ДАНИ ВИДОВДАНА (ДРУГИ ДЕО)НАСТАВАК

                        "ОКО" ВИДОВДАНА -ПО ВИДОВДАНУ

Овај Видовдан је постао наша Прогледаност(збуњеност још увек траје)! Сад срећем народ српски,поново главе подиже,,видим ОЧИ отворене,Видљивост нам се кроз Душу провлачи...У Западној Србији,сами себе подижу,сами себе сахрањују...Још увек ,људи ћуте...Знају и зашто,јер ако Душу отворе?Једни другима не верују...Сами су себи непријатељи и не желе да тако остане,да тако НЕСТАНУ...Уметници(као и Ариљски сликар Љубивој)повукли се у Планину,ипак у близини "ДА СЕ НАЂЕМ МЛАДИМА ТРЕБАЋУ ИМ ЈОШ "-вели...Кућа она што на Замак-Тврђаву,личи,(јер у Планини,у крајевима овим брдским,можеш и сам,тамо си "ближе Небу",јасније ти је постојање Бога у теби,а не смета ти што те изопштише,из својих редова,неки други људи,посрнули у Вери и Правичности и самим тим ;у Истини...Тамо ти са леђа нико не прилази ,стоје иза тебе Шуме тајновите и Стене,а уз брдо теби могу доћи само позвани...

Питам се,овде какву везу су имале ова моја кућа ,Стара и она Љубивојева (на којој још Кулу дозида)? Монах Јован у Манастиру Рача украј Дрине,увек мени одговара:"То је Божија Тајна..."А ја знам ,ЗИДАЛИ СУ ИХ ИСТИ ЗИДАРИ! У време то давно,нису биле препреке ова Брда између Ариља и Бајине Баште,путовало се пешке ...Ја скоро допутовах али "около"...Неимари наши стизали су свуда и зидали Цркве и Манастире и КУЋЕ наше...

Ово је доњи  део сликареве куће,(у Брду,поред Рзава,недалеко од Ариља).

Ово је прилаз уз Брдо од Рзава...

Ово је моја кућа (једна од најстаријих у близини Б.Баште,недалеко од Дрине).

Прилаз мојој кући са доње стране...

   ОСТАЈЕ ВИДОВДАН У НАМА...
Овог Лета Господњег 2014.ВИДОВДАН се устали у нама(у мени)...Очи нам сјаје понеком још сузом,заосталом...Срби "не плачу" кад им је тешко! У мојим мислима дотичем,још увек размишљам о Цркви Ариљској,о СВ.АХИЛЕЈУ,(кога сликар Ариљски овековечи,самим тим нашег Краља Драгутина и Краљицу Кателину,Задужбинаре Цркве ове и Манастира Раче  украј Дрине,још у  XIII-том Веку.Историја их заједно запамти)...У Манастир рачу идох да проведем вече Видовданско...Пешачих све од моје куће па преко Вароши наше Бајне Баште и оним путем за Тару Планину нашу,са кога се десно одваја пут за Наш Манастир...Ишла сам полако,пешке,ослушкивала воде из Брда поред пута,које већ пробијају мањом снагом,и "подривају "Брдо...Успут сам се окретала горе,Небу и Планини и молила Бога,да заустави водену силу,из земље и да не затрпа сваки прилаз Манастиру,а онда сам,чини ми се на једном месту"ишчупала"део душе и оставила,да сваки дан молитве моли,поред Пута,где ЖИЛЕ ПРЕКИНУТЕ,од ишчупаног дрвећа,још трепере,а биле су ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ,оног Храста,или Јасена,или Грма...Који је требао да чврста брана буде што старији постаје,као војник што границу своје земље чува...

Слика која приказује Краља Драгутина и Краљицу Кателину испред Ариљске Цркве...

ДУША МАНАСТИРА РАЧЕ -Калуђер Рачанин(данашњи)
"Рекао сам им давно,немојте толико обарати дрвеће..."Знао је,вели,да ће до овога доћи...Причамо о неким споменицима-КРАЈПУТАШИМА,ћутимо,заједно,оно што ће се десити ако се ова брда обруше,поклопиће и Крајпуташе и нестаће Пут до Манастира,и нико више неће прочитати да су ови јунаци рођени били ,овде,а погинули,којекуда,а овде их записаше...
Калуђер Рачанин (Јован)говори да прекине ћутњу нашу ,скоро непрекидну,(беше то мисао његова са Таре,коју је једном својој мајци изговорио,а она му је рекла,да је мисао Тужна,на шта је он зборио:"ИАКО ЈЕ ТУЖНА ИСТИНИТА ЈЕ...-ЈЕДАН ДАН САМ СТАРИЈИ ЈЕДАН ДАН САМ БЛИЖИ ГРОБУ..."У Манастиру проводи своје дане и ноћи,Мати Анастазија,(више јој је од 90.лета...На Монахову мисао додала је:"Ни по својој вољи не долазимо на овај свет,нити одлазимо са овог света..."Објашњење није потребно,нити дуга нека препричавања...Познајем Њих Двоје,а упознах и (живећи неких 3 године са прекидима у Манастиру слажући манастирску Библиотеку)Истинитост Духовних "разговора"...Монах ми рече још:"Ћутање је почетак Мудрости..."-Зна да је то рекао,неки мудар човек пре Исуса Христа,а каже:"Запиши и ово што је Исус Христос рекао и што стоји у Св.Писму:"Као што нема везу Светлост са тамом,тако нема везу истина са лажју..."
У Манастиру Рачи украј Дрине,СВЕТЛОСТ је преко упаљених свећа и ИЗДАЛЕКА стално долазила и надвладавала таму као што је и Ћутња мудро истином зборила...И речи беху замукле,сем што се поново спремала киша,али СВЕТЛОСТ НИЈЕ ЈЕЊАВАЛА...

Пут према Манастиру Рачи...

Моја Сенка остала у Молитви...

На путу за Манастир споменици Крајпуташи...

ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ

Вода која пробија из Брда...

Светлост која не престаје...

Кад долазиш Манастиру Рачи украј Дрине...
Наставак следи...Нада-Дринска

ДАНИ ВИДОВДАНА

                         " ОКО "    ВИДОВДАНА

Данас је Света Недеља ,одмах по Видовдану,29.јуни.Лето 2014-то и иако нисам могла да присуствујем ,Великом Догађају у Селу Добраче изнад Ариља,подизању Спомен плоче,нашим јунацима из Више ратова,била сам прошле недеље гост код Ариљског академског сликара,а за неупућене,он је један и од већих српских сликара,а посебно Златиборског Округа,и посебно чини не само за развој сликарства,већ и за српску културу и уметност,уопште,а ове недеље се уврсти,својим делом и у чуваре Српске Историје...

Причао ми је како ће данас бити подигнута Спомен плоча,изгинулим у Јаворском Рату,Балканским Ратовима,Првом Светском и Другом Светском Рату(и како је уписано нешто више од 300 имена).Идеја је била Света Петровића,да се подигне Плоча,а на челу Организационог Одбора је био Бранко Вукајловић...

Идејни творац и аутор Спомен Плоче је наш сликар Љубивоје Јовановић.

Рођен је у Севeрову на 18-том километру од Ариља...

БОЖИЈИ ДАР

Душа кроз сликарево ОКО

У Атељеу Љубивоја Јовановића моја пријатељица и рођена Ариљка Љиљана Лукић,која ми је била и водич кроз Ариље и околину,доживљавамо посебност ,прво једног домаћина из ових  крајева ...Он се определи да остане ту где његови стари вековима учврстише корене,у близини Цркве  у којој сви беху крштени ,па и ОН...Ту је и време стало у оном позитивном откуцају,кад је Добро било удаљено од зла,хиљадама година...А Његово Једно Око,(са којим се роди),има далековидост хиљаду очију и више...Све он то тамо направи својом руком и промишљу Божијом...Неке ситне пакости,људске,немају прилаз до оног Старог(сада оживелог Замка)у близини Ариља).Зли ,никад нису успели да пређу преко оног висећег моста изнад Рзава. Вероватно су одустали чим се Мост заљуља,а "храбрије"(јер зло нема храбрости),међу њима,заљуљали би се на мосту и потопили,у оној пени која је Бела и не подноси прљавштину...Тако одавно зна се,ко то Мост Висећи,прелази неозлеђен и стиже у ону КРАСОТУ...А Слике,када ти једини Видокруг постану,(наравно ако Срећу имаш и Душу),Оне су онда наша прошлост истинска,и садашњост и будућност,Оне су ,онако оживеле,и Страдање наше и Јунаштво и Слава наша Видовдан,и Подсећање и Љубав и Људскост и Песма наша која не замире...

Ми смо ОКО ВИДОВДАНА ,Видовитији,Далековиднији,то је датум нашег Страдања и затим Поновног Рађања,и стремљења будућности и недања да жртве буду узалудне,и да се Косово Поље којим је "крвца текла"ником и никад не предаје...И не треба се бојати за Косово...Ми смо једино тужни што нам део народа умор савлађује,и што још не разазнају шта је добро за Србију,што свог Доброг,често без провере,злочинцем приказују...

Боје којима сликар боји слике.Тако су идентичне оним у природи...

Рзав у својој дивљој лепоти...И ту у близини сликар и људи употпунише своју духовну доброту...

Све је ово у Ариљу Црква,једна од најстаријих у Србији из Тринаестог Века а задужбина је Краља Драгутина  и историјски и временом старости везана је са Манастиром Рачом украј Дрине,који је подигао Краљ Драгутин...Ове године...

Бајина Башта ,Сад и Некад...

               ДЕСНА   ОБАЛА   ДРИНЕ (Бајина Башта)...И  Свој  Своме

После Последњих ратова,Србија нам страда од ПОПЛАВА ,клизишта се догађају,брда се "покренула",близу река,у подножју планина...Подземне воде,Реке Понорнице,промениле свој ток под земљом и кренуле да избију,насилно на неким местима,не могу више да извиру на оним изворима,где вековима извираше,а наиђоше из дубине земље неки нови извори,који ће лековити постајати...Људи ће из градова често у планине одлазити,да биље лековито наберу и воде се лековите напију...У Србији страдају Градови у Низинама,поред Река...Било је и раније поплава,али наши људи су из тога излазили некако не размишљајући о великој некој катастрофи,која нас на крају задеси...Насипе нису правили а куће су ,необезбеђене правили на самој обали,спуштали су их поред саме воде...Размишљах да су наши Стари паметнији били,насипе су (поред Дрине,знам)подизали,звали су их "подзиде"...Правили су их од камена,уз земљу,остављали отворе,и као канале спроводили у земљу испод обале...То је само у оном једном делу на уласку у Б.Башту где сам се у близини  купала у Дрини,а куће су нам удаљене од Обале...Била је често набујала Дрина али никад у том делу није поплавила њиве,ни куће,тако ни сада Бајина Башта и најближа околина није страдала...Али десише клизишта даље од града и тамо се урушише куће дивне дрвене,не ретко подруми им зидани каменом ,али ипак дође водена сила из дубине земље...У овом делу живе још увек стари наши често заборављени,путеви им лоши,има понегде и младих којима су школе затворене,па се и они спремају да крену даље...Ови стари трпе све што их задеси,једни друге сахрањују,а из Општине Бајинобаштанске често их и не воде у књигама матичним,односно нису их из књига црквених у компјутере "преписали"...Често су им и струју исекли,јер нико дуго није могао да плати...То чине и ближим кућама око Б.Баште...Наиме нова директорка ми у мају рече да за њу није важеће то што се дешава на терену...Да је за њу валидно само што има у компјутеру заведено...Причала сам како су ми близу старе куће ударили велики бетонски стуб без обавештења и како нису ударили уземљење,(па сазнајем тек прошле године да су ми због тога поцркали електрични уређаји)...Рекли су да је то застарело...Ниже су ударили још један стуб и опет ме нису питали,струју су ми искључили пре годину ипо дана и не признају никакве жалбе ни преко Општинског Већа,а направили су неки велики рачун и додају још тако да је тај дуг немогуће платити...У тој кући године уназад и испред сам држала(па и ове године)културне догађаје,посебно посвећивала пажњу младима надареним из разних области...Молила сам Општину да ми помогне макар да се реши ова струја јер кућа је једна од најстаријих и чувам је од заборава...И другим људима се чини неправда...Фотографисала сам неке стубове...Људи из Босне су направили велике куће имају пара,а и имања преко Дрине...Овамо староседеоци живе као и некад скромно и још у старим кућама,али бело окреченим ...Из Цркве су протерали једног нашег Свештеника у једно село код Чачка,а за "Њих"праве још једну Цркву на овој обали,а преко Моста у Скеланима има дивна нова Црква,коју ретко ко посећује...Да не би било забуне ,ја сам у току рата,примила једну дивну породицу,и они су се после тамо вратили...Ми смо и данас у контакту,има и на овој и оној обали,нашег народа,али ови о којима говорим,се понашају као кабадахије...

Нада Вукићевић(Нада Лукић-Дринска)

новинар и писац           Бгд,пред одлазак

за Б.Башту да помогнем страдалима о7.јун2014.

У МИНУЛОЈ НЕДЕЉИ;КРАЈ МАЈА;ЛЕТО 2014,Београд

                      ПОСЛЕ НЕЗАПАМЋЕНИХ  ПОПЛАВА  У  СРБИЈИ...

БЕОГРАД  још увек тугује и небо је мутно над градом,и живот се одвија,овог викенда,али се стално осврћемо према прошлим данима,да смислимо како ћемо даље...Бесмо једног тренутка они стари ,ЈЕДНА ДУША,заборависмо оне наше глупе несугласице,престадосмо на тренутак да окривљујемо оне наше,и то баш оне који криви нису...Млади нам показаше како су достојни наследници,који воле земљу своју Србију,страдалу кроз Векове...Полако покрену се и култура у Београду...Присуствовах једној изванредној представи,коју осмислише сасвим млади,нови ствараоци,који препознаше међу собом ;Режисера,глумце,музички надарене,и све остале који одрадише,тако целовитост...Било је у Културном Центру,(Општина Звездара),код Вуковог Споменика...А овај фотографисани проспект има адресу: АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ-Београд

 "ДОЂИ,ПОКАЖИ И ОСТВАРИ СВОЈ ТАЛЕНАТ!ЧЕКАМО ТЕ! КРЕАТИВНИ СТУДИО...Сваке суботе од 14-17ч,Балканска21.info@akademijaumetnosti.edu.rs www.akademijaumetnosti.edu.rs Београд поново пружа прилику младости и уопште уметности,а крећу и остали послови,зависно од афинитета...Ово је шанса СРБИЈИ! Као да је живот могућ ,и јесте после страдања тешких и могуће је бити СВОЈ НА СВОМЕ...Н.Дринска

             АПРИЛ   У   БЕОГРАДУ   (ЛЕТО -2014)

Прошло је 15.Година од оног априла кад записивах на овом истом Тргу,узнемирени Народ Наш,када проклињах пером ТУЂИНСКЕ АВИОНЕ ,кад не грмеше само проклети авиони њихови него тада се изливаше чешће априлске кише из облака,као да је плакало и Небо изнад Београда,грмели су и громови да надјачају авионе,а дували су и ветрови са Дунава,покушавајући да бомбе усмере на неку другу страну где нема људи,где деце нема,где нема младих,заљубљених,где нема ГОЛУБОВА...И прође сила и остави крваве трагове и поремети нам умове и разболе децу и растури Мостове и учини се да нам спаса нема...Ипак не можемо умрети и Србију оставити саму...Сузе усахњују,опорављена живнула Душа...Има још дана "за мегдана"...Не брини Мајко! Исцелићемо ране!Рађају се Зоре и биће Сунце...

Фонтана испред Градске Кафане

Читач,2 Пара Заљубљених,бака и голубови

Читач,изненадни сусрет,пролазница која жури и голубови

Читач,2 Пара Заљубљених,деда и голубови

Пешачки прелаз од Народног Позоришта према Тргу

Добровољни даваоци крви могу дати крв у овом аутобусу

Две Наде,(Новинари Ветерани)

Камено обележје на Калемегдану на коме пише:"На овом месту је 6/19 априла 1867.год.прочитан Ферман,Султана Абдул Азиса,којим су Београдска,Кладовска,Смедеревска и Шабачка Тврђава предате на управу и чување Кнезу Михаилу Обреновићу и Српској Војсци...

Н.В.Л.Дринска

Среда Прва и Вече априлско у Клубу Коларац,музика лагана и гласови утишани...И Светлост нестварна...На зиду спавају Гитаре Две и Стара виолина...У углу студенти српски би да промене време,да пробуде нове дане и да Србија заживи...Н.В.Л.Дринска

 

УНС-Пресс-Центар-Јелена

УНС-ПРЕСС-Центар -Ана

У УНС-у у ПРЕСС-Центру вредно раде Јелена и Ана

Понекад преко Трга наиђу екскурзије и прођу...Док сунце залази  и гужва престаје,усамљена девојка жури кући,а на споменику који представља Кнеза Михаила Обреновића на Коњу,испод коњских ногу умире се сасвим и голубови јер су навикли ту ноћи да преспавају,па да ујутро,у Зору одлете мало пут облака...Н.В.Л.Дринска(новинар и писац)