Позвано Министарство Саобраћаја од стране...

Министар саобраћаја г-дин Александар Антић,одазвао се позиву радничког Синдиката:ЛАСТА

Новинари нису изостали...

У обиласку Ластиних објеката Министар саобраћаја-г-дин Антић

Они прегледају и подмазују Ластине аутобусе

Стални чистач

Мајстор:Мирослав Стојановић

Ластини радници

1. Прво је уследио позив Министарству Саобраћаја,од "Ластиног"Синдиката,боље рећи од Председника радничке Синдикалне организације,Г-дина Рада Видосављевића,који рече да у Предузећу напуни 22 године радне,а затим је Министарство обавестило Медије,да ће се 26-фебруара 2014.Министар саобраћаја,Г-дин Александар Антић радо одазвати позиву" Ластиних"радника...Новинари и остали медијски радници,кренуће испред Цркве Св.Марка у Београду...Наравно имаћемо духовитог вођу пута ,испред Министарства задуженог за Медије,Г-дина Бориса...Дочек у "Ласти"беше домаћински...На поклон добијена Ревија Ласта.,у поднаслову,пише,финим писаним ћириличним словима:"ЗА РАДОСТ НОВИХ ПУТОВАЊА"...Часопис је уствари изузетан туристички водич,препорука Пословног удружења друмског саобраћаја"Србијатранспорт",у коме је Ласта,"значајан учесник на тржишту"...Следи:"Пословно удружење друмског саобраћаја"Србијатранспорт"је највеће удружење друмског саобраћаја у Србији са традицијом од 63 године.Удружење има 115 чланова,од којих 85 обавља делатност друмског превоза путника и запошљава 60%,од укупног броја запослених у тој бранши..."Постоји и информација о дугогодишњем учешћу у међуградском саобраћају,о сталним међуградским линијама;рецимо за Суботицу,а познати амерички лист Њујорк Тајмс"уврстио је Суботицу на листу 52 светске дестинације,које треба посетити у 2014.години..."Ласта има представништво и у Суботици,где се продају карте,за све међународне линије...Ласта брине и о здрављу својих запослених...
2. Ова посета Ласти биће и уживо разговор између директора и Министра саобраћаја и обилазак комплетних добара Ластиних,њених радника ,мајстора од којих ће ми Мирослав Стевановић,који је у Ласти пуне 33.године,на питање шта тог тренутка ради са једним помоћником,одговорити:"Бикснујемо предњи трап...."
3. И за крај посебно је битна изјава Министра саобраћаја,г-дина Александра Антића,пред новинарима:"Захвалан сам на позиву Синдиката Ласте...Ласта је значајна не само што запошљава 4000.радника,него што је држава већински власник у Ласти...Ако не буде могуће,да се одржи,наћи ћемо озбиљног стратешког партнера...Нови закон ће бити у саобраћају битан...Формирали смо комисију,од чијег рада зависи и како ће Ласта функционисати...Ласта има око 1 милијарду ненаплаћених дуговања,треба радити на томе да се наплате дуговања од њених партнера...
4. Поздрављајући се са нашим Домаћином и запосленима,остаде једна нада на њиховим лицима да можда ,ипак,Ластин већински власник остане Држава Србија....Н.В.Л.Дринска

Пројекат за спуштање Београда на реке

   У згради Владе Републике Србије, док се још увек празновало Сретење (празник српске уставности која је први пут као Сретењски устав уписана 1835. године), 17. фебруара 2014. године, били су учесници и предлагачи пројекта Београда на рекама.
   Јутро је било празнично и тишина помало необична за Београд, а мало ниже од владине зграде пловили су Дунавом теретни бродови и путнички, као што плове дуги низ година. Ту је наше ушће Саве у Дунав, а гледа се са Калемегдана испред оног споменика "Победнику". Овог фебруара већ је објављен пројекат сређивања наших обала, на радост данашњих Београђана, јер они давно нису успели од сталних инвазија на наш главни град и борбе да га увек испочетка обнављамо, да покажу у миру туристима оно што ниједан град на свету нема - овакве две реке које се сједињују испод зидина још старог, старог Београда. Планира се и Видиковац са кога ће да се виде реке и Саборна наша црква и Храм светог Саве. Спуштање Београда на реке је дивна замисао иако Бог да, већ почетком марта кренуће остваривање овог Пројекта. Наш министар саобраћаја, господин Александар Антић објави новинарима да је готов генерални план пројекта и да је остало да се само детаљно разради и да се креће са радом.
   Чудан је наш народ, а и неповерљив постаде према својим владама, није чудо, па унапред реагује на нешто што је већ кренуло у позитивном смислу, мада ми господин министар рече: "они који су против овога или не разумеју, или су злонамерни..." Али уосталом, нека се људи увере, нека само се оствари и нека се ради. Људи из железнице су се договорили о измештању путничко-теретне станице у Земун и ова објава пред новинарима да ће то кренути већ почетком марта пријатно изненађење би за присутне. Битно је још и то да су нас представници из владе (који учествују у овом пројекту убедили да је влада потпуно јединствена када је у питању овај пројекат). Прве недеље марта биће још једна објава о детаљном завршеном плану и о томе како ће главна аутбуска станица бити измештена и о томе како ће се наставити завршетак беомоста тамо где је стао у претходном периоду.
   Није било много приче и углавном кратке су изјаве дате новинарима. Чекаћемо на детаљније изјаве почетком марта и да се уверимо како Београд поново живи и опоравља се... Присуствовала ПРЕС конференцији и учествовала међу осталим новинарима: Нада Вукићевић - Дринска (новинар и писац)

Тако је говорио један српски свештеник отац Илија у Манастиру Рачи украј Дрине у Беседи својој одмах после Литургије,а мени су претходно текле сузе незаустиво,путем до Манастира,неких 6 км. пошто сам изашла из Вароши а ходила сам пре тог скретања још једно 2 км ,али не ради се ту о 8км.пута ,пешке ради се о мештанима који су поред мене прошли колима и већина од њих ме добро познају а знали су за живота његовг,мога оца,који није никад прошао поред тих људи да их не повезе,па иако је тада возио ТАХI никад,познатима није наплатио,а покојна Мати-Матрона,причала ми је како је једне олујне вечери стигла у Б.Башту из Болнице ужичке,и пошто је била оперисана и још увек не опорављена кренула је онако,по мраку,супротним путем од оног који води Манастиру...Каже да се мој отац створио из олује:"Као да га Бог послао"и подигао је и унео у ауто и одвезао после до Манастира...Гледала ме је сузних очију и рекла:"Ти си баш Гојкова кћи"...А отац Илија изговори тада:"ОНАЈ КОГА ЉУДИ НЕ ВОЛЕ БОГУ ЈЕ ДРАГ".Престала сам да плачем тог недељног јутра у Манастиру Нашем Рачи украј Дрине,а попадија Вера је рекла да ће Она мени да скува кафу те недеље,да мало заменимо улоге...Учинило ми се да сам попадији Вери ипак драга...Или је она ,имала као супруга Свештеника,нашег Илије,слично искуство па је све разумела...Од тада смо се радовале да се сретнемо и обично увек у Манастиру,јер су из наше Старе ворошке Цркве малтене оца Илију изопштили после одласка у "пензију"? Нада-Дринска

ПРАЗНИК КРШТАВАЊА КИЈЕВСКЕ РУСИЈЕ

    И после 1025 година(После више Векова)

У Београду нашем Престоном граду,минулог викенда,Лета-2013-ог,догоди се између осталог,битно наше заједничко,оно раније најављено,спајање преко Вере наше Православне...Вече децембарско,необично топло за ово доба године...А симболично је сијао Хотел Москва,док сам поред њега застала да сачекам пријатеља...Концерт је требао да почне у 19.часова...Дођосмо раније,да разгледамо у миру Изложбу у Холу,која би отворена још 30-ог новембра,Лета 2013-ог,а трајаће до 09.јануара у Новој Години...Слике Екатерине Милићевић беху,уствари предивне Иконе(углавном уље на платну)...

 А на улазу у Свечану Салу...Као да сам само ја могла да је приметим.Сад знам да другима није била видљива...Жеља њена је била јака да је "сретнем"Тамо...То је она моја Рускињица...А Козаци су стајали као почасна стража ,заједно са својим Атаманом...Био је Празник Крштавања Кијевске Русије...Дошли су наши највиши црквени Великодостојници,заједно са Патријархом српским Иринејем...Отац Виталиј је био једини представник Руске Православне Цркве...Рекоше нам да се налазимо у Руском Дому(и осећај стварни,беше,као некад)У Нашој заједничкој кући...Улогу казивања кроз Историју имао је Протојереј,Страфор,редовни професор Богословског Универзитета Радован Поповић.Крштавање Кијевске Русије пре 1025.година названо је "Руско Сунце"и прозбори Радован како је остало до дана данашњег "Да се небо саставља до земље"Били су те вечери гласови који су одлазили према Небу и враћали се до саме земље,Најбољи мушки хор Града Београда,а Душе су се спајале у Оној Сали Руског(Нашег)Дома и дисале као једна Душа...

У Београду враћају се дружења

                    У РУСКОМ  ДОМУ  У БЕОГРАДУ                  20.Децембар.Лето 2013.

Петак је предвече у Руском Дому,руски и српски језик заједно...

Руси и Срби заједно...Станислава Разумовскаја,(наша Рускињица, тако је назвасмо из милоште)...А Она онако "сићушна":Новинар,књижевник,преводилац.Дипломирала је у Јекатеринбургу-Русија,на Уралском Државном Универзитету...Бави се научним и јавним активностима,посебно проблемом идентитета омладине и очувања културног наслеђа Словена...Организује и учествује на културним и хуманитарним акцијама у сарадњи са удружењима и институцијама:Србије,Црне Горе,Чешке,Бугарске и других словенских земаља...Аутор је замисли патриотског васпитања и при томе чувања етничких и културних традиција Словена...Живи и ради у Јекатеринбургу (Русија)и у Београду(Србија)...

Гинули смо заједно...Знам и истражујем још...Браћа смо одувек...У мојој другој књизи:"Духовност српска кроз Светиње наше и Патријарха Павла,записах оно што у мени и кроз претке моје одвајкада живи...Почех,уствари,од 1876.године од Горњег Адровца изнад Алексинца кад би највећа сеча српских глава а заједно са Њима би посечен руски добровољац пуковник Рајевски...Мој прадеда Милован Стајић из тадашње "цтајске"црпске војске,би прекомандован са места Граничара са десне обале Дрине у Шумадију да се бори где је најжешће...Можда Милован мој загрли Рајевског и заједно у смрт кренуше за Србију и за Русију,јер један је Рус у овом рату,даће Бог последњем,причао на Косову и Метохији,како Он Тамо брани и Русију...
Кад заплачемо заједно Станислава и ја,то је заједничка туга наша словенска,бол што многи не разумеју ко нам је данас пријатељ,а ко нас тера у нестајање...Али добар је народ наш и враћа му се она Вера,која је сама по себи Правда...А русија нам је сестра рођена...Није код свих размишљање једнако...Али свест се код људи понекад изгуби у мукама непрестаним...Опрости нам Станислава драга Рускињице...Због Аљоше из твоје књиге:"Балкански пут,Балканска раскрсница"што крете из Русије,одмах после средње школе,да помогне у окупираној бомбардованој нашој земљи:"И чим су се испити пријемни завршили,он је отишао у Југославију...У возу за Москву,иза прозора,су протицала обична али драга руска поља и ливаде...Пут до Москве је био дуг 29.сати...Писао је страствена писма,српској деци и руским мировњацима на Косову и почео да учи српски језик..."Станислава је прво превела са српског на руски,велику књигу Монографију о српским манастирима,коју је после 800.ооо пређених километара припремио са фотографијама,Г-дин Вишњић,који дође из "белог"света и реши да на тај начин потроши своје зарађене паре...Хвала му у име Србије и свих Срба који ће га памтити у будућности...Станислава потом припреми и своју прву књигу :"Руски пут Балканска раскрсница"на српском и руском језику...У књизи њеној наилазимо и наша заједничка туговања и радовања...И хвала јој што воли Србију,одмах после Русије и што заволе Православље преко нашег Благопочившег Патријарха Павла...
Овом посебном догађају у Руском Дому ,дадоше своје обележје неколицина уважених Београђана,Руса и Срба,старих и младих,којима и није битно да их упишем по неком устаљеном реду,и протоколу,ни по образованој титули...Програм је водила дивна Наталија из Међународне Фондације Православних Народа...А ја бејах срећна,да се први пут после више година,обратим публици у Руском Дому...Тамо су седели моји Руси и моји Срби...
П.С.Те вечери смо сазнали да Београдом патролирају наши млади људи и да Београд може мирније да спава...
Један велики Деда Мраз делио је ,на Кнежевој улици,деци балоне као Небо...Живеће наш Београд и наша Србија ,ВАСЦЕЛА...

                                                    
   Из Руског Дома Н.Дринска