Генерал српски и даље на дужности...

                                Промоција Генералове Књиге "ОКУПИРАНА ЗЕМЉА"

Ако је дошло доба да ратници наши одложе оружје , ( у неком међувремену и међупростору научише да чекање учине корисним , а поготову они које Бог дарова још једном "сабљом бритком"пером заоштреним да Истина не промакне...Један од Њих је Генерал у пензији г-дин Милош Ђошан...Пре почетка промоције у просторијама Удружења за заштиту ћирилице "Добрица Ерић"( јер рекоше да Добрица пожеле да се његово име убележи ,још за његовог живота ) водише се разговори о српској Ћирилици и српској писмености ...Г-дин Драгослав Граочанкић генерални секретар из народног позоришта изговори : "Није довољно бити за Ћирилицу,него треба бити писмен , пријатељу..."

 Промоцију ће најавити Пуковник Ђошић и касније затворити ,замоливши по војнички од Генерала да седне...Па зар војска није и даље на дужности? Ко је дао себи право да растури нашу Војску? Стално се питам како је неко невине наше бранитеље Србије ( који су само стали у одбрану своје земље и народа свога , и Светиња својих ) протерао у Међународни затвор у коме још увек неки таворе...А доказа нема...То исто се пита Генерал Ђошан у својој књизи  "Окупирана Земља"...Писао је ОН и у првој књизи "НАТО Агресија" о томе како нападаше из ваздуха 19 Земаља Агресора а о Њему ко би , иначе , боље говорио , него његови подчињени :Пуковник Филиповић и Пуковник Мркшић...У књигама Генераловим су и они и сва војска наша и живи и мртви , и зато аутор сам на крају изговори: "Свако дело носи печат времена у коме је настало,ударају нам на живе и на мртве,па би да им на томе будемо захвални !!! Нико ме ,ипак још увек није позвао на одговорност..."

Пошто се промоција одржава у улици Скерлићевој 12; у самом залеђу Цркве Св.Саве ,сазнајемо,да Србија , никад , па ни сада није случајно нападнута ,није случајно ни Синан -Паша овде запалио мошти Св.Саве...Слушамо неке Истине које многи нису смели да изговарају , до скора ...Кроз књигу "Окупирана Земља " иду људи "који грле и љубе слободу и они који је узимају ..." У самом почетку књиге је Србин који шајкачу никад не скида , сем кад спава и кад се Богу моли " а на самом крају : "Шајкачу никад не скида сем кад се Богу моли и кад у њу проси???"Један од Пуковника ће говорити : " Прекалио се у својим књигама у писању о НАТО-АГРЕСИЈИ...Пишући ову књигу користи често иронију ,која никада не прелази у сарказам...На овај начин јасно указује на примере издаје..."

Наш Генерал био је сведок одбране у Хашком Трибуналу...Писао је о својим колегама ,Официрима који су најгоре прошли у овом одбрамбеном рату....

Напољу је почињала ноћ децембарска и кроз измаглицу светлели су Крстови Храма Св.Саве ,док је српска Престоница тонула у немирне снове,а посетиоци промоције понадаше се још увек у војску своју... 

  У Дому Ратничком не тако далеко одавде још увек се одржавала изложба слика познате наше сликарке још из Првог Светског Рата-Надежде Петровић...Надежда се родила у Чачку 11.октобра 1873.Није била само сликар,била је и учитељица цртања у Вишој женској школи,била је оснивач разних ликовних манифестација...Захваљујући Њој основано је Уметничко одељење при Министарству Просвете...Била је добровољна болничарка у Балканским ратовима и у Првом светском рату...Умрла је од тифуса у Војној болници у Ваљеву 03.априла 1915.Посмртни остаци наше Надежде пренети су из Ваљева у Београд 2.јуна.1935.Многобројни Ваљевци су присуствовали овом испраћају...Србија кроз Надежду изнедри чедо, којем као да Бог додаде још дарова осим сликарског и учитељског, и видарком је учини да ране зацељује...

 Овог викенда уживала сам и у песми духовној Снежане Краљ а као и увек кад Љуба Манасијевић запоје оне песме Косовске и Метохијске душа се моја расплаче....

У Београду ноћ по Никољдану
кад Београђани прославише ову дивну славу.                                   Н.В.Л.-Дринска        

Прославили смо Аранђеловдан и мој Рођени-Дан...

             СЛАВИЛИ  СМО  У  ЗАВИЧАЈУ

Славили су Зет Ненад и сестра Вера Аранђеловдан али у кући , новој ,која је испод старе која се прва овде види ...Фотографисах је са прозора њихове нове куће и у вечери Аранђеловданској видела се исто јасно  али ме је ујутро пробудио снег...Сањала сам снег и када кретох према прозору оно опало лишће које сам фотографисала и јабуке црвене које нису опале са грана деловало је под белином другачије , као да се преселило све у неке друге просторе или се вратило у прошлост у детињство у младост , која и није била баш без брига ,али је младост била и љубав је јача била , љубављу смо стално одагнали тугу...Али Слава се чекала током године ,као нешто Свето , у овој кући ( што се горе види ) слављен је Св.Јован , 20-ти јануар и увек је било више снега ,него што се види на овој слици , ( обележе зет и сестра и сада нашу родитељску Славу , која је била Слава овог имања, а донеше је преци наши из Херцеговине старе , заједно са Иконом ,а Икона више и не стари ,јер поред ЊЕ су се рађали и старили и испод ње у постељи затварали очи и по још једну ноћ одсањали,пре него почину). Онда  је моја мајка ујутро рано на Аранђеловдан мене родила ,и касније увек  у истој соби ,и у различитом времену моје две сестре...Она соба још увек постоји ,у њој су спавале сестрине и зетове бебе ; Оља и Ивана...Е а после је направљена ова нова кућа и у Њој се слави Свети Архангел Михаил и у Њој је Икона исто посебна...(Кажу људи добро је да се на овом једном имању славе ДВЕ СЛАВЕ ) . Кажу да је то Богу мило...

Аранђеловдан је ове године био топао а све је личило у кући кад смо се ранијих неких година спремали за ову Славу...Моја сестра воли цвеће и ове године је још више посветила њему  време иако још увек ради и касно поподне стиже кући...А деси се да јој за ову Славу донеше још више цвећа у кућу , уз поклоне !

Ово је напољу изван куће а унутра има пуно собног цвећа...Доле ниже је Дрина и чује се одавде једино кад су олујне неке вечери које понекад наступе крајем јесени и почетком зиме...А кад нападају снегови онда је овде чиста она белина и није хладно...Ускоро ће снег падати тако...

У Недељу после Аранђеловдана кад је пао снег на доручак дођоше млади из прве  куће  из фамилије  : Влада и Слобо и Бранислава (који су се скоро јесенас венчали...) Али ће већина младих отпутовати за Београд и заједно са мном ускоро чим будемо слободни доћи ћемо поново,макар за викенд у завичај...И да не заборавим и млади и старији певали смо најстарије песме о љубави које су испеване овде на обали Дрине и певају се без музике...Хвала младима што ништа од овога неће препустити забораву!                   Н.В.Л.-Дринска

НАСТАВАК МОЛИТВЕ ...НЕ СЕЦИТЕ И НЕ ЧУПАЈТЕ ИЗ КОРЕНА ДРВЕЋЕ...

                   МОЛИТВА  И ДАЉЕ ТЕЧЕ У ВАРОШИ БАЈНОЈ ...

У БАЈНОЈ БАШТИ ,у Србији на самој десној обали Дрине,застану људи,и ћутке се стојећи моле да зло престане...А дечак један трчи око следећег дрвета које му рекоше да ће ускоро бити "усмрћено"Рече ми дете :"Не дам ово дрво!"Ту је лево и најстарија стаклорезачка радња ( коју КУМОВИ КУМОВИМА  у наследство оставише) и неко од старих кестен посади ...И то је њихово дрво ...Неко рече :"садиће платане ,који живе само 8.година ,па ће их вадити и садити нове ...Мисле да ће ту бити добра зарада..."

Ово је само мало даље од Дрине ,али на самој обали људи су одлучили да забране сечу дрвећа и оних врба столетних које и сад миришу у пролеће...Кажу "То је наше власништво..."

Ово је Трг вароши као из Бајке и дрвеће ту Бајку чини потпуном...Младе мајке мисле:"Неће се усудити..."А старији знају да кажу по имену ко је садио дрвеће...

У Близини Трга је веома стара школа ,која је подигнута 1853 и 2003,године је славила 150.гододина а почела је да прославља и чешће годишњице а сваке године , наравно ,школску Славу "Светог Саву"...

Пошто се налази у Центру ,међу првима би била поплављена ,ако почупају дрвеће у Главној улици...Ушколи су само дечији радови...Нема радова одраслих...Иако су још малени не буне се да понесу на својим слабашним леђима пун ранац књига...

Хол школе је идеалан простор за одржавање свих битних Прослава и Школске Славе...

На овом зиду им је Хиландар и све што се тога тиче,па посебно истакнут кодекс лепог понашања ученика,и наравно Заставе...И ужинају на великом одмору без неке веће галаме...Они воле и чувају своју школу..

.Увече многи од Њих отићи ће до Дрине ,неки живе и расту поред Ње...Разумеју "приче"Њене научили су где смеју да се купају , како има и опасних места која треба избегавати,а посебно знају зашто су поред Ње садили дрвеће и да је то заштита Њене обале...Знају да дрво мораш пустити да само оматори и да полако угине...Али Дрво је као и Човек ,може дуго да поживи и онда остаје у причама и у песмама које настају поред Реке...

 Писано поред Дрине и у Б.Башти октобра 2015.               Н.В.Л.-Дринска (новинар и писац)

на десној обали на којој сам рођена

и на којој још постоји дрвеће које је деда садио 

а столетне Врбе миришу сваког пролећа...

                                                                                                     

                                                                                                           

А

АКО ПОВАДЕ СВО ДРВЕЋЕ...У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ...ШТО ИМАЈУ НАМЕРУ....

   

                 ....ДРИНА  ЋЕ СЕ  ВРАТИТИ  УНАЗАД...

Поплавиће ону нашу Бајну Варош у којој смо се родили и наши очеви и дедови и мајке и поплавиће све до Подножја Таре , а горе су ионако избацили оно језеро у Заовине , испод њега има још једно у Перућцу , ниже...И онда ће Дрина кад у Њу се окоми сва она снага водена ,наљутити се и вратити ( да тече као што је некад било), а ови што секу око Ње дрвеће и чупају им корење , можда ће побећи далеко, или су само покренули поплаве и свете се само невиној деци ( која су најбољи ђаци у Србији ) и народу , који се ништа не пита , и који се радовао , када су прошле године клупе , поставили испод дрвећа ( зелено-жуте)...И ми смо се радовали када дођемо из Београда и после обављеног посла по оној врућини, седнемо у хлад старог кестена и прегледамо мирно папире и нико нам не смета ...Кажу да је ову одлуку донео неки директор из Дирекције за путеве ( за изградњу ) јер кад сам отишла у Скупштину Општине Бајина Башта , нико од запослених није знао да ми објасни ко је то одлучио јер су и сами били изненађени када су једног јутра дошли и то видели...Упутише ме код Председника али је он био на путу...Мислим да је ипак неко из Ужица надлежан , јер све више Ужице постаје као некад кад је било Среско место...Још увек не могу сасвим да истражим ко је одговоран али сам несрећна као и сви становници Б.Баште...Почели су да се моле ,да се прекине ово "клање" и чупање дрвећа које никад ником није сметало само им је чувало Варош на самој десној обали Дрине , да се Дрина не врати , односно да подземне воде и извори иду испод земље и улију се у Дрину без проблема...Нека престану јер ускоро ће доћи до катастрофе и нико неће моћи да се спасе...

  Људи су унапред забринути ако стварно почну да ваде корење овог "закланог"дрвећа да ће на тим местима пробити Дрина и онда ће касно бити да се варош и људи спасу...Неће моћи нико ту више да сади никакво дрвеће , а камоли платане које неко овде планира уместо кестена , који су наши преци садили...Локални сликар је посуо црвену фарбу по исеченом дрвећу и верујте личило је као да истинска крв из дрвета тече, и као да неће престати...Плакало ми се док сам фотографисала а још тужније је било кад угледах онај "Србосек" којим су у последњем рату Србима секли главе...

Наставак следи: и фотографије
непосеченог дрвећа                                                                                       Н.В.Л.-Дринска       

У Србији у Београду разговарамо о књигама Други део(наставак)

               ИЗВЕШТАЈ  ПОТОМЦИМА(  МОЖДА  ЋЕ ГА ЧИТАТИ НАЈМЛАЂИ УЧЕСНИЦИ ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА ) Други део
             

У Суботу 3о-ог октобра Лета 2015.  На Међународном Сајму књига одржаног у Београу  прво ме обрадоваше деца наша из Основне Школе "Дуле Караклајић" из Лазаревца ,(сетих се колико сам и ја волела књиге и читала их као ученица основне школе ...) Деца ми се обрадоваше , поготово кад им рекох да сам новинар-ветеран и да желим да их фотографишем...У рукама су држали књиге и балоне,на леђима ранце као да ће одавде право у школу...Али данас је субота и кад стигну у Лазаревац причаће својима о Сајму Књига  до мрака , све док срећни не утону у сан...
На штанду "ПАМЕТНЕ ИГРАЧКЕ" е тамо су у наручју мајчином,или очевом ,стигле бебе...Оне ће већ сад заволети шаренило књига а ево,ове године имају и свој штанд...

Онда ћу наићи на штанд Београдског Универзитета и изложене озбиљне књиге и најновије за "бруцоше"...Ту волим да се задржим и да причам мало са студентима нашим...

Ово двоје срећних и заљубљених учитеља основаше Школу у Природи...Сваки дан тамо држе часове...Доказ је и једна мала књига коју добих на поклон...

"Домаћица " штанда Ужице ,онда на тренутак поквари ову дивоту...Терала је своје Ужичане (Ариљце,. Бајинобаштане...) Таман сам прихватила чашу воде , од девојке на штанду,она је наишла и у том тренутку ,мало пре ње (једна Ариљка молила ме за телефон...) Да не буде забуне  госпођа Анђа (бивша директорка Ужичке библиотеке ) терала је своје ужичане ,поготову оне који немају пара ,па је и сада ,сазнајемо касније , промовисала књиге трима дамама ,од којих је једна стигла као њен гост из Норвешке...Ми смо наравно без веће дискусије напустиле штанд а она нам је одмах окренула "леђа"...

Предвече бићу испред штанда "Поете" ићи ће поезија од мојих пријатеља Поета која у срце дира ...Песник ће (који дамама смишља стихове на лицу места) , чак клечати пред једном дамом а онда ће ширити руке и говорити стихове..

На крају ће наш пријатељ Љуба Манасијевић запевати , још једном ,о СЕРБИЈИ и о КОСОВУ И МЕТОХИЈИ...Глас Његов дира све нас. које боли наша Србија...Певамо сви заједно али Његов глас долази из Небеских Висина и поново се тамо враћа...

Било је на Сајму Књига
У Београду                                                                                       Н.В.Л.-Дринска