"ОКО" ВИДОВДАНА -ПО ВИДОВДАНУ
Овај Видовдан је постао наша Прогледаност(збуњеност још увек траје)! Сад срећем народ српски,поново главе подиже,,видим ОЧИ отворене,Видљивост нам се кроз Душу провлачи...У Западној Србији,сами себе подижу,сами себе сахрањују...Још увек ,људи ћуте...Знају и зашто,јер ако Душу отворе?Једни другима не верују...Сами су себи непријатељи и не желе да тако остане,да тако НЕСТАНУ...Уметници(као и Ариљски сликар Љубивој)повукли се у Планину,ипак у близини "ДА СЕ НАЂЕМ МЛАДИМА ТРЕБАЋУ ИМ ЈОШ "-вели...Кућа она што на Замак-Тврђаву,личи,(јер у Планини,у крајевима овим брдским,можеш и сам,тамо си "ближе Небу",јасније ти је постојање Бога у теби,а не смета ти што те изопштише,из својих редова,неки други људи,посрнули у Вери и Правичности и самим тим ;у Истини...Тамо ти са леђа нико не прилази ,стоје иза тебе Шуме тајновите и Стене,а уз брдо теби могу доћи само позвани...
Питам се,овде какву везу су имале ова моја кућа ,Стара и она Љубивојева (на којој још Кулу дозида)? Монах Јован у Манастиру Рача украј Дрине,увек мени одговара:"То је Божија Тајна..."А ја знам ,ЗИДАЛИ СУ ИХ ИСТИ ЗИДАРИ! У време то давно,нису биле препреке ова Брда између Ариља и Бајине Баште,путовало се пешке ...Ја скоро допутовах али "около"...Неимари наши стизали су свуда и зидали Цркве и Манастире и КУЋЕ наше...
ОСТАЈЕ ВИДОВДАН У НАМА...
Овог Лета Господњег 2014.ВИДОВДАН се устали у нама(у мени)...Очи нам сјаје понеком још сузом,заосталом...Срби "не плачу" кад им је тешко! У мојим мислима дотичем,још увек размишљам о Цркви Ариљској,о СВ.АХИЛЕЈУ,(кога сликар Ариљски овековечи,самим тим нашег Краља Драгутина и Краљицу Кателину,Задужбинаре Цркве ове и Манастира Раче украј Дрине,још у XIII-том Веку.Историја их заједно запамти)...У Манастир рачу идох да проведем вече Видовданско...Пешачих све од моје куће па преко Вароши наше Бајне Баште и оним путем за Тару Планину нашу,са кога се десно одваја пут за Наш Манастир...Ишла сам полако,пешке,ослушкивала воде из Брда поред пута,које већ пробијају мањом снагом,и "подривају "Брдо...Успут сам се окретала горе,Небу и Планини и молила Бога,да заустави водену силу,из земље и да не затрпа сваки прилаз Манастиру,а онда сам,чини ми се на једном месту"ишчупала"део душе и оставила,да сваки дан молитве моли,поред Пута,где ЖИЛЕ ПРЕКИНУТЕ,од ишчупаног дрвећа,још трепере,а биле су ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ,оног Храста,или Јасена,или Грма...Који је требао да чврста брана буде што старији постаје,као војник што границу своје земље чува...
ДУША МАНАСТИРА РАЧЕ -Калуђер Рачанин(данашњи)
"Рекао сам им давно,немојте толико обарати дрвеће..."Знао је,вели,да ће до овога доћи...Причамо о неким споменицима-КРАЈПУТАШИМА,ћутимо,заједно,оно што ће се десити ако се ова брда обруше,поклопиће и Крајпуташе и нестаће Пут до Манастира,и нико више неће прочитати да су ови јунаци рођени били ,овде,а погинули,којекуда,а овде их записаше...
Калуђер Рачанин (Јован)говори да прекине ћутњу нашу ,скоро непрекидну,(беше то мисао његова са Таре,коју је једном својој мајци изговорио,а она му је рекла,да је мисао Тужна,на шта је он зборио:"ИАКО ЈЕ ТУЖНА ИСТИНИТА ЈЕ...-ЈЕДАН ДАН САМ СТАРИЈИ ЈЕДАН ДАН САМ БЛИЖИ ГРОБУ..."У Манастиру проводи своје дане и ноћи,Мати Анастазија,(више јој је од 90.лета...На Монахову мисао додала је:"Ни по својој вољи не долазимо на овај свет,нити одлазимо са овог света..."Објашњење није потребно,нити дуга нека препричавања...Познајем Њих Двоје,а упознах и (живећи неких 3 године са прекидима у Манастиру слажући манастирску Библиотеку)Истинитост Духовних "разговора"...Монах ми рече још:"Ћутање је почетак Мудрости..."-Зна да је то рекао,неки мудар човек пре Исуса Христа,а каже:"Запиши и ово што је Исус Христос рекао и што стоји у Св.Писму:"Као што нема везу Светлост са тамом,тако нема везу истина са лажју..."
У Манастиру Рачи украј Дрине,СВЕТЛОСТ је преко упаљених свећа и ИЗДАЛЕКА стално долазила и надвладавала таму као што је и Ћутња мудро истином зборила...И речи беху замукле,сем што се поново спремала киша,али СВЕТЛОСТ НИЈЕ ЈЕЊАВАЛА...
Наставак следи...Нада-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар