Уочи...За време...И после ДРИНСКЕ РЕГАТЕ...

          ЈУЛСКИ ДОГАЂАЈИ У ЗАВИЧАЈУ

Уочи  ДРИНСКЕ РЕГАТЕ

Кад престадоше само кише и Сунце надвлада и сивило и тамне облаке , све  је  пријатнија  топлота па макар и жестина дошла и врућине око поднева...Јутра и вечери у Завичају су свежи ..Упутим се онда преко планине Цера,родној кући старих мојих и моме крају родном...Тамо ме ишчекује једна река...И једна Варош у празнично рухо одевена...Она у својој скромности такмаца нема...Улицом гужва и жагор па се зачује одасвуд музика...Стижем уочи Петровдана...Некад су се палиле лиле на самој обали Дрине па би се разгорела ватра а и по брдима околним су се ватре палиле...На Петровдан ми пре подне ,један човек тужно изговори :"Има прилично деце у Подрињу ,али синоћ нико није упалио ватру..."У Бајиној Башти већ кренула такмичења и свако вече концерти најавих их раније ,углавном иду по плану...Некад је "Обчина Кршко"била збратимљена са Општином Бајина Башта...Све је било прекинуто у време растурања оне заједничке земље...Сад хвала Богу људи се изнова друже и зближавају као да се никад нису ни растајали...Стигли млади из Кршког и Љубљане...Испред Културног Центра : Бајина Башта", на главној улици промовише се "Krsko Klet"(Krski podrum)...Дегустирали смо разне словеначке домаће специјалитете и пробали њихова пића (Posebaj se spomnim na vino >Cvicek",katero sem ,ucasih ,rada spila,kadar sem zivela in delala v Slovenijo)...Лепо је ,изнова пријатељи...Једна Ана ,каже да је завршила етнографски факултет у Љубљани и да воли Србију...Све се ово одвија на улици у Б.Башти,уочи Регате на Дрини...

БОЖЕ КАКО ЈЕ ЛЕПА ДРИНА

18.јула 2015.У Ракетином аутобусу превожени су путници од раног јутра из Бајине Баште до Перућца..."Ракета" је саобраћала сваких 1 сат и чешће да би сви били превежени на време,за Старт са старог места испод Хидроелектране у Перућцу...У локалном аутобусу заори се песма...Најмлађи учесник је био нестрпљив иако наизглед миран...

Узбуђење на самом Старту је слично сваке године. Дат је знак..

.Иза нас ,брзо у даљини, остаје Централа...

Кад пролазимо поред Водопада( Пре кога је Река која мери од извора до Водопада тачно 365 метара,пре обрушавања воде у Дрину,тачно колико дана има једна година),виде се људи који су унутар Водопада унели заставе и машу...

И људи све је испод нас жива вода ,ЖИВА ДРИНА...НЕСТВАРНИ СУ И ТАЛАСИ И ПРИЈА ОНА СВЕЖИНА...Ту су и млади и старији заједно и ВЕСЕЛОСТ ИМ НЕ МАЊКА...Наш данашњи "Капетан" не крије да је поштено одрадио свој радни век у Војсци заједничке негдашње Југославије...Нисмо се питали за имена,једноставно на чамцу смо били своји(наши)...

Али ДРИНА је ипак била Граница и САМО ДАНАС ,могли смо прећи на леву обалу,да нас не питају зашто смо ушли,недозвољено у воде друге државе???Ником није пало напамет да Дрина није дала дозволу да јој пресипају воду "из пуног у шупље"...

Било је и лепих жена и девојака и момака и лепих људи поносних на своје претке...Моји гинуше у Дринској Дивизији...Површина Дринска деловала је покривена хиљадама пловила,никад се није сазнао тачан број али сваке године је све више заинтересованих...

Ипак на Мосту према Скеланима скоро никог није било...Не тако давни ружни догађаји у Сребреници доведоше до тога ,да безбедност буде увећана и немир неприметни деси се у нама...Ипак младост и лепота доминираше на Дрини и безбрижност беше заразна...

На "Кућици на Дрини"беху окачене рекламе за туристе и домаће...

На босанској страни на малим каменим острвима стајала су деца и поздрављала,а мали Огњен је кренуо по плићаку да уђе у наш чамац,А момак један је прешао на наш чамац да најозбиљније затражи руку прелепе девојке од њеног оца,али кад је схватио да је превише млада за удају растужио се...

Српска жандармерија је са Дрине будно пратила густо зелено растиње на нашој обали,док смо ми Дрином пловили...

Наставиће се:                                                                                                         Н.В.Л.-Дринска

 

Београд и Србија кад наступе летњи дани...

        ОБИЧНО ВИКЕНДОМ ЛЕТО 2015...

У Београду нашем,чешће у Старом Граду ,овог јуна ,миришу липе, чини ми се ,јаче,можда због киша које никако да престану,а Лето календарски већ дође, и кад киша стане , ипак зелена боја лишћа,нестварна привлачи погледе,али пошто викендом,посебно Недељом,гужве нема у граду , и нико те неће зауставити,ако добијеш жељу да се завучеш испод старих липа и видиш изненада скоро украшене излоге и новоотворене радње,које су се обично у неком времену затварале и могао си да видиш кроз неочишћено стакло ,само паучину и понегде још празне рафове...Изненађење је пријатно и поново у Београду мода из Италије...Најновија...

Тања вас дочека увек са осмехом у крупним црним очима а све ове боје сложене по њеном изузетном одабиру привлаче пажњу Београђанки које још увек цене Моду (која стиже директно из Италије)...

ПОДСЕЋАЊЕ НА НАШУ ИСТОРИЈУ И НА НАШ НАРОД ...

 Живели су овде још пре Нове Ере( У Винчи код Београда)...А имали су ,како рече .наш археолог,г-дин Јанковић :"Културу становања,одевања,исхране,..Наш данашњи Винчанин толико добро познаје и зна да пренесе посетиоцима све оно што је раније истраживање открило а и касније у коме је и он лично учествовао...Он ,практично живи овде , дуги низ година и ради...Док га слушате и у вама влада мир и и осећате да је оно доба , обележило мир међу људима , да је напредак у свему доносило,људско заједничко привређивање , и што тада престадоше стална пресељавања , и што се људи сконцентрисаше уз реку,што беху, скоро равноправни и што створише своје насеобине уз саму реку,и што путеви водени беху спона међу људима,а путовало се једино речним путевима,бар у том делу Европе...И Винчанци развише земљорадњу ( плодна беше земља поред воде)развише и неке занате,(рецимо грнчарију)...И путоваше воденим путевима да тргују да размењују производе...Ово Мирно доба нажалост поче да се мења и оно стално питање :"Зашто Винчанци нестајаше?"Једини одговор који и данас важи је"Нису могли да спрече ратове,који ће касније доћи,и односити огроман број људских жртава,уништиће и онај напредак ,порушене ће бити и затрпане у рушевинама људске културе , и зато археолози имају једну мисионарску мисију истраживања , и доприносе да се открију неке дивне људске цивилизације од којих је Винчанска једна од најстаријих и истовремено ПОУКА да престану ратови...

Сада постоје обновљене Сојенице у близини археолошког истраживачког центра постоје и недељни ручкови са Пријатељем или породицом и опуштање док се Дунав разлива и као да понавља приче из Мирног Доба ,а и данашњи Винчани су препознатљиви по гостомпринству...

КРАЈ ЈУНА  НЕДЕЉА ...И  ВИДОВДАН

Видовдан је наш посебан празник и увек је 28-ог јуна...Кад проводиш празник са пријатељем кога дуго не видиш то је још дан за враћање у прошло време пријатељско и оживљавање неких драгих догађаја изнова...Овај Видовдан започе на Литургији Светој у Манастиру Св.Архиђакона Трифуна , у Сланцима , недалеко од Београда , а Манастир је Метох Хиландара...Сав приспели народ ће после Литургије присуствовати ручку и гледати и слушати представу по мојој књизи :"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"Помињаће се наши борци из Првог Св.Рата и певаће се песма "Тамо далеко"...Поменуће и великог пријатеља Арчибалда Рајса, који у мојој књизи заузе посебно место,,,Извешће програм Културно уметничко друштво младих из Сланаца обучени у српску народну ношњу...

У повратку из Манастира у Старом Дорћолу спустићемо се на Дунав и до предвече седети на "води" на једном укотвљеном бродићу, који ће красити тај део обале , и кад буде завршен "Београд на води"...                                       

Београд на води и околина

ОКО ВИДОВДАНА                                                           Н.В.Л.-Дринска( новинар и писац)

Двадесет друга ( 22) Дринска Регата

     КАО И СВАКЕ ГОДИНЕ У МЕСЕЦУ ЈУЛУ  (Овг лета 2015 од 14.ог-19јула)

Ове године недостају Пријатељи спомињемо их кроз сузе и радост...

На Дунаву кајакаши праве договор ( иако је још јуни) за ДРИНСКУ РЕГАТУ )

Пре него уђете у саму Варош Бајну(Бајину Башту) као да знају да сте возећи се уз Дрину,не нешто се уморили него,сигурно огладнели,јер овај крај је посебно неговао гостопримство и традиција ни дан данас није прекинута..."Све најбоље домаће што имаш,прво пред госта изнеси,јер гост је обично стигао из далека ,а поред пута никад пре није било пуно кафана нити уз сами пут куће се нису градиле.а путовало се пешке и на коњима...Били су ово хајдучки крајеви и ратници су се ту рађали и најбољи постајали граничари и сплавари...Чувари свога огњишта...Али кад су сабље и пушке одлагали постајали су вредни радници (лењост им никад ,није у крви била)а душа им скоро остајала као што и беше пре,чиста детиња , а кад те стегну у загрљај ,само помислиш : -Па ово нигде не доживех...

Kaфана "Две Липе"је на самом улазу,тамо су давно поникле ДВЕ ЛИПЕ,ту су се одмарали граничари  и сплавари и некад чекали да се магле разиђу да би пловили низ Дрину безбедно...

СВЕ УЗ ДРИНУ ЈЕ РАДОСТ А ТЕК НА ДРИНИ...РЕКА КАО ДА СЕ РАЂА СВАКЕ ГОДИНЕ ...ГРЛИ НАС И ТАЛАСЕ ШИРИ И ЗВУК ТРУБЕ НА ЊОЈ ЈЕ ПРОДОРНИЈИ;КАО ДА СЕ У ЊУ УТАПА И ПОНОВО ИЗ ЊЕ ИЗРАЊА...ЗАТО ЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ;ПРВИ ДАН-УТОРАК,14.јул-Такмичење младих трубачких оркестара-КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ФЕСТИВАЛ У ГУЧИ...

ДРУГИ ДАН-Среда 15.јули 

Концерт -  LEHINGTON BEND

ТРЕЋИ ДАН-ЧЕТВРТАК 16.јули

Такмичење у припремању рибље чорбе

Концерт -ЏЕНАН ЛОНЧАРЕВИЋ

ЧЕТВРТИ ДАН: 17.јули

Егзибициони скокови са МОСТА У ДРИНУ

МОСТ ФЕСТ

Dejan Petrovic BIG BAND/VAN GOG

 ПЕТИ ДАН-Субота,18 . јули

22 ДРИНСКА РЕГАТА - ЗАБАВНО РЕКРЕАТИВНИ СПУСТ

МОСТ ФЕСТ

SHARKS,SNAKES AND PLANES

BIJELO DUGME ( 40 godina od osnivawa grupe,

Goran Bregovic i Alen Islamovic) WWW.REGATA.RS

Заволеле су Дрину заједно:Снежа и Анастазија

 СВИРАО ЈЕ ЈЕЗДИЋ ПОРЕД САМЕ ДРИНЕ...

 ТРУБЕ СУ НА ДРИНИ НЕИЗБЕЖНЕ И ДОК СЕ ТРУБАЧИ НЕ СМЕСТЕ НА СПЛАВ НЕМА ДАВАЊА ЗНАКА ЗА ПОЛАЗАК...А ОНДА САМО ВЕСЕЉЕ НАСТАЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ОЧЕКУЈУ СЕ ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА ИЗ СРБИЈЕ И РАСЕЈАЊА...ДОБРО ДОШЛИ ДРАГИ НАШИ ,ВОЛИ ВАС ВАША ДРИНА И ПОДРИЊЦИ СВИ...
                                                                                                                        ...И ВАША  Нада-ДРИНСКА

Они који не напуштају своја Огњишта....И Они који су тренутно избегли...

             КАД  ПОЧНУ ПРИЧЕ  О  ГОДИШЊИМ ОДМОРИМА...

У Србији и у Београду,тражим оне текстове које похраних у  рукопису,сложене по повратку са мојих путовања са Југа Србије ,односно тамо сам боравила јужно од Ибра и НАЈЈУЖНИЈЕ,МЕЂУ НАШИМА КОЈИ НЕ НАПУШТАЈУ СВОЈА ОГЊИШТА...Тамо сам "плакала" заједно са Монасима и Монахињама српским,(а да нам се сузе не виде)...Писала сам и о Нашима који су избегли у Србију према Београду и неким другим СЛОБОДНИМ деловима Србије...Прелазила сам Дрину и на левој обали писала о страдалим Нашим,посебно о ДЕЦИ која су убијена у Кравицама...Ранијих година стално су сакривали те податке о Њиховом бројчаном стању а сваке године се "увећавала"цифра погинулих одраслих Муслимана у Сребреници...Када ћемо закључити Ову Истину?Зашто пуштамо Потомке наше да забораве?
Кажу ми неки:"Не причај више о томе,не пиши...Треба да идемо даље..."Не могу да заборавим Бадње Вече и Божићне Празнике што уз Благослов ,Његовог Преосвештенства ,Владике Рашко-Призренског и Свег Косова и Метохије-Господина Артемија , и уз Свећу Воштаницу ,записах неке ИСТИНЕ о страдању срца Србије...Ево како сам онда писала док смо се приближавали Грачаници:-Бадње вече се ближи,уствари Бадњи Дан је...На путу према Грачаници,између Краљева и Рашке (негдашњег Раса у коме и пре више векова беху Срби)...А поред мене јави се Човек : "И онда беху Срби"-рече као да прати моје мисли-"живим сад у једном селу,опкољени смо бодљикавом жицом,живи смо још увек,тамо,НЕЋЕМО НИКАД ОТИЋИ..."
Морава нам река остаје са леве стране,а Она Брда су делимично засута снегом ,вире оголеле шуме и тишина сама...Тамо су оне голети и врлети и као да тренутно све живо почива...
       ОНДА ДОЂЕ ВАСКРС У БЕОГРАДУ

РАСУТО КОСОВО И МЕТОХИЈА...

Многи нису знали, али кампови избеглих настајали су брзо по Брдима око Београда...Изнад Мирјева настанише се Срби из Општине Исток са Космета...
Све почиње на Истоку, па и Зора кроз коју свањива и Сунце изгрева...Из Истока је дошла смерна она дама ,благих очију ,коју уочи Васкрса,на Велики Петак , сретох испред Цркве Александра Невског...Одавно избегла са Космета разговор започе:"Ова јаја осликала сам овде у Београду и само данас их продајем..." Било је као да се правда...А Сунце је ипак грејало изнад Београда...И позва ме она ,Станка, (мајка четворо деце ,већ одрасле ,сада) да дођем ,да дођем у госте по празнику...Прича још ,присећајући се ,углавном деце:"А били су мали кад дођосмо овде...Тамо у Кампу има сада,седамдесеторо(70),одраслих,КОЈИ ОНДА БЕХУ ДЕЦА!И данас су ту , тешко посао налазе ..." Али Она говори полако:"Није нам лако,али ни вама овде ником није лако , па ћутимо..."
Некако не умемо да се растанемо ,као да се нећемо поново срести , због неке бојазни да нећемо стићи да се испричамо кад прођу Празници...
Цркву је нашу обасјавало Сунце и нас две обрадоване сусретом оћутасмо још један тренутак пре мог одласка...
   Приче истините тек следе...

Црква Александра Невског у Београду                             Н.В.Л.-Дринска                                                                                                                      

Заборављамо пријатеље наше...

        Приказ Књиге Костаса Асимакопулоса "ЉУБАВ НА КРФУ"

( И подсећање на Времена Ратна и Саосећај ЈЕДНОГ НАРОДА ПРЕМА  НАРОДУ НАШЕМ)

ИСТИНА ЈЕ БИЛА и утолико вреднија , кад потомци у Књигу уписују ,кад део своје ЗЕМЉЕ , Братски народ Хеленски поклони Србском,да у ЊОЈ , заувек у миру почивају Војници Срби погинули,не могавши никад кући својој да се врате...Ево како Костас своју књигу започе (наравно пошто проучи Историју нашу и потруди се да догађаји теку , по стварном и тешком заједничком болу и Љубави заједничкој):

"Јануара 1916.после пораза Србије у неравноправном рату са Аустроугарском , оно војске што је остало после битака и трагичног повлачења усред зиме,стигло је на Крф...Око 150.000 исцрпљених и болесних војника пребачено је француским и италијанским лађама , јуна месеца ,на ово острво које је проглашено неутралном територијом.Са војском је дошла влада,народна скупштина и српски краљ.Они који буду преживели ту ће остати до краја месеца исте године , када је ова војска пребачена на територију Солуна и Халкидике. где су трупе окупљене и где је започео нов рат за ослобођење Србије и Црне Горе и , истовремено за стварање јединствене државе Јужних Словена..."

На острву Видо,малом грчком острву,дочекивали су острвљани, Крфљани српску војску , а војска она уморна и израњављена окупаће се у Мору и поново "чиста" биће благосиљана изнова , да поново крене у одбрану Отаџбине...Кроз књигу ће Костас провући датуме , историјске , али ће посебну пажњу обратити Српском Војнику , појединачно и њиховој заједничкој Љубави према Отаџбини и спремности да за ЊУ погину , кад би могло,увек изнова...

Хвала грчком писцу,што кроз књигу , из дубине своје Душе , исписа сећање на нашег Војника-Песника-Милутина Бојића :"Човек од књиге и веома уман...Виђали су га како шета замишљен и рецитује стихове које је тајно писао..."Једном су га чули како говори , обраћајући се преживелим :"Сви они који нам одлазе , са собом носе оно што су волели.Бирају понешто из свог прошлог живота ..."

Књига је штампана на два језика : грчком и српском и њен наслов говори првенствено о Љубави два братска Православна народа који су и кроз друге ратове и недаће показали како су везани,па и данас ...Али десила се онда и Љубав између двоје:Елисавете Теодокис и нашег Мирка: "Љубав је ветар који силовито дође и траје,онолико колико траје.Рекло би се да га ништа не покрене ,никаква видљива снага.Ако престане и негде оде , сам од себе престане и оде.А ако одлучи да за увек остане у нечијем животу ,некад је као жеравица која пече , а други пут као пламен који душу загрева.Има једну логику кад долази ,а друкчију кад га живи створ не прихвата. Никаквим законима природе није подложан и влада људским душама на које се намери..."

Присуствовах промоцији књиге грчког писца Костаса Асимакопулоса у суботу 31.ог октобра 2009.год.Рече да га је посебно дирнула и инспирисала за ову књигу ,поема нашег песника Милутина Бојића "Плава Гробница"...Тада су ,у Првом Светском Рату,то знају и Срби и Грци , страдали Срби-Солунци,.Рече писац,како су бацали у Море по стотину и стотинудвадесет , сваке ноћи , да се свет неби згражао а дању су их сахрањивали...ПОСЛЕ ВИШЕ ГОДИНА , рече Костас: "Моја књига исказује љубав и моје поштовање према Србима...Иако је прошло само годину дана ова књига је у Грчкој доживела велики успех,долазили су и неки режисери...Предложено ми је да напишем једно позоришно дело...Познајем добро Београд;писце , песнике и поносим се што сам био пионир на развијању пријатељства наша два народа...Да бисте схватили да речи љубави , што исказујем , нису само формалне , а доказ и српске љубави према нама , јесте и то да смо ове године и ПОЧАСНИ ГОСТИ на Београдском Сајму Књига...Иако су Срби отишли са Крфа сећање на Њих је Свето али код целог Грчког Народа..."                                                                                   Н.В.Л-Дринска