Само тамо у једној Вароши...

                    ЧИТАОНИЦА-БИБЛИОТЕКА "Милош Требињац"у Бајиној Башти III-Део

Само тамо у Вароши,Бајној,једино ћете,на Тргу,угледати ове путоказе,а сви ови који окрећу на десну страну,воде прво према Библиотеци и Пошти и даље према Лугу(према Стадиону),па према МОСТУ НА ДРИНИ...Библиотека "Милош Требињац"у Бајној Башти,по подацима које сам користила из књиге,која је Монографија Бајинобаштанске Читаонице-Библиотеке,од 1874-2004,а коју је написао Добривоје Мрдаковић,(већ почивши,уважени професор Историје),је почела са радом 1874.под називом "Хаџи Мелентије"...Била је једна од првих библиотека у Подрињском крају...Милош Требињац, чије име носи,данас Библиотека,је за неупућене,(чак ни многи Бајинобаштани,не знају ко је човек под тим именом) је њихов суграђанин,рођен 8.априла 1886.године...Основну школу је завршио у својој вароши,а гимназију у Ужицу и студије историјских наука у Београду...Био је велики пријатељ Димитрија Туцовића и писао је о њему и о његовој погибији на Врапчевом брду код Лазаревца децембра 1914.године...Требињац је био предложен за посланика у Народној Скупштини Краљевине Србије,за ;Топлички, Ваљевски и Ужички округ...Али је дошао рат...У њему је  био онај бунтовни дух,који се покретао увек на теже неправде чињене његовом народу,зато је често био затваран...1920-те и 1921-ве,био је као народни трибунал поново иза решетака,али је 1923.пуштен на слободу,напустио је земљу и отишао у Француску,па се и тамо укључио у њихову револуцију...Тамо се активно бавио писањем и превођењем...Вратио се у Србију 1935-те године,завршио поново иза решетака,...Умро је у болници 1939-те године...Његов српски народ сматрао га је правим народним Трибуном...

Данас Библиотека ради више него неких ранијих година,као да је ово ЗЛУРАДО доба ,овај народ подстакло да се врати књизи и ови људи васпитавају своју децу да се окрену књизи о чему говоре и подаци о броју читалаца...Посебно је интересантан податак да је ово једина Библиотека у Србији(а вероватно и шире) где се не плаћа чланарина !!!

Разговор водим са Драганом Гавриловић(дев.Ђурић) ,која је поносна на Дечије Одељење Библиотеке...Заслужна је добрим делом за паковање ових књига,баш по дечијем узрасту и ту јој пружи велику помоћ (већ раније поменут,Књижничар,познат и као Конзерватор фресака и Икона и Слика)а и Сликар је кад узмогне,који ради горе на спрату у Завичајном Одељењу и са пуним правом назива ово Одељење; "Библиотеком у Библиотеци"Душан је рођен овде у Болници 1958...Има породицу и ћерку која већ слика,и то посебно коње,(мада Душан каже да је коње најтеже сликати)...

Овде срећем девојчицу која је већ школац и члан библиотеке и бира сама књиге за читање...

Није тешко пронаћи жељену књигу у овако обележеним полицама...Као да те књиге зову преко ових разнобојних ћириличних слова...

Драгана сарађује и са мајкама када су у питању најмлађи читаоци...А књижничар Раде понекад ради и у дечијој Библиотеци...Долазе деца која желе да купе најлепше књиге и да их носе кући,још увек нису свесни да је ово стална кућа књига разних и да о њима воде рачуна књигочувари...

ГОДИНАМА  КЊИЖНИЧАР НА ОБРАДИ КЊИГА

Драгана Зечевић(дев.Јакић)

Ради у овој Библиотеци све од 1983-ће године...Рођена је овде и мајка јој беше учитељица...Да ли се Драгана роди са наслеђеном љубављу према књигама и да ли због Њих задржа ону посебну стрпљивост и мирноћу?Вероватно је то заједничка одлика свих КЊИГО'-ЧУВАРА...Бавила сам се овим послом у Манастиру Рача украј Дрине,(Три године са малим прекидима)...Замолих је да ме подсети а и ради наших читаоца,објасни како се то ради...Она је наставила свој дневни посао а и зборила са мном:"Прво се књиге печатирају при врху,има печат УДК-број,а то што пише на сигнатура означава место где ће књига да се одложи...Други печат служи за Инвент.број и редни број књиге...И онда иде каталошка обрада књиге..."Рече ми да се већ налазе на Интернету али када пређу у "кобис"програм онда ће бити 24 сата на Интернету...

Ових дана сретох у СО-Бајина Башта једног од најмлађих чланова Библиотеке ,који рече да је већ "фудбалер",Андрију који поред спорта воли и књигу...Водисмо разговор необавезни,док је његова мајка тражила помоћ од заменика преседника Општине...

Милија Тешић је ове године,примљен међу првима у Војну Академију,то је била његова жеља од раније...А неки дан листајући старе Бајинобаштанске Новине,које чувају у Завичајном Одељењу,нађох текст о Милији и фотографију,(писала сам о њему тада)...Имао је 5 година,а рођен је тог јануара,као прва беба у Бајинобаштанском Породилишту...Кад је напунио 5 година ,Породилиште беше укинуто???Наслових текст"Први грађанин мале вароши,(Предграђе мале вароши)...Мислим да је Милија још увек члан Бајинобаштанске Библиотеке...

Наставиће се...

Септембар ,лето 2014.Б,Башта                                                   Н.В.Л.Дринска

У Библиотеци "Милош Црњански" Бајина Башта

                      ПРЕДАЈА ИЗВЕШТАЈА СА ДРИНЕ...

ДУШАН КЊИЖНИЧАР
Душан Петровић је једини Књижничар који је поред свог посла, највећи поборник,Кајак-Клуба-Дрина...Са Њима плови често низ Дрину,борави у Оној Кућици и весла понекад,једино,није учествовао на такмичењу...А често им је момак за све... Манда-Милија га изузетно цени,(А и иначе он се не дружи са људима који не разумеју књигу и не осећају свој Завичај)Рекао ми је Манда да су имали у фамилији бабу Манду,(једина је била писмена у Заовинама,мисли се од жена...А причало се да је била сестра Хаџи-Мелентија и после се удала у Заовине....
Душан у Библиотеци не крије да је код Њега изражена Љубав према Православљу...Мислим да до сада ,(због своје претеране скромности,ником није признао да је његово Право занимање:Конзерватор;(што подразумева Рестаурацију Фресака и слика и Икона).Душан води у Библиотеци "Милош Требињац" у Б.Башти део Библиотеке "Завичајно Одељење"...А мени препоручи ове књиге:Богородичина Чуда",преводилац са Грчког од  Агапија Ландоса,наш Јеротеј Рачанин 1697.године....                      
 Наставиће се....                                                                        Н.В.Л.-ДРИНСКА

ЗЕЛЕНИКА (Први Део)

                ЗЕЛЕНИКА(ИМЕ ДРИНИНО ИЗ ПРЕДХОДНИХ ВЕКОВА)  I  ДЕО

Празник је велики 11.Септембар.Лето 2014.(Јован Сјекован) Бајина Башта

И није случајно овај дан договорен за Интервју-необавезни,јер као што је име Свечево повезано са ИСТИНОМ,(Рекоше због Ње су главе "ОСЈЕЦАНЕ")...Ми у овом крају одрастасмо,од самог почетка храњени Њоме,и ма колико Болна ОНА  СПОЗНАЈА беше,смењивасмо је стално оним РАДОСТИМА које поред Воде и на Води и у Води никад нису недостајале...Понекад се Камени(као и данас,учинимо,слични Овој Стени на којој истините  приче и зачињене легендама,започесмо,да исправимо неке неправде учињене Њој и нама самима)...

   

Ишла сам од Општине,кроз Варош,према Библиотеци...Фотографисала сам Празничну Тишину...На фотографијама ће само неки наши Завичајци препознати,ОНО СТАРО НАШЕ,ДОЋИ ЋЕ СЕЋАЊЕ!!!Задржах се мало касније са Душаном у Библиотеци па ћемо сићи да Манду-Милију сачекамо на улици...И коначно сунчан дан,и вода дубоко зелена,(мислим да јој је тамно зелена боја избила испод оних подводних плоча,из оне уснуле дубине Њене,која како рече Милија у дубини увек мирује,а по Површини увек тече,јер како рече :"Кад сам основао КАЈАК_КЛУБ-ДРИНА,брзо смо основали и Ронилачки-Клуб-Дрина,( Сви смо ми били прво  Кајакаши)..."
Прво смо прешли чамцем,који нас чекао на Десној страни Дрининој...Стена на средини Њеној и на Њој Кућица...Чам,ац је Милија управио да иде узводно...Тако је увек био најлакши прилаз,подсетисмо се оних првих дрвених кајака...
 СТЕНА НА СРЕДИНИ ДРИНЕ
"...Раздаљина и са једне и са друге стране,према  Стени,је отприлике 75.метара!" Вели Овај Дрински човек један од посебних познаваоца и Пријатеља Њених...ОН је ТУ,малтене од свог рођења и од првог завеслаја,руком ,па веслом ,од првог роњења на њено дно,кад му већ Дрина дозволи да сазнање Тајно Речно пренесе осталим момцима Дринским...

Милија:"Први сам потписао карту истраживача и такорећи формирао младе истраживаче Србије,Јединицу на Дрини(Археолошка секција)..."

...79-те је дошао из војске и формирао:"Кајак-Клуб-Дрина",Бајина Башта.Седамдесетих  је учествовао у Покрету Првих Регата на Дрини...А 1986-те формирао "Ронилачки-Клуб-Дрина"...

СВИ СУ БИЛИ КАЈАКАШИ

Помоћ на води и у води им је Специјалност...Ево и дела истините приче са Лимског Бука,(практично немогуће),али гледали су људи својим очима и прича о овом догађају живи и живеће и даље...Назваше га "Миксер на Лимском Буку..."("У акцији је био кајак са канапом мало јачим од 5мм,после су подвукли сајлу испод миксера....И закачили 2 булдожера...Понекад људи посматрају "Чудо "на Дрини кад Кајакаши спашавају:"Два кајака се по потреби  НА ВОДИ СПАЈАЈУ,И ПРИХВАТАЈУ ЈОШ 2 ЛИЦА  КОЈА СЕ НАЛАЗЕ НА ВОДИ У ОПАСНОСТИ..."Изговори Милија,а ја сам са Стене,посматрала његов "ХАНГАР"на Десној обали,и кроз прозоре видела равномерно сложене кајаке ,окренуте према доле,на малој раздаљини један од другог...

 Године 91-ве је кренуо да се бави први Туризмом;Сплаварење реком Таром и Дрином ,до кампа изнад  Перућца (у Џанићима)...
Онда је почео Рат Последњи...Рањен је Први.(Било је то и прво рањавање,српског припадника цивилне заштите,који наравно није био наоружан!!! "Нас су стално гађали! Ја сам био глинени голуб!" А гађали су га и наши,из страха,док су бежали,не знајући...
Милијин отац је рођен горе у планини Тари,(у Заовинама)и спустио се после у варош и живео са породицом у једној малој кући близу ,наше болнице "Евелина Хаверфилд"Милија је рођен баш у њој...Присетисмо се др.Пауновића и бабице Цане...Знало се да ЊИХ ДВОЈЕ опскрбљују ,(што се тиче медицинске помоћи)и десну и леву обалу Дрине..Имала је болница,тада једне чезе,и кобилу Ружу и Благоја Врандалију.
Милија прича:"Одрастао сам у кругу Болнице....Сећам се да сам слушао како у Болници не могу да реше случај,па зову Благоја:;Хајде пожури имаш хитан случај за Ужице!" Смејали смо се и присећали како је изгледао наш први "санитет"за Ужице...Питамо се да ли су из глупости или СМИШЉЕНО неки људи укинули нашу Болницу?Она је сада само "приручни" Дом Здравља,а модерни санитет често пребацује теже случајеве за Ужице...Укинуше,што је најгоре и наше Породилиште а деца се поред Дрине све чешће рађају!,
 Од кога затражити помоћ?Милија је покушавао да од Општине добије нешто...Није било одјека...Сви би да им преда све што је урадио али да се он не помиње...Милија је са својом Јединицом обезбеђивао Регату све од 2000-те године,а Жандармерија је преузела 2007-ме...
Дрински Човек заћута...Заћутасмо обоје...Знали смо да нам је за све,што учинисмо за наш Завичај,једино Дрина захвална и обе Обале...А раније знамо,сећамо се,казује он:"Девет(9)кућица је носила Дрина!"Захваљујући Милији и Дринским момцима ,ова Кућица     ,чврста је и Награду им пружа и казивање подстиче,истинито а и легенде...Горе на Десној обали има једна Стена Црвена и припада мојој породици,још увек,).На њеном Врху се налази исто једно одубљење које као и на овој Стени личи на коњско копито???Мој деда је био дрински сплавар и мој прадеда дрински Граничар...Мој отац је био официр српске војске...Знам да су истраживали Црвену Стену и нешто задржали као Војну Тајну?Сматрам да српска Војска има право да чува неке Тајне...Али међу Планинцима постоји веровање да је у Црвеној Стени некад радио Вулкан и да је вероватно коњ у вулканску лаву ногом угазио пре него се лава у камен претворила...Али се зна и то да је Вулкан одавно угашен,али да се наша огњишта поред Дрине никад неће угасити!...

Ова прича се наставља  у Библиотеци Бајина Башта а иде као извештај да остане код јединог књижничара у Србији,који има још неколико битних,повезаних занимања?
Наставиће се....                                                        Н.В.Л-ДРИНСКА

Српска деца у Расејању

             НАШИ  РАСУТИ ПО БЕЛОМ СВЕТУ

Наш Аранђел(Ангелос)допутовао је ,авионом,са мајком Наташом ,први пут после рођења у Атини,са непуне 2 ипо године...Све дане ,које је овде провео са нама,издржао је јуначки на својим ногама,углавном...Онако бистроок ,радозналији од деце остале,питао је непрекидно,углавном на грчком,али је разумео и српски и сваку реченицу,овде изговорену понављао дословце,наравно на нашем нагласку...Радовао се као да баш све разуме(или је осећао како смо Његови,чак је стално тражио ,од мајке објашњење,ко су људи који му дају поклоне ...)Једног тренутка је упитао;"Јесу они сви наши?.."Један пријатељ ,његовог ујака,видео је у њему новог грчког краља Леониду,а он је понављао насмејан:"Леонида,Леонида..."Код нас у кући постоје Иконе ...Често је својом малом руком стискао три прста ,крстио се и љубио иконе...Мали-Велики човек је примао,више информација одједном,и док одрасли нису веровали,он током дана,није био уморан,једном је ипак мајци рекао како,мора да се одмори,спавало му се...

У Елади је научио да испраћа бродове,тако је овде поред Дунава мирно сачекао да један руски брод отплови из његовог видокруга

А ми смо се трудили,да га одведемо на нека места,у Золошки Врт,у Паркове београдске где су поново сређене љуљашке(наиме једном раније сам писала о уништеним београдским парковима,о покиданим љуљашкама)...Писала сам како тамо шетају неки Београђани,који су на поводцу водили своје љубимце,а деце је било мало...Хвала Богу Београд је сређен град и улепшавају га Београђани...Обале речне су чистије него икада раније...То могу да примете наши који после дуго времена долазе кући и причаће сигурно тамо далеко,кад се поново врате,да није ружна и запуштена Србија ,моћи ће да истину прикажу и на свим фотографијама ако им неко у речи не поверује...Аранђел је показао колико је друштвен а и нежан кад затреба...

У једном дану имао је Аранђел више "Значајних"доживљаја,,,А хвала мајци Наташи што већ разуме и почиње да прича на нашем језику...

Београд има и већих и мањих паркова и свуда су деца на отвореном ,(Хвала Богу ту се сада води брига о чистоћи)...

Одавно сам почела да размишљам о нашима који живе у Расејању...Још увек нисам одустала да формирамо једно Удружење,које ће бити искључиво посвећено нашим Породицама и породицама мешовитих бракова,и које неће ни случајно имати никакве политичке аспирације,само ће радити на што блискијој вези са нашима,јер мислим да такво заједништво може да учини далеко више него сами појединачно,а зар не заслужују ова деца да кући својој чешће долазе? Молим заинтересоване да се јаве и на сличан начин прикажу своје приче које ћутке држе у себи сами...Наш Аранђел је окупио и нас старије који,иако живимо у Београду и Србији,све ређе се виђамо,окупи ОН фамилију овдашњу и постиде на неки начин...

Аранђеле Мали-Велики Човече хвала ти што дође из Еладе и све нас окупи у Београду на Дорћолу Старом Граду,где некад живеше и наши стари добри преци.Ти ћеш ,даће Бог,и у будућности то чинити и сад је зато мирна душа твоје баке...

У Београду,на Дорћолу 01.септем.2014

Пошто је Аранђел поново одлетео у Атину                                          Н.В.Л.-Дринска

Августовске кише 2014...И даље муче Србију...

                  ИЗМЕЂУ  БЕОГРАДА  И ЗАВИЧАЈА

Ако се брда у Западној Србији и даље обрушавају и из Њих потеку Нове Воде,имаћемо за последицу ,незбринуте људе кад зима дође...Чини ми се брига о Њима јењава и то баш како се зима ближи?Ове фотографије направих у кратким сунчаним данима и оставих као опомену  Одблесак чудан који као Жар-Петао са назначеном људском главом ,у себи,рекоше стари,нове непогоде најави...А била би дивота,да Сунце потраја ,,,Можда ће га бити током јесени...И тако ићи на руку градитељима ,да се склоне људи са оне ветрометине и ватру наложе...

Деца се Тамо ипак рађају,поред реке ,поред Дрине на обе обале,а као да онако мали и кишу заустављају,као да се рађају из кише,а и у осталој Србији и у Расејању,,,Ратник Сима воли Дрину а воли и Дунав...Рече ми неки дан :"Можда је Дунав притока Дринина",,,А мали-велики човек (унук-мој Ангелос-Аранђел),пристигао из Еладе озбиљно пропрати Руски брод,који плови Дунавом...

Да ли треба обратити пажњу посебну на знамења на Небу изнад Србије и на децу-препаметну,која гледају у Бољу будућност?Да ли смо постали свесни,коначно,како нам наше Цркве и заспале поред пута из мрака зборе?

ВЕЋ ЈЕ ОДАВНО ЗАШЛО СУНЦЕ И ЉУДИ И ДЕЦА СУ ОДЛАЗИЛИ НА ПОЧИНАК

                                                                                                           Нада-Дринска

      

У Завичају...

           У ЗАВИЧАЈУ ПОНОВО ПАДАЈУ КИШЕ...

...А поред Дрине секу дрвеће које је штитило обалу од обрушавања у реку и чинило хлад споменицима Крајпуташима...Илинденски Дани пролазе...Овај 8-ми август лета 2014.и празник је и сећања доноси на битне догађаје са њим везане и рођендан је неким драгим и ћерки мојој у Елади..Одмах по Илиндану рехабилитовасмо ,после више година,на Боровом Брду на Тари,нашег Милутина Лукића,најмлађег стрељаног на Бањици 1942.године...
           И ПОСЛЕ 53.ГОДИНЕ

Испред наше школе Рајак Павићевић са нашом наставницом географије

Зоран Севић и Никола Мијатовић

Бoле Мандић и Милан Бојанић

     НАША ШКОЛА И СВИ НАШИ...

Дружење у башти кафане Две Липе на самој обали Дрине

Они што пре нас,гледаше у Будућност нашу и Будућу;наша деца и унуци (као што ми њихови јесмо,и негде између још трајемо,предодређени да памтимо и запишемо ..Нашу школу градише прађедови наши,и волимо је и дан данас,и помињемо Малу Матуру и данас је славимо на наш начин августа осмог ове године...
Неки од нас  или из наших породица и учитељи постајаху и свој радни век овде проводише,помињаху их данас,и остају у сећањима,као наш,мој Рајак,који у смрт оде прерано,немајући прилику да покаже ђацима,зашто се за учитеља, баш определи.Нажалост многи наши из генерације ,данас нису међу нама?Ма јесу!Осећамо их овде,пролепршаше њихове душе,као лептири,И ДАНАС МЕЂУ НАМА ЖИВЕ; Љубица,Драгиша,Мијо...И наставници наши драги: Ранко,"Ђураја",Љубо...
Ја ћу овај данашњи догађај ставити у књигу моју другу,а мислим да ћемо се окупити и у књизи трећој...(Биће то Трилогија српска,која се разликује од оне негдашње,али сличности има...А пишем и друге књиге опет о нама о народу нашем,у Расејњу,по белом свету,који чека кући да се врати...                                 

У школи испод фотографије Рајака Павићевића:Милан,Богољуб и Драгиња

Драгиња и Јелкица

Моја маленкост Н.Дринска,наша наставница географије Милка Љубинко и Миланка











И тако остајемо поносни и осмехом пробијамо недаће и нећете веровати заустависмо кише овог 8-ог августа 2о14.на обали Дрине на уласку у Бајину Башту у Западној Србији...        Нада Вукићевић(девојачко Лукић)сада ДРИНСКА