У РУСКОМ ДОМУ У БЕОГРАДУ 20.Децембар.Лето 2013.
Петак је предвече у Руском Дому,руски и српски језик заједно...
Руси и Срби заједно...Станислава Разумовскаја,(наша Рускињица, тако је назвасмо из милоште)...А Она онако "сићушна":Новинар,књижевник,преводилац.Дипломирала је у Јекатеринбургу-Русија,на Уралском Државном Универзитету...Бави се научним и јавним активностима,посебно проблемом идентитета омладине и очувања културног наслеђа Словена...Организује и учествује на културним и хуманитарним акцијама у сарадњи са удружењима и институцијама:Србије,Црне Горе,Чешке,Бугарске и других словенских земаља...Аутор је замисли патриотског васпитања и при томе чувања етничких и културних традиција Словена...Живи и ради у Јекатеринбургу (Русија)и у Београду(Србија)...
Гинули смо заједно...Знам и истражујем још...Браћа смо одувек...У мојој другој књизи:"Духовност српска кроз Светиње наше и Патријарха Павла,записах оно што у мени и кроз претке моје одвајкада живи...Почех,уствари,од 1876.године од Горњег Адровца изнад Алексинца кад би највећа сеча српских глава а заједно са Њима би посечен руски добровољац пуковник Рајевски...Мој прадеда Милован Стајић из тадашње "цтајске"црпске војске,би прекомандован са места Граничара са десне обале Дрине у Шумадију да се бори где је најжешће...Можда Милован мој загрли Рајевског и заједно у смрт кренуше за Србију и за Русију,јер један је Рус у овом рату,даће Бог последњем,причао на Косову и Метохији,како Он Тамо брани и Русију...
Кад заплачемо заједно Станислава и ја,то је заједничка туга наша словенска,бол што многи не разумеју ко нам је данас пријатељ,а ко нас тера у нестајање...Али добар је народ наш и враћа му се она Вера,која је сама по себи Правда...А русија нам је сестра рођена...Није код свих размишљање једнако...Али свест се код људи понекад изгуби у мукама непрестаним...Опрости нам Станислава драга Рускињице...Због Аљоше из твоје књиге:"Балкански пут,Балканска раскрсница"што крете из Русије,одмах после средње школе,да помогне у окупираној бомбардованој нашој земљи:"И чим су се испити пријемни завршили,он је отишао у Југославију...У возу за Москву,иза прозора,су протицала обична али драга руска поља и ливаде...Пут до Москве је био дуг 29.сати...Писао је страствена писма,српској деци и руским мировњацима на Косову и почео да учи српски језик..."Станислава је прво превела са српског на руски,велику књигу Монографију о српским манастирима,коју је после 800.ооо пређених километара припремио са фотографијама,Г-дин Вишњић,који дође из "белог"света и реши да на тај начин потроши своје зарађене паре...Хвала му у име Србије и свих Срба који ће га памтити у будућности...Станислава потом припреми и своју прву књигу :"Руски пут Балканска раскрсница"на српском и руском језику...У књизи њеној наилазимо и наша заједничка туговања и радовања...И хвала јој што воли Србију,одмах после Русије и што заволе Православље преко нашег Благопочившег Патријарха Павла...
Овом посебном догађају у Руском Дому ,дадоше своје обележје неколицина уважених Београђана,Руса и Срба,старих и младих,којима и није битно да их упишем по неком устаљеном реду,и протоколу,ни по образованој титули...Програм је водила дивна Наталија из Међународне Фондације Православних Народа...А ја бејах срећна,да се први пут после више година,обратим публици у Руском Дому...Тамо су седели моји Руси и моји Срби...
П.С.Те вечери смо сазнали да Београдом патролирају наши млади људи и да Београд може мирније да спава...
Један велики Деда Мраз делио је ,на Кнежевој улици,деци балоне као Небо...Живеће наш Београд и наша Србија ,ВАСЦЕЛА...
Из Руског Дома Н.Дринска
Кад заплачемо заједно Станислава и ја,то је заједничка туга наша словенска,бол што многи не разумеју ко нам је данас пријатељ,а ко нас тера у нестајање...Али добар је народ наш и враћа му се она Вера,која је сама по себи Правда...А русија нам је сестра рођена...Није код свих размишљање једнако...Али свест се код људи понекад изгуби у мукама непрестаним...Опрости нам Станислава драга Рускињице...Због Аљоше из твоје књиге:"Балкански пут,Балканска раскрсница"што крете из Русије,одмах после средње школе,да помогне у окупираној бомбардованој нашој земљи:"И чим су се испити пријемни завршили,он је отишао у Југославију...У возу за Москву,иза прозора,су протицала обична али драга руска поља и ливаде...Пут до Москве је био дуг 29.сати...Писао је страствена писма,српској деци и руским мировњацима на Косову и почео да учи српски језик..."Станислава је прво превела са српског на руски,велику књигу Монографију о српским манастирима,коју је после 800.ооо пређених километара припремио са фотографијама,Г-дин Вишњић,који дође из "белог"света и реши да на тај начин потроши своје зарађене паре...Хвала му у име Србије и свих Срба који ће га памтити у будућности...Станислава потом припреми и своју прву књигу :"Руски пут Балканска раскрсница"на српском и руском језику...У књизи њеној наилазимо и наша заједничка туговања и радовања...И хвала јој што воли Србију,одмах после Русије и што заволе Православље преко нашег Благопочившег Патријарха Павла...
Овом посебном догађају у Руском Дому ,дадоше своје обележје неколицина уважених Београђана,Руса и Срба,старих и младих,којима и није битно да их упишем по неком устаљеном реду,и протоколу,ни по образованој титули...Програм је водила дивна Наталија из Међународне Фондације Православних Народа...А ја бејах срећна,да се први пут после више година,обратим публици у Руском Дому...Тамо су седели моји Руси и моји Срби...
П.С.Те вечери смо сазнали да Београдом патролирају наши млади људи и да Београд може мирније да спава...
Један велики Деда Мраз делио је ,на Кнежевој улици,деци балоне као Небо...Живеће наш Београд и наша Србија ,ВАСЦЕЛА...
Из Руског Дома Н.Дринска
Нема коментара:
Постави коментар