешка дешаваше а ми очврсли , ма где да нас бациш , трајемо ...
Ове вечери , ИСТОРИЈСКО КЊИЖЕВНЕ , млади са мном евоцираше успомене и опомињасмо да треба памтити да не смемо заборавити ...Наравно , подршку добисмо од Установе Културе Бајна Башта и Библиотеке " Милош Требињац ". Иако неки злобници покушаваше да нас блокирају није им успело...Програм је текао у старој биоскопској сали где смо некад као деца рецитовали , певали играли коло наше Евоцирах успомене јер међу публиком беху и старији посетиоци који ништа нису заборавили...А зашто одабрах 16.Септембар ? Дан Првог српског Патријарха имао је велики значај за историју нашу и Православље ,јер Св. Јоаникије не беше само писар цара Душана  већ један од најписменијих људи тога доба . Беше то пре скоро СЕДАМ ВЕКОВА  кад  у Европи једва да беше писмених људи.Током наше вечери које је водила изузетна Бранкица ( која ускоро дипломира на књижевности ) а могли би да јој позавиде многи данашњи "водитељи" који често немају ни културе ни знања , при обављању овог посла .
Ђорђе ученик трећег разреда гимназије , највероватније будући беседник ,читао је из Историје
одломак о нашем Првом Патријарху..Ђорђе је читао још и одломке из моје књиге "Србијо моја Страдална у Христу Васкрсла " о Српској Војсци и посебној храбрости неких официра у овом задњем рату .Милица из основне школе ""Рајак Павићевић " запева песму са Косова , гласом нестварним , и само њен глас учини да упамтимо Косово наше...Гост
вечери беше допутовао из Београда млади књижевник и песник ,кога старије поете у Београду назваше Српским Јесењином...Директорки библиотеке поклони две књиге , од којих друга би посвећена Дрини и исприча Ненад Плавшић ,како заволи Дрину и нашу варош . Током вечери снимала је и пратила помно све будућа новинарка , Јована , којој ово беше први озбиљан новинарски задатак .

 Ово је мој извештај из Завичаја и обећање да ћу помоћи младе будуће новинаре који са својом професорком Наташом отпочеше школу новинарсва у Гимназији. Обавезасмо се заједно да ћемо сваког 16.септембра у години одржати у биоскопској сали ИСТОРИЈСКО-КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ , и да ће се млади Завичајци побринути да тог дана сала буде пуна...Ђорђе рече : "Идуће године ће доћи комплетан мој одбојкашки Клуб...Има наде за Србију...
                                                                                                              Н.Л.В-Дринска
 Бајина Башта  16.Септембар  2017.
                                                                     

Летњи месеци у Завичају...

                       ОВЕ   ГОДИНЕ   У  ЗАВИЧАЈУ...(НЕ БЕШЕ ПРОЛЕЋЕ)

Зима је дуго била и падале су дуге кише , магле су спавале дуже поред река...И онда...Као да нам неко украде пролеће...Пролеће нам се сваке године измиче а ове године и лето закасни...Побегоше људи из Београда...Наступи топлота , неиздржива...Сада сабирам неке утиске из јула и августа (прве половине)...Била сам кратко у Београду и онда се враћах у Завичај...Сви су некуд отишли....А један ме пријатељ изневери...Опет се радовах Регати на Дрини и овог јула пловила сам ( по сопственој жељи ) на сплаву са Словенцима , из братимљене Општине Кршко који су се давно братимили са Бајином Баштом ..Дивни млади људи , углавном , мало је било старијих...Али сви заједно подсетише ме како сам ,приликом мог боравка и рада у Словенији ( за време оне Југославије ) имала у Словеначком Приморју , своје пријатеље ...Са некима нисам никад сасвим , прекинула контакт , а сада на Дрини стекох нове пријатеље...Доман је тако добро говорио српски ( без нагласка ) ,а тек како је певао наше песме , скоро да посумњаш да ли је момак ,стварно Словенац...Неко рече : "Res je Slovenc , ali ima srpsko srce..."Дрина зна да приреди пријатна изненађења, па тако и овог пута...Уочи Регате ,на улици испред културног центра ,беше весело , као и ранијих година...

А сутра дође Регата на Дрини и дружење незаборавно и увече концерти на МОСТУ...И Растанци и обећања да пријатељство тек почиње...( наставиће се ) Н.Л.В.-Дринсака

Србија међу рекама ...

                  И  ПОКРАЈ  СРБИЈЕ  ТЕКУ РЕКЕ...

...Србијом одвајкада и покрај Србије теку Реке...Свете су постале ...Посвети их крв , проливена Ратничка..Обале су наше често границе...На Њима стајаху Граничари наши , војска , БРАНИТЕЉИ...Па и данас многи у магли ћуте " невидљиви " оку непријатељском , притајени ,научени да живе поред воде...Ми рођени поред река , жртвовани још рођењем , одгајани да нам је Љубав : Прва и Последња , Србија...Све Љубави друге утапају се у Њој , као делови срца ,које кад престане да куца остави трептаје светлости у којима ЗАУВЕК живи ДУША...Песници су обдарени Душом и преко границе,,,А тек Они рођени уз Реку...

 Пети Међународни Песнички Сусрети "Орфеј на Дунаву 2017..." у Костолцу ,  донеше неку нову бол и радовања и познанства нова и неки песници , по први пут у овом делу обале поред Дунава , окупише се са Костолчанима , или оним ранијим душевним људима , уметрницима ,који одавно трагају за себи сличнима ...

А било је лета овог  , претоплог и наизменично олујног...И није чудо што ћемо доживети Авантуру на Дунаву , на Броду Старом и што ћемо се једног тренутка "загрлити"у групи великој (како Аца , млади песник , констатова , а мислио је , да се , сигурно тако чврсто не би загрлили , да нам није Олуја запретила на Дунаву...Уствари Дунав не беше крив , постаде нам и Заштиник , а Небо изнад нас се разгоропади после песама "љубави " пуних...Небо не опрашта претварања и намештаљке разне...

ПРВУ награду ипак , заслужено доби наш Драган Драгојловић , мада свих сто и више аутора заступљених и одабраних за овај Зборник , дароваше своје песме , за књигу заједничку , у којој се сложише сва слична осећања пером исписана...

Недељко Терзић 

Предговор срочи , као прозну песму у виду извештаја , или приказа настанка Љубави ( иако нико не зна тачно Њен сами почетак) па помену Богове у разним Земљама који по предању , чувају и дан данас и бране од злих и поганих , Љубав...И рече како овог дана : " Орфеј -Трачанин пореклом , грчки песник , предводник је вековима најлепших казивања о ЊОЈ о најснажнијој , светој поставци људских емоција..." АА ми данашњи песници , исто као и они пре нас и они што ће доћи кроз будућност говорисмо своје стихове из ДУШЕ...Прорекох , уместо дужег представљања , да Костолац на Дунаву , заиста постаје стециште , Правих песника , односно оних којима је Душа , ништа друго до ЈЕДНА ВЕЛИКА ЉУБАВ...

Неко ми једном рече да "БЕЗ БОЛА НЕМА ЉУБАВИ", али Љубав је ипак радосна ЈЕР НЕ УМИРЕ!...

Весна В,Лаловић

ЉУБАВ СО СВЕТА

"Словесна иконо моје Љубави

и Творче мога Универзума

мој стваралачки дару

којег поспешује подједнако

и Сунце и киша ,

Ти си оно прво поимање

још од првог јутра  и највећа вредност смисла,

кад ме отргнеш од бесмисла,,,"

              Драган Драгојловић-Златиборска Звезда

"Корачам између далеких дана

и изгубљених година према теби,,,

Идем између бола и твога осмеха...

Према теби...

Странама света које се не додирују

кријући путеве којима си пролазила

корачам под Звездом која осветљава 

изгубљено и Златибор , 

где сам те једном љубио....."

                        Марија Најтхефер-Попов-ОБЕЋАЊЕ

      "....Ако утихнеш нестаће у мојој песми цвркут птица

       кроз прозор што ме буђаше,

       из баште мог детињства , 

        занемеће звона на звонику

         оближњег светилишта ,

        где недељом брижне мајке и очеви

        озбиљног лика се мољаху Створитељу

        за здравље и срећу својих наследника....."

                                    Александар Јовановић-ПРОЛЕЋА ДАР

        "           ....На образу што се гњезде полегле стреле

                         на предатој земљи........

                         Док склопљени су капци 

                          свађају се тен бео и власи расуте тамне...

                          Настала је прича , уснули краљ и слобода кротка

                          Ушушкаће нас вечерња тмина

                          Покрити разливени зрак , априлски дах......

                                 Драган Журжевић -НЕ БИХ ИСПИТИВАО

           Не бих испитивао страшни понор душе .

           Мало би ми било и хиљаду луча.

            Кад се кора пробије копљима сазнања.

            Тад отровна лава може да прокључа..... 

                                   Нада Вукићевић ( Лукић-Дринска)-ЈОРГОВАНИ НОЋАС ЦВЕТАЈУ

             Немој ме љубити ноћас ни у сновима

             док ме умива киша ....

              Јорговани ноћас цветају....

              Мирисом разгоне празнину...

              Догодило се и није ....

              Само птице знају ....ЗАЋУТАЛА ПЕСМА...

Читали смо наше стихове ...Дунав заволе песнике још више...У друштву песника била је и ВЕСНА...Личила је на Пролеће.                                  Н.Л.В.-Дринска