уторак, 30. јун 2015.

Београд и Србија кад наступе летњи дани...

        ОБИЧНО ВИКЕНДОМ ЛЕТО 2015...

У Београду нашем,чешће у Старом Граду ,овог јуна ,миришу липе, чини ми се ,јаче,можда због киша које никако да престану,а Лето календарски већ дође, и кад киша стане , ипак зелена боја лишћа,нестварна привлачи погледе,али пошто викендом,посебно Недељом,гужве нема у граду , и нико те неће зауставити,ако добијеш жељу да се завучеш испод старих липа и видиш изненада скоро украшене излоге и новоотворене радње,које су се обично у неком времену затварале и могао си да видиш кроз неочишћено стакло ,само паучину и понегде још празне рафове...Изненађење је пријатно и поново у Београду мода из Италије...Најновија...









Тања вас дочека увек са осмехом у крупним црним очима а све ове боје сложене по њеном изузетном одабиру привлаче пажњу Београђанки које још увек цене Моду (која стиже директно из Италије)...
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАШУ ИСТОРИЈУ И НА НАШ НАРОД ...
 Живели су овде још пре Нове Ере( У Винчи код Београда)...А имали су ,како рече .наш археолог,г-дин Јанковић :"Културу становања,одевања,исхране,..Наш данашњи Винчанин толико добро познаје и зна да пренесе посетиоцима све оно што је раније истраживање открило а и касније у коме је и он лично учествовао...Он ,практично живи овде , дуги низ година и ради...Док га слушате и у вама влада мир и и осећате да је оно доба , обележило мир међу људима , да је напредак у свему доносило,људско заједничко привређивање , и што тада престадоше стална пресељавања , и што се људи сконцентрисаше уз реку,што беху, скоро равноправни и што створише своје насеобине уз саму реку,и што путеви водени беху спона међу људима,а путовало се једино речним путевима,бар у том делу Европе...И Винчанци развише земљорадњу ( плодна беше земља поред воде)развише и неке занате,(рецимо грнчарију)...И путоваше воденим путевима да тргују да размењују производе...Ово Мирно доба нажалост поче да се мења и оно стално питање :"Зашто Винчанци нестајаше?"Једини одговор који и данас важи је"Нису могли да спрече ратове,који ће касније доћи,и односити огроман број људских жртава,уништиће и онај напредак ,порушене ће бити и затрпане у рушевинама људске културе , и зато археолози имају једну мисионарску мисију истраживања , и доприносе да се открију неке дивне људске цивилизације од којих је Винчанска једна од најстаријих и истовремено ПОУКА да престану ратови...











Сада постоје обновљене Сојенице у близини археолошког истраживачког центра постоје и недељни ручкови са Пријатељем или породицом и опуштање док се Дунав разлива и као да понавља приче из Мирног Доба ,а и данашњи Винчани су препознатљиви по гостомпринству...
КРАЈ ЈУНА  НЕДЕЉА ...И  ВИДОВДАН
Видовдан је наш посебан празник и увек је 28-ог јуна...Кад проводиш празник са пријатељем кога дуго не видиш то је још дан за враћање у прошло време пријатељско и оживљавање неких драгих догађаја изнова...Овај Видовдан започе на Литургији Светој у Манастиру Св.Архиђакона Трифуна , у Сланцима , недалеко од Београда , а Манастир је Метох Хиландара...Сав приспели народ ће после Литургије присуствовати ручку и гледати и слушати представу по мојој књизи :"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"Помињаће се наши борци из Првог Св.Рата и певаће се песма "Тамо далеко"...Поменуће и великог пријатеља Арчибалда Рајса, који у мојој књизи заузе посебно место,,,Извешће програм Културно уметничко друштво младих из Сланаца обучени у српску народну ношњу...

У повратку из Манастира у Старом Дорћолу спустићемо се на Дунав и до предвече седети на "води" на једном укотвљеном бродићу, који ће красити тај део обале , и кад буде завршен "Београд на води"...                                       



Београд на води и околина
ОКО ВИДОВДАНА                                                           Н.В.Л.-Дринска( новинар и писац)

среда, 17. јун 2015.

Двадесет друга ( 22) Дринска Регата

     КАО И СВАКЕ ГОДИНЕ У МЕСЕЦУ ЈУЛУ  (Овг лета 2015 од 14.ог-19јула)

Ове године недостају Пријатељи спомињемо их кроз сузе и радост...
На Дунаву кајакаши праве договор ( иако је још јуни) за ДРИНСКУ РЕГАТУ )

Kaфана "Две Липе"је на самом улазу,тамо су давно поникле ДВЕ ЛИПЕ,ту су се одмарали граничари  и сплавари и некад чекали да се магле разиђу да би пловили низ Дрину безбедно...

СВЕ УЗ ДРИНУ ЈЕ РАДОСТ А ТЕК НА ДРИНИ...РЕКА КАО ДА СЕ РАЂА СВАКЕ ГОДИНЕ ...ГРЛИ НАС И ТАЛАСЕ ШИРИ И ЗВУК ТРУБЕ НА ЊОЈ ЈЕ ПРОДОРНИЈИ;КАО ДА СЕ У ЊУ УТАПА И ПОНОВО ИЗ ЊЕ ИЗРАЊА...ЗАТО ЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ;ПРВИ ДАН-УТОРАК,14.јул-Такмичење младих трубачких оркестара-КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ФЕСТИВАЛ У ГУЧИ...
ДРУГИ ДАН-Среда 15.јули 
Концерт -  LEHINGTON BEND
ТРЕЋИ ДАН-ЧЕТВРТАК 16.јули
Такмичење у припремању рибље чорбе
Концерт -ЏЕНАН ЛОНЧАРЕВИЋ
ЧЕТВРТИ ДАН: 17.јули
Егзибициони скокови са МОСТА У ДРИНУ
МОСТ ФЕСТ
Dejan Petrovic BIG BAND/VAN GOG
 ПЕТИ ДАН-Субота,18 . јули
22 ДРИНСКА РЕГАТА - ЗАБАВНО РЕКРЕАТИВНИ СПУСТ
МОСТ ФЕСТ
SHARKS,SNAKES AND PLANES
BIJELO DUGME ( 40 godina od osnivawa grupe,
Goran Bregovic i Alen Islamovic) WWW.REGATA.RS
Заволеле су Дрину заједно:Снежа и Анастазија
 СВИРАО ЈЕ ЈЕЗДИЋ ПОРЕД САМЕ ДРИНЕ...


 ТРУБЕ СУ НА ДРИНИ НЕИЗБЕЖНЕ И ДОК СЕ ТРУБАЧИ НЕ СМЕСТЕ НА СПЛАВ НЕМА ДАВАЊА ЗНАКА ЗА ПОЛАЗАК...А ОНДА САМО ВЕСЕЉЕ НАСТАЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ОЧЕКУЈУ СЕ ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА ИЗ СРБИЈЕ И РАСЕЈАЊА...ДОБРО ДОШЛИ ДРАГИ НАШИ ,ВОЛИ ВАС ВАША ДРИНА И ПОДРИЊЦИ СВИ...
                                                                                                                        ...И ВАША  Нада-ДРИНСКА

четвртак, 11. јун 2015.

Они који не напуштају своја Огњишта....И Они који су тренутно избегли...

             КАД  ПОЧНУ ПРИЧЕ  О  ГОДИШЊИМ ОДМОРИМА...

У Србији и у Београду,тражим оне текстове које похраних у  рукопису,сложене по повратку са мојих путовања са Југа Србије ,односно тамо сам боравила јужно од Ибра и НАЈЈУЖНИЈЕ,МЕЂУ НАШИМА КОЈИ НЕ НАПУШТАЈУ СВОЈА ОГЊИШТА...Тамо сам "плакала" заједно са Монасима и Монахињама српским,(а да нам се сузе не виде)...Писала сам и о Нашима који су избегли у Србију према Београду и неким другим СЛОБОДНИМ деловима Србије...Прелазила сам Дрину и на левој обали писала о страдалим Нашим,посебно о ДЕЦИ која су убијена у Кравицама...Ранијих година стално су сакривали те податке о Њиховом бројчаном стању а сваке године се "увећавала"цифра погинулих одраслих Муслимана у Сребреници...Када ћемо закључити Ову Истину?Зашто пуштамо Потомке наше да забораве?
Кажу ми неки:"Не причај више о томе,не пиши...Треба да идемо даље..."Не могу да заборавим Бадње Вече и Божићне Празнике што уз Благослов ,Његовог Преосвештенства ,Владике Рашко-Призренског и Свег Косова и Метохије-Господина Артемија , и уз Свећу Воштаницу ,записах неке ИСТИНЕ о страдању срца Србије...Ево како сам онда писала док смо се приближавали Грачаници:-Бадње вече се ближи,уствари Бадњи Дан је...На путу према Грачаници,између Краљева и Рашке (негдашњег Раса у коме и пре више векова беху Срби)...А поред мене јави се Човек : "И онда беху Срби"-рече као да прати моје мисли-"живим сад у једном селу,опкољени смо бодљикавом жицом,живи смо још увек,тамо,НЕЋЕМО НИКАД ОТИЋИ..."
Морава нам река остаје са леве стране,а Она Брда су делимично засута снегом ,вире оголеле шуме и тишина сама...Тамо су оне голети и врлети и као да тренутно све живо почива...
       ОНДА ДОЂЕ ВАСКРС У БЕОГРАДУ
РАСУТО КОСОВО И МЕТОХИЈА...

Многи нису знали, али кампови избеглих настајали су брзо по Брдима око Београда...Изнад Мирјева настанише се Срби из Општине Исток са Космета...
Све почиње на Истоку, па и Зора кроз коју свањива и Сунце изгрева...Из Истока је дошла смерна она дама ,благих очију ,коју уочи Васкрса,на Велики Петак , сретох испред Цркве Александра Невског...Одавно избегла са Космета разговор започе:"Ова јаја осликала сам овде у Београду и само данас их продајем..." Било је као да се правда...А Сунце је ипак грејало изнад Београда...И позва ме она ,Станка, (мајка четворо деце ,већ одрасле ,сада) да дођем ,да дођем у госте по празнику...Прича још ,присећајући се ,углавном деце:"А били су мали кад дођосмо овде...Тамо у Кампу има сада,седамдесеторо(70),одраслих,КОЈИ ОНДА БЕХУ ДЕЦА!И данас су ту , тешко посао налазе ..." Али Она говори полако:"Није нам лако,али ни вама овде ником није лако , па ћутимо..."
Некако не умемо да се растанемо ,као да се нећемо поново срести , због неке бојазни да нећемо стићи да се испричамо кад прођу Празници...
Цркву је нашу обасјавало Сунце и нас две обрадоване сусретом оћутасмо још један тренутак пре мог одласка...
   Приче истините тек следе...
Црква Александра Невског у Београду                             Н.В.Л.-Дринска                                                                                                                      


петак, 1. мај 2015.

Заборављамо пријатеље наше...

        Приказ Књиге Костаса Асимакопулоса "ЉУБАВ НА КРФУ"
( И подсећање на Времена Ратна и Саосећај ЈЕДНОГ НАРОДА ПРЕМА  НАРОДУ НАШЕМ)

ИСТИНА ЈЕ БИЛА и утолико вреднија , кад потомци у Књигу уписују ,кад део своје ЗЕМЉЕ , Братски народ Хеленски поклони Србском,да у ЊОЈ , заувек у миру почивају Војници Срби погинули,не могавши никад кући својој да се врате...Ево како Костас своју књигу започе (наравно пошто проучи Историју нашу и потруди се да догађаји теку , по стварном и тешком заједничком болу и Љубави заједничкој):

"Јануара 1916.после пораза Србије у неравноправном рату са Аустроугарском , оно војске што је остало после битака и трагичног повлачења усред зиме,стигло је на Крф...Око 150.000 исцрпљених и болесних војника пребачено је француским и италијанским лађама , јуна месеца ,на ово острво које је проглашено неутралном територијом.Са војском је дошла влада,народна скупштина и српски краљ.Они који буду преживели ту ће остати до краја месеца исте године , када је ова војска пребачена на територију Солуна и Халкидике. где су трупе окупљене и где је започео нов рат за ослобођење Србије и Црне Горе и , истовремено за стварање јединствене државе Јужних Словена..."
На острву Видо,малом грчком острву,дочекивали су острвљани, Крфљани српску војску , а војска она уморна и израњављена окупаће се у Мору и поново "чиста" биће благосиљана изнова , да поново крене у одбрану Отаџбине...Кроз књигу ће Костас провући датуме , историјске , али ће посебну пажњу обратити Српском Војнику , појединачно и њиховој заједничкој Љубави према Отаџбини и спремности да за ЊУ погину , кад би могло,увек изнова...
Хвала грчком писцу,што кроз књигу , из дубине своје Душе , исписа сећање на нашег Војника-Песника-Милутина Бојића :"Човек од књиге и веома уман...Виђали су га како шета замишљен и рецитује стихове које је тајно писао..."Једном су га чули како говори , обраћајући се преживелим :"Сви они који нам одлазе , са собом носе оно што су волели.Бирају понешто из свог прошлог живота ..."
Књига је штампана на два језика : грчком и српском и њен наслов говори првенствено о Љубави два братска Православна народа који су и кроз друге ратове и недаће показали како су везани,па и данас ...Али десила се онда и Љубав између двоје:Елисавете Теодокис и нашег Мирка: "Љубав је ветар који силовито дође и траје,онолико колико траје.Рекло би се да га ништа не покрене ,никаква видљива снага.Ако престане и негде оде , сам од себе престане и оде.А ако одлучи да за увек остане у нечијем животу ,некад је као жеравица која пече , а други пут као пламен који душу загрева.Има једну логику кад долази ,а друкчију кад га живи створ не прихвата. Никаквим законима природе није подложан и влада људским душама на које се намери..."
Присуствовах промоцији књиге грчког писца Костаса Асимакопулоса у суботу 31.ог октобра 2009.год.Рече да га је посебно дирнула и инспирисала за ову књигу ,поема нашег песника Милутина Бојића "Плава Гробница"...Тада су ,у Првом Светском Рату,то знају и Срби и Грци , страдали Срби-Солунци,.Рече писац,како су бацали у Море по стотину и стотинудвадесет , сваке ноћи , да се свет неби згражао а дању су их сахрањивали...ПОСЛЕ ВИШЕ ГОДИНА , рече Костас: "Моја књига исказује љубав и моје поштовање према Србима...Иако је прошло само годину дана ова књига је у Грчкој доживела велики успех,долазили су и неки режисери...Предложено ми је да напишем једно позоришно дело...Познајем добро Београд;писце , песнике и поносим се што сам био пионир на развијању пријатељства наша два народа...Да бисте схватили да речи љубави , што исказујем , нису само формалне , а доказ и српске љубави према нама , јесте и то да смо ове године и ПОЧАСНИ ГОСТИ на Београдском Сајму Књига...Иако су Срби отишли са Крфа сећање на Њих је Свето али код целог Грчког Народа..."                                                                                   Н.В.Л-Дринска                                 

среда, 15. април 2015.

Прошли су Васкршњи Дани...

              ВАСКРС ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И ЗАВИЧАЈА

На Путу у Завичај
Васкрс је још увек у нама у мени ...Путовах из Београда у Завичај у друштву младих ...Завичај нам Љубав заједничка и пуно још Љубави ,Тамо,заједничке...Пролеће је,а снег се задржао поред пута у трави...Оне три јелке као тројка савршена  једна уз другу као три прста која скупиш па се прекрстиш , у Молитви Православној и Васкрсење замолиш за Србију нашу страдалну , изнова...Боравићемо првог дана у новијој кући а изнад је наша кућа у којој смо ми старији рођени(очева кућа у коју је мајку нашу довео па је после доградио,да нам буде касније пространа,да имамо своје собе)...
Наша Ивана ће се играти са кучићима и мачићима ( који увек спавају заједно) , и томе се више нико не чуди...
Ја ћу већи део времена провести недалеко у мајчиној родној кући која је једна од најстаријих кућа у крају и коју наследих пошто обећах мојој баки да ћу је чувати од заборава...Мајчин отац и брат(моји деда и ујко) беху столари-уметници...Они су при градњи ове куће користили за греде БЕЛИ ХРАСТ,који су секли изнад Манастира Раче украј Дрине,те тако и ова "ћулсија" која као потпорна греда служи у подрумском делу куће је од Белог Храста, и пошто је са стране сечена друга греда која се на њу наслањала , (због добијања у висини) , ненамерно смо добили велики Крст који је упадљив чим врата отворимо...У позадини стоји икона кућне славе Св.Марко и остале Иконе и фотографије деце  углавном кад су били мали и када их је бака и некима прабака дочекивала...
Када сам код куће наврате ми пријатељи које нисам видела и годинама...Ниже од куће иде једна стаза која води према Дрини и сада је то шеталиште за Бајинобаштане...
Цвеће је овде нестварних боја и полудивље .,неко расте само а неко посадиш само једне године и онда ниче сваког следећег пролећа још лепше боје...
У повратку испраћа нас Дрина,тече поред нас један део пута,онако ЗЕЛЕНА И ДРАГА...

Волим Дрину али волим и Дунав и Дорћол мој стари који се овог Васкрса исто радује ,у тишини мом повратку,али свуда ми је у Србији мојој дочек исти,волим и Косово и Метохију и Бистрице све и Мораве волим и сваке године Васкрс ћу да дочекам у неком другом крају Земље моје...У стару нашу зграду на Дорћолу ,унех Цветове процветале у Завичају...
Порука младима : Посетите макар о Празницима ваше драге ,који вас чекају ,негде у Србији а Србија је и тамо далеко где год Срба има...             Н.В.Л.-Дринска