недеља, 6. новембар 2022.
субота, 5. новембар 2022.
ПОВРАТАК НАПИСАНИХ
ПОВРАТАК НАПИСАНИХ
Сајам књига увек се отварао Недељом, да могу да допутују људи, када се не ради и када се одлази на неке свечаности. Тај догађај осмислише паметни наши Срби јер је Недеља и Света и Црвено слово у календару и зато међу посетиоцима увек има и представника наше цркве, и манастира, наше војске и полиције, посебно стигну млади са својом чак малом децом, коју возе у колицима или тек проходалу држе за руке, јер постоје и штандови са дечијим књигама и сликовницама. И овог сајма, помислих, да ова деца која се ту нађу сада, сутра ће се, највероватније везати за књигу, као да је то требало сада да почне док су мали. А школска деца стижу из разних крајева Србије, па и из Света и купују књиге, и носе их у своје школе, да их приложе у Библиотеке. Наравно сајамска цена књига је мања и доступнија људима, који још увек воле књигу.
Моја трећа књига: „Крст наш православни, између Завичаја из Србије“, уз ранији догобор, је била изложена на штанду који води војник, пуковник ваздухопловства у пензији, Милорад Ђошић, а ја наравно припадам овом Удружењу „Културни центар ћирилица Београд“. Пуковник Ђошић се одлучи да у миру, после рата, настави да буде један од чувара нашег Писма. На овом Сајму уз помоћ сарадника изложи историјску књигу: "Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918". Његово дело је значајно, у толико што преко књиге објави, досад непознате податке, који ће једва дочекани бити у нашој историји. Заједно са њим у склопу "Центра Ћирилице", пуковникови сарадници,придружише се на овом штанду и приказашејош једну књигу о истинитом догађају из последњег рата: „Обарање непријатељског авиона Ф-117 (невидљивог). Тек на овом сајму се појавише борци који су га оборили и није било онако како су неки причали у измишљеним причама. На штанду замириса и природни тамјан (увезен из амана), а засијаше и иконе аутора Олгице Стефановић у књизи под називом „Сликовни буквар православља".
Једног од дана на сајму одржаће се предавање о историји Ћирилице. Пуковник ваздухопловства у пензији Милорад Ђошић отвориће ово предавање и најавити, како он рече "из војничког аспекта, ми знамо да смо били писмени и пре Ћирила и Методија, али треба их поменути, како су били прави мученици док су бранили Ћирилицу".
Пуковник нам представи професоре које и на сајма у књига препознаше студенти и приђоше да чују и овде неке нове ствари о нашем писму: проф. др. Милош Ковачевић, проф. др. Александар Милановић и проф. Весна Арсић. Говорили су они о резултатима анкете баш на овогодишњем Сајму. Понадаше се присутни да ће на њихов предлог бити донет Закон о употреби ћирилице, поред службеног писма, у школама и на факултетима. Професорка Весна Арсић је дала у вези ове анкете, тачне бројчане податке, односно у процентима колико се стање ипак поправило у односу на раније сајмове. Она је говорила о томе како је ишло штампање књига, и ко одлучује о писму штампања, да ли аутор или издавач. Сазнали смо да је ове године ипак било више штампаних ћириличних издања. Закључак је био за необавештене да прогон Ћирилице и Српског језика је истовремено и прогон Срба, да би се уништио и идентитет српског народа.
У БГД 29.10.2022 Н. Дринска (новинар и писац)
Међ. Сајам књига
понедељак, 20. јун 2022.
Дрина: Завичајци генетски ,надарени за неку врсту ...
Завичајци генетски, надарени за неку врсту науке
УЖИЧКИ КРАЈ - ФАМИЛИЈА ЗОТОВИЋ
Путовали смо Београд -Ужице на иницијативу Удружења Ужичана у Београду , о чему
већ писах у једном од предходних текстова ,зато је ово наставак везан за
познанство моје са Др. Радмилом Зотовић и то не , током путовања , већ касније
,на Педагошкој Академији на којој ће се догађати дочек наших гостију из Русије и нас из Београда , а биће и посебан програм ,комбинован
са Гостима и Домаћинима Ужичанима ...
Пред сам почетак програма приђе
ми Радмила и тихо замоли да седне на једно празно место поред мене ...Тако је
било и учини ми се да Она мени није непозната , а касније ће се мој осећај
потврдити јер Радмила ће причати о својима а ја ћу се сетити Њеног оца Михаила
, који је био Кустос Ужичког Музеја и са екипом Археолога долазио у Бајину
Башту и на десној обали Дрине , вршио ископине , а становали су у старој кући
моје баке Миле ...( Та кућа је само
адаптирана , и сада постоји скоро , у ондашњем облику .. .Долазила је и бака
Радмилина и доносила унука Вишеслава , који је био мали дечак и они су били
гости у кући мог оца и моје мајке ...
Највише сам волела вечери у старој бакиној кући ( коју ја после наследих ) ,јер би онај дивни човек , крупних црних очију ,а звали су га Мика ,дозволио да се дружим са ЊИМА и да помажем ,били су ту и Јаворка и Пеђа ...Доносила сам им воду мало даље , изнад куће са нашег извора , ( тада чесма није била спроведена испред куће )...Знам да су тада откопали нека Римска налазишта баш у нашој њиви , доле на самој обали Дрине , а мој отац није желео никакву накнаду , новчану ,иако је после остала удолина на тој Њиви...Тата , који је био официр и Мика археолог ,постали су најбољи пријатељи , као браћа , везали су их и Њихови Солунци ...Мени је и дан , данас жао , а касније и они рекоше ;" Штета што није отишла да студира Археологију ."
Доктор РАДМИЛА ЗОТОВИЋ
Ипак , ћерка Михаила Зотовића ( рођеног Ужичанина ) и мајке Мирославе ,рођене у Јагодини , оствариће очеве снове ...Мајка Радмилина , беше медицинска сестра по струци , а отац Михаило постаде Доктор наука ,Праисторијске Археологије , а своја научна истраживања , одради у Западној и Југозападној Србији ...Михаило и Мирослава добише двоје деце : Вишеслава и Радмилу , а ово посебно име Вишеслав наследи од свог деде , који беше Солунац ,а касније официр Краљеве војске . Вишеслав се кроз школу определи за правне науке и постаде судија у Општинском Суду у Ужицу .
На очеву радост , кћер Радмила пође његовим стопама и постаде Др.Наука класичне Археологије у научном звању : Виши научни сарадник у Археолошком Институту Београд , где још увек ради ...У Ужицу у стану у новој кући Зотовића остаде да живи , са својом породицом Вишеслав Зотовић ...
ИМЕ ВИШЕСЛАВ ЗОТОВИЋ наследи по деди Солунцу а његов син Михаило опет по деди који се уписа у књигу историјску међу најбољим у Археологији Србије ...
Др.Радмила Зотовић се поноси својим Зотовићима ,а о себи скромно збори .Пошто је завршила факултет у Београду , прво радно место , добије у Ужичком Музеју , стекне тамо искуство и остане , да ради на месту Кустоса 4.године ...Тата Михаило је још увек радио и помогао јој саветима да настави Магистарске студије ...
Године 1992 је постала Магистар класичне Археологије а 1996.Др.Науке Класичне Археологије ... Ради од краја 1993.у Археолошком Институту и становник је наше Престонице мало пре тога ...2002-ге године Др. Радмила Зотовић је упутила на Оксфорд , Докторску Дисертацију у Престижну Едицију "British Archacological Reports" у којој је објављена исте године ...Те године у Београду још увек је народ српски рашћишћавао рушевине после неправедне Агресије на Србију и после Бомбардовања које учинише 19.држава НАТО-Чланица ...
Одмах после Докторске Дисертације ,Радмила објави и две књиге : Збирку песама : " Теби пева моја душа Господе "и књигу прозе под називом : "Две драме и Две комедије".Сада ради у Институту као виши научни сарадник за класичну Археологију ... Познанство са нашом Радмилом мени донесе не само ново сазнање о битности наших људи који се баве Археологијом , већ како се у Србији рађају и под немогућим условима постају :доктори , професори ,писци а да при томе ни мало не губе од оне људскости и топле једноставне , наше српске душе ...Зато и записујем и Истину о Њима и радујем се наставку живота у нашој Србији ...
Београд , крајем априла 2020.
У време моје изолације због Вируса КОРОНА 19.
субота, 30. април 2022.
Одломак из моје треће књиге:Нада Вукићевић
(Нада Лукић−Дринска)
КРСТ НАШ ПРАВОСЛАВНИ
−ИЗМЕЂУ ЗАВИЧАЈА И СРБИЈЕ−
У Србији у Београду разговарамо о књигама, Лета 2015. године.
ИЗВЕШТАЈ ПОТОМЦИМА (МОЖДА ЋЕ ГА ЧИТАТИ НАЈМЛАЂИ УЧЕСНИЦИ ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА КЊИГА У СРБИЈИ, У БЕОГРАДУ)
Обукли су униформе које су шивене по узору на оне које су носили, дедови њихових родитеља, или можда, чак прадедови а њихови чукундедови. Стајали су испред штанда: "Министарства народне одбране“ на коме су изложене књиге и нове и старијег датума. Стали су и заветовали се да ће читајући ове књиге, преносити памћење и својим потомцима и тако заслужише, веч сада поштовање код свих посетиоца Сајма. Љубав према Србији, често код младих одређује да изаберу, свој животни позив. А о томе пише и у књигама, зато, кад се смањи број посетиоца на осталим српским Сајмовима (делимично и због тешких услова живота), Сајам књига се одржа и осавремени и доби још веће признање, даље од Србије и задржа свој међународни карактер...
На штанду Криминалистичке-полицијске академије, пажњу ми привуче плава књига, часопис за неговање демократске, политичке културе, овога пута под насловом : „Култура људских права у 21. веку“...
На штанду ће се са пуно поштовања обратити момак са Академије и наравно још увек директорка библиотеке Рената коју сам имала част да сретнем и ранијих година.
Ове године на Сајму књига појавише се и неки наши битни људи из расејања, који проведоше свој радни век и већи део живота, тамо далеко... Овде је мало оних који су за њих чули и хвала Богу да се нађох међу малобројнима, који их дочекаше и могу да се поносе са, рецимо, доктором Михајлом Вукасом, великим стручњаком за Кардиохирургију, односно посебним дијагностичарем у овој области и то првенствено када су у питању деца са урођеном срчаном маном... Међутим није овај наш драги српски доктор промовисао своју књигу из хирургије и кардиологији и о својим скоро небројеним операцијама у „Домовини Шведској“, и како рече: „Домовина није Отаџбина“, а његова отаџбина јесте Србија и ова књига говори о сузи: „Суза је из ока канула...“ Зашто? Никад пре није веровао да ће га толико болети Мислио је послали су га да се усаврши у медицини и да ће се вратити, али кад је довољно научио и вратио се... нису га хтели...и после, живео је у Домовини Шведској а стално жудео за Отаџбином Србијом! Његова дивна супруга Мирјана му је родила 4 дивне кћери и у његовој породици има сада 3 доктора наука, а 19 их је укупно и „Сви су Срби“. То изговори Др. Михајло и рече да он није писац, иако је ова књига по мишљењу његових колега Др. Смиљанића и Др. Лопушине, литерарно дело. Али независно од тога на штандун Министарства спољних послова Републике Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и са србима у региону у организацији г-дина М. Божовића приреди нам изузетну промоцију књиге у којој је изливена једна душа Тамо Далеко.
Наставак следи... Н.Л.В.- Дринска
На Сајму књига у Београду
петак, 29. април 2022.
Савиндан Лета 2020-тог у Нашој Србији
