Јули у Завичају

                                   КИШЕ СУ ПАДАЛЕ У ЈУЛУ....А ОНДА ЈЕ ДОШЛО ВРУЋЕ ЛЕТО...

                                     ( I Део -У Цакиној и Радовој викендици на Ослуши на Тари )

Пријатељи постоје да једни друге обрадују и да не забораве..."Пријатељство се негује "рекоше давно наши стари...Било је на Тари...

        II-ДЕО

         МИТРОВАЦ НА ТАРИ

       (Једино се још одржава "КАЧАРА").Још постоји улица Кнеза Михаила као Пешачка Зона ,дрвене кућице , споља , изгледају уреду , а кад приђете ближе , дође вам да заплачете...Испред једне старица продаје деци своје рукотворине , а кућица 436.у којој је једно време била Управа Дечијег Летовалишта тужно изгледа...Завирите ли унутра , кроз отворен прозор , учиниће вам се да се тамо једна девојчица , слична Икони Богу моли и стоји , тако ,у разрушеној кућици...А у броју 435. давно је био "МИНИ МАРКЕТ"...

     

Навиру Драге успомене  тамо смо правили једне године на Ивањдан ,са 

децом представу на отвореном , испод борова , и добили смо плакете из Центра дечијих летовалишта из Београда , као најбољи у ондашњој великој Југославији...Неко очигледно не воли нашу децу...Све мање долазе у Дечије одмаралиште Митровац на Тари...А долазила су и деца са Косова и Метохије да се овде од Рата опораве...

      III- ДЕО

КОД ПОБРАТИМА на ТАРИ ( АТЕЉЕ -ТАРСКОГ)

Једне године падао је снег и умало да завеје онај пут ( ионако неприступачан ) , који води према Аеродрому на Пониквама , а пролази тик поред Атељеа нашег српског сликара Милоја-Миће Веселиновића , ( познатог одавно ,као једног од бољих пејзажиста у Европи )...Да ли је , можда ,крив сликар , једино због своје СКРОМНОСТИ , јер других мана нема? Али то нека процене неки ликовни критичари...У том периоду сам се испод мојих текстова већ потписивала под мојим псеудонимом Дринска ( због дедова из Дринске Дивизије а и рођена сам поред саме Дрине...Сликар је рођен овде на Тари...Те зиме се побратимисмо и тако Он постаде Тарски а ја остадох и даље Дринска...Сликару покрадоше слике и сада слика мало другачије , вероватно се нада да неће разумети овај нови , делимично измењен стил сликања , и неће пожелети да их покраду...Али не знају злобници , да било којим стилом Тарски наслика рађање "ЗОРЕ " на Тари ,или посебну "ШИШАРКУ " која  "гледа " радозналим очима испод снега ,и још се није осушила ,јер јој снег доноси свежину и чуваће је до пролећа , остаје непоновљив ,јер је Богом дарован да слика баш Тару и Дрину и остале просторе кроз Србију...А испред "Галерије" тече једна вода , сама чесму чини , и после дуго времена слушах онај жубор и размишљах о Побратимовим сликама...

  

IV-ДЕО

РЕГАТА НА ДРИНИ-2016.

Ове године ће , после захладнелих јулских дана ,доћи 23.ћи јули ,пун изненадне врелине и Дринска Регата ће тећи по сунцу које ће тог дана изазивати стални бљесак на Дрини . Из Бајине Баште ујутро ће "Ракетини "аутобуси кретати скоро непрекидно од 8 сати-9,30.Ићи ће према Перућцу где ће  бити у 11часова СТАРТ , свих пловила ( сплавова и чамаца )...У нашем аутобусу , на крају није било места...Стајало је пуно девојака и момака...Већ смо били преко оног моста испод кога одлази "Врело" дуго тачно 365  м, ( и после тога се спушта у виду најдивнијег водопада у Дрину ).Кад се спустисмо низ ону стрму обалу , показаше нам наш сплав .Мировао је на води прикрајчен уз обалу...И остали учесници чекају да стартују...И кренуло је...Почеше да  развијају Заставе...Имамо младог човека , који је увек насмејан , кажу он је задужен за нашу безбедност...Већ су се укрцали и Дрински Свирачи...Путници на нашем сплаву беху разних година ,било их је и из других држава , неки су први пут ,узбуђени...Са нама је и наш млади заменик  Председника СО Бајина Башта ..." ЧОВЕК СА ЛУЛОМ "подсети ме на мог деду Мику сплавара који је пушио лулу...А тек да сте видели нашу Николину , беше најмлађа и највеселија...Причале смо о прошлом времену , када сам имала слично година и пловила низ Дрину са дедом и осталим сплаварима...Николина то прочита у мојој књизи коју јој поклоних са посветом ,а читала је наглас део из моје књиге о Сплаварима на Дрини...Нашим сплавом управљали су млади момци који научише све о томе од старијих ...Најбитније је бити рођен на Дрининој обали и волети и познавати реку...И тако 23-ћег јула лета 2016-ог бејах међу срећним људима који су пловили Дрином...

   

И Дрина тече као некада...Ове 2016. јулског врелог дана разгали и расхлади све путнике своје,

само још нешто учини , људскији посташе сви који су Њом пловили...

nadadrinska.blogspot.com

  

Завичајци у Београду

       СВИ УЖИЧАНИ  ЈОШ НИСУ "ПОБЕГЛИ " ИЗ БЕОГРАДА  

Жестина лета већ траје у Београду  , а Завичајци многи још обављају послове , битне ,пре него крену у оне шуме завичајне где тече вода изворска и све је враћање у прошло време и сећање , а онда се враћа и енергија која се сваке године обнавља и регенерише , па се узалуд људи питају , како то Ужичани постижу и чиме се "хране"? Први одговор је : - Држе и у Београду одгајене брезе , дрвене клупе , "лончиће" окачене о гране , "камене клупе" јела спремају , лагана и идентична онима која се по овој врућини и у Завичају спремају...Никад и нигде се не одричемо свога , јер здрављу  нам добро чини...Наравно , примићемо и од других све што продужава дуговечност... Тара са шест месеци још увек сиса и дохрањује је мајка храном коју и сама једе и како је чинила са Еленом и старијом Андреом и све су саме држале ,као и Тара ,флашицу са водом и почеле да се са 7 месеци усправљају на ноге а са 6.м.су седеле саме и исто паметно посматрале нове људе који у кућу долазе...

 А сасвим на другом крају Београда где је "Чобанов Одмор" ТРИ Ужичанке не осећају врућину ,заборављају да је около врелина ,евоцирају успомене , а и сами амбијент као да је пренет из Завичаја  само на то их наводи...

       

  Нада Л.В.-Дринска

Отпутовао је наш Предраг Пејичић

ЗБОГ  ТОГ  ВОЈНОГ  ИСПРАЋАЈА

Испратили смо га 14.ог јуна 2016. а Комеморацију смо одржали тек у четвртак 16.ог јуна у просторијама УНС-а у Ресавској 28.у Београду ...

Отпутовао је Предраг Пејчић,наш НОВИНАР-ВЕТЕРАН (и Војни и Цивилни) , чини ми се откорачао ,војнички , или можда ,лаганије , можда још једном упали Авион и уз звуке "Марша на Дрину " УЗЛЕТЕ...Као да нам је рекао да и не одлази , заувек...Због тог Војног испраћаја , све је изгледало свечаније , а и ми Новинари , стајасмо тамо као нека друга Његова Војска...Била је посебно Његова Породица , достојанствена Његова Богумира давала је пример снаге са њиховом одраслом децом и унуцима...Споља у Капелу допирало је сунце и сијале су се стално , многобројне , заслужене медаље ...Говорио је колега Анђелко како је код Њега била изражена : "Морална храброст , где не може већина новинара да се размеће ..."Рекоше колеге , како је много знао о историји српског новинарства , а син се сећао : "Инсистирао је на нашем лепом писању..."Растко се потрудио да сажме што краће Његово обилно и разноврсно дело , а Новица као војни новинар  , исприча како је био добар као његов предпостављени старешина...Богумира није плакала , доћи ће тек дани , њене жалости и суза у самоћи ...Прозбори још : "Мој Предраг је био бистрог ума до краја и јаког УМА , није био биљка а није хтео да ме оптерећује,,,"

 А мени остаде СЕЋАЊЕ на моје дружење са Њима Двома , током наше Скупштине на Златибору.

 У Београду ,половином јуна 2016.

У Ресавској 28.                                                                   Нада Дринска ( новинар и писац)

Дорћол стари град (некад и сад)

Док старограђани чекају Београд на води...

У најстаријем делу Дорћола сакривена складишта бивших фирми (једна од њих Минел) дешавају се пребрзе преправке и недорађено чишћење, подижу се металне капије и качи се високо изнад капија платнени пано на коме пише: "Дорћол плац", а испод тога латиницом "Platze". Кад се отворе капије, десно постоји мала, бивша канцеларија са старим вратима, око прага трава неочишћена. Ту дневни и ноћни чувари на смену чувају још увек "Минел" (под стечајем кажу). Прве ноћи музеја у Београду одједном је иза капија импровизован "културни центар", чак у дубини складишта је направљена играоница за децу, мада је и даље пуно прашине, поготово што свакодневно и ветар дува са Дунава, направљени су и шанкови за пиће, па је уочи Ноћи музеја ушао кроз ону капију камион натоварен бурадима пива, а дечја играоница је мало даље од шанкова где чак довозе и малу децу да се играју и поставили су два, три сунцобрана, јер кад ту упече Сунце не може да издржи ни старо ни младо...
У четвртак 9. јуна, на Спасовдан, већ по подне подигнута је огромна трибина и почели су већ да штимају инструменте у 15 часова, а та неиздржљива бука наставиће се увече и далеко после поноћи. Због тога ни на овај свети празник нико није имао мира у овом делу Дорћола, деца нису могла ни случајно да спавају, стари и болесни тражили су да дође комунална полиција, а новинари који су ово подржали добијали су неке награде, наравно ја сам одбила да подржим овакву ствар у нашем крају, и недалеко одатле присуствовала сам и учествовала у промоцији књиге младог београдског писца, а ту је била постављена и изложба четири сликара и све то у култрном центру за лепе уметности Гварнериус... Овде је било далеко мање публике, иако су просторије беспрекорно чисте и наш велики музичар Јован Колунџија одредио је овај простор за окупљање грађана старог Београда.
Ту се посебно промовишу надарени млади наши људи из све три врсте уметности.. Горе су позоришта исто празна, а следећих дана у складишту Минеловом импровизовали су баш у тој прашини позоришне представе...
Имала сам осећај да то раде неке снаге нових Београђана, да минирају све оно што се чини поред Саве и Дунава и већ су направљена на чистом играонице и клацкалице за децу. Значи није им жао ни ове деце нити би их одвели до наших река, где је ваздух далеко пријатнији, а и то је све доле мало ниже у близини. У шта су се претворили наши грађани? Какве политичке циљеве желе да истерају на старом нашем Београду? Не могу, а да не приметим јер и то је и мој стари град и још увек помажем и као новинар и као грађанин да се култура на њему развија...

Сачувај своје Србијо !

                       НАРОД  НАШ  У  СРБИЈИ

Овога  пута у Србији ( Западној ) сакупи се народ да кроз заједништво покаже како воли своју Историју , културу и обичаје које му у аманет Преци оставише и како снагу преноси кроз будуће нараштаје ...И опет се врати дружење , да би се смирило неразумевање и да би рат престао и Мир ( заувек ) завладао на просторима нашим ...Не може умрети српска Душа...И зато ово није само Забава Завичајаца у Београду , ово је позив свима којима је Србија у Души , ма где били , и да испланирају 17.ти јуни 2016.у Београду у Сава Центру , у ресторану "САВА" од ВЕЧЕРИ ДО ЗОРЕ...Н.В.Л. - Дринска ( новинар и писац)