Дрина у јулу и Притоке Њене...

                   МЕСЕЦ ЈУЛИ   УОЧИ ДРИНСКИХ РЕГАТА

Притока Дринина,река Рогачица,допуњена подземним водама,повукла је у време поплава и подкопано дрвеће,из корена и понела у Дрину...Ту она увире у Дрину,набујалу,јер овог Јула кише стално падају,а има једна клупа,на самој десној обали,а како се возимо према Бајној Башти,преко Дрине,у Босни одсликава се возач Ракетиног аутобуса,и прозори као да су непрозирни и не виде се шуме,које се спуштају према реци...

Дрина се избиструје,прозирно зелена ће постати,а преко Ње,из Босне,сунчеви зраци се враћају само још једном,да обасјају десну обалу,пре него што напусте Србију...И онда долази вече и улазак у Бајну Варош у подножју планине Таре и мир и сан...

А ујутро прошеташ ли кроз Варош,чине ти се оне мале радње,као из прича(које си слушао у детињству,а после мислио да не постоје)...Са једне терасе,мали дечко посматра комшије,кроз покисле гране...Онда је подне,и тишина и време ручку,а улица Главна одмара и Дежурна Полиција...И понеки Пар кући жури...А лутке обучене у венчанице,као да су живе младе и чекају Младожење и Сватове...У Вароши су испод тераса разне радње...

На путу за Тару сређује се један Ресторан који добија и стари и нови изглед истовремено...На једној страни зида слика показује Дрину,која баш уживо,мало ниже,прави ову кривину...Шанк је урађен необично са лишћем у кованом гвожђу...Али деца се овде рађају посебна(стармали),јер нигде више не можете срести испред неке радње,оваквог дечака са природним плавим коврџама,који најозбиљније позира,кријући само мало своје босе ноге...На уласку у Варош још постоје старе,напуштене куће,али се постепено ради на њиховом претварању у оне негдашње које су волели и у Њима живели,Преци наши...

Путеви до ове Бајне Вароши никад нису били направљени...Повремено су долазили гости из Великих градова у Србији,најчешће из Београда и они којима је ово Завичај...Испред хотела Дрина,још увек стоји,уместо страже"са спуштеном пушком,камени борац,из Другог Св.Рата...А кад крећем за Београд,или долазим,кућа моја Стара,остаје или дочекује ме ,обично сама...

            "ЛАСТА-ЛЕТИ" ПОНОВО ИЗНАД ДРИНЕ И ТАРЕ

Уведена је овог Лета поново линија: Београд-Тара и Тара-Београд...Причали смо не тако давно да ће се наша Држава трудити,да остане већински Власник када је "Ласта" у питању...

Београд се поново "повезује"са Западном Србијом...

             "ЛАСТИНИ МОМЦИ"

(Около,слева на десно:Ранко и "Драгојло",у средини Моца)

Моца нас је возио према Београду ...Иако делује млад рече да већ има искуство дугогодишње...

У Београду 14.јула 2014.                                        nadadrinska.blogspot.com

        

ДАНИ ВИДОВДАНА-(ТРЕЋИ ДЕО)

                                 "ОКО"-ВИДОВДАНА (ЈУЛИ ПО ВИДОВДАНУ)ЛЕТО 2014.

У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ...Планинци тешко живе...Поред тога и у јулу наставиле кише...Ипак ,ОТКРИЛИ су једном МАЛИНУ(знало се да је АНТИКАНЦЕРОЗНА)...У Ариљу су први почели производњу,пре око 30-сетак година,(вероватно се зна ко је први дошао на ту идеју,вероватно лекар по струци или чак ветеринар)...Из ових крајева,има пуно лекара,ветеринара,професора биологије,а онда следе инжењери,па учитељи(који више и нису потребни јер се већина школа затворила,али наиђох на оне тужне старинске школе,затворених врата и прозора ,рецимо беше то баш у близини Манастира Раче украј Дрине,на само Вече Видовданско,и поред набујале реке Раче преко напуштене Школе сијали су зраци предивних боја,као да недају да школа "заспи"сама у мраку...

Поред школе су свуда биле и лепе куће,сличне школи(само мало мање),сличне нашим кућама тако да учитељи,који дођу (обично из других крајева) осете да су добродошли,да ће им бити као и свим људима ,који ту живе( (бивали су једино још поштованији,јер ће научити ону паметну децу писмености и култури...А ова школа као и друге по Србији била је у близини Манастира,или Цркве,у којима су постојале Књиге и живели поред Цркава и Манастира Свештеници и Монаси,најпоштованији међу свима,зато је било неписано правило,(пошто је било деце у нашим кућама ,попови и учитељи су увек прави савет давали родитељима које ће од њих у које школе кренути,а које ће у брдима овим остати и недати да се огњиште угаси...А било је,није да их је мало било,који су највише за војску способни били,и зато многи изгинуше да одбране Границу на Дрини,па после по васцелој Србији и на крају бранећи Србију и даље од Србије...У Западној Србији је природа ДАРЕЖЉИВА,има шуме и биљке лековите.Стари су наши знали шта је добро за здравље...А сада свуда по свим брдима и у подножју,поред кућа,црвене се плодови,који здрављу помажу а доносе и зараду...Само би требало да се добро провере средства којим Малине прскају,да плод опстане...Да ли је Малина прскана,(чиме?),здрава као она непрскана? А можда је то ипак заштита,од честих киша ,које су све "болесније"?

Берачи малина изнад Ариља на надморској висини између 650 и 7оо метара...Ваздух је тамо посебно чист и лако се дише...Ове године једино сметају честе кише...

Вароши у Западној Србији

Ове године боравим  у Ариљу,Бајној Башти и Ужицу и наравно увек се са мојих путева враћам и нашем Београду...У летњим данима напуштам Београд и кад се вратим из остале (сада,некако одвојене Србије од Престонице),покушавам да истражим шта нам се деси да се свуда раздвојисмо,као да смо сами себи ТУЂИНИ? Рекоше да ће Ужице постати опет Центар Западне Србије...Некад је то био и звао се Срез Ужички(сви градови и вароши око Ужица).Па смо се били исцепкали на Општине?...

Они су ме звали да поново дођем у Ариље и објаснили где се налази библиотека,Црква и Галерија...

УЖИЦЕ КАО РАСКРСНИЦА ЗА СВА МЕСТА У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

Старо Ужице не постоји више...Постоје само делови увучени међу оне ружне солитере,али "Стари"Ужичани још увек тамо живе,душом оном прадедовском још увек дишу и ПАМТЕ...Постоји Музеј и Кућа Стара Јокановића и Најстарија Црква Брвнара и још једна Стара Црква ...Постоји и Гимназија и Библиотека и Пијаца и нова Станица Железничка и Аутобуска ,(која име промени у туђе)...Одлука није била народна...Бунили се Ужичани,али неких година уназад,немоћ им доведе и уведе неправде ...

Ипак млади у Ужицу и они што увек ТУ остају оживљавају поново ућуткане вредности...

Поред Дрине Сунце смењује Кише

Бајна Башта у Подножју Таре

Овде си увек емотивно препуњен,било да си рођен,овде,било да долазиш са Пријатељима који су одавде,подмлађујеш се јер природа и Планина Тара и Река Дрина и Варош Бајна између не дају болу да надвлада...Али они који живе ОВДЕ из немогућег живот враћају...И онда помислиш да им и није тако тешко...Али сва ова обрушена Брда и поред ионако лоших,неизграђених  путева?У кућама Иконе светле било да су старији или млађи станари...Иконе су заштитнице и ту се Православље још чува,као некад...У наследство добијеш кућну Славу ,заједно са кућом...

Да ли тек после дуго година и завршеног факултета и без могућности да се запослиш и онда дођеш,кад престанеш да се надаш,ипак посао свој добијеш,али као дужа замена,и тек тада се осамосталиш и себи простор свој уредиш и одвојиш се од родитеља,пошто свима чиниш добро да ли је то ипак награда и дуго чекање,да заслужиш живот у миру због оне Вере и Правде ? Ипак је могуће и тамо у Вароши где још владају неки стари обичаји,које је време прегазило...Ипак и тамо Мудрост побеђује ,иако ову СОВУ Њену на вратима црвеним ретко ко "одобрава" и разуме....    Нада-Дринска

ДАНИ ВИДОВДАНА (ДРУГИ ДЕО)НАСТАВАК

                        "ОКО" ВИДОВДАНА -ПО ВИДОВДАНУ

Овај Видовдан је постао наша Прогледаност(збуњеност још увек траје)! Сад срећем народ српски,поново главе подиже,,видим ОЧИ отворене,Видљивост нам се кроз Душу провлачи...У Западној Србији,сами себе подижу,сами себе сахрањују...Још увек ,људи ћуте...Знају и зашто,јер ако Душу отворе?Једни другима не верују...Сами су себи непријатељи и не желе да тако остане,да тако НЕСТАНУ...Уметници(као и Ариљски сликар Љубивој)повукли се у Планину,ипак у близини "ДА СЕ НАЂЕМ МЛАДИМА ТРЕБАЋУ ИМ ЈОШ "-вели...Кућа она што на Замак-Тврђаву,личи,(јер у Планини,у крајевима овим брдским,можеш и сам,тамо си "ближе Небу",јасније ти је постојање Бога у теби,а не смета ти што те изопштише,из својих редова,неки други људи,посрнули у Вери и Правичности и самим тим ;у Истини...Тамо ти са леђа нико не прилази ,стоје иза тебе Шуме тајновите и Стене,а уз брдо теби могу доћи само позвани...

Питам се,овде какву везу су имале ова моја кућа ,Стара и она Љубивојева (на којој још Кулу дозида)? Монах Јован у Манастиру Рача украј Дрине,увек мени одговара:"То је Божија Тајна..."А ја знам ,ЗИДАЛИ СУ ИХ ИСТИ ЗИДАРИ! У време то давно,нису биле препреке ова Брда између Ариља и Бајине Баште,путовало се пешке ...Ја скоро допутовах али "около"...Неимари наши стизали су свуда и зидали Цркве и Манастире и КУЋЕ наше...

Ово је доњи  део сликареве куће,(у Брду,поред Рзава,недалеко од Ариља).

Ово је прилаз уз Брдо од Рзава...

Ово је моја кућа (једна од најстаријих у близини Б.Баште,недалеко од Дрине).

Прилаз мојој кући са доње стране...

   ОСТАЈЕ ВИДОВДАН У НАМА...
Овог Лета Господњег 2014.ВИДОВДАН се устали у нама(у мени)...Очи нам сјаје понеком још сузом,заосталом...Срби "не плачу" кад им је тешко! У мојим мислима дотичем,још увек размишљам о Цркви Ариљској,о СВ.АХИЛЕЈУ,(кога сликар Ариљски овековечи,самим тим нашег Краља Драгутина и Краљицу Кателину,Задужбинаре Цркве ове и Манастира Раче  украј Дрине,још у  XIII-том Веку.Историја их заједно запамти)...У Манастир рачу идох да проведем вече Видовданско...Пешачих све од моје куће па преко Вароши наше Бајне Баште и оним путем за Тару Планину нашу,са кога се десно одваја пут за Наш Манастир...Ишла сам полако,пешке,ослушкивала воде из Брда поред пута,које већ пробијају мањом снагом,и "подривају "Брдо...Успут сам се окретала горе,Небу и Планини и молила Бога,да заустави водену силу,из земље и да не затрпа сваки прилаз Манастиру,а онда сам,чини ми се на једном месту"ишчупала"део душе и оставила,да сваки дан молитве моли,поред Пута,где ЖИЛЕ ПРЕКИНУТЕ,од ишчупаног дрвећа,још трепере,а биле су ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ,оног Храста,или Јасена,или Грма...Који је требао да чврста брана буде што старији постаје,као војник што границу своје земље чува...

Слика која приказује Краља Драгутина и Краљицу Кателину испред Ариљске Цркве...

ДУША МАНАСТИРА РАЧЕ -Калуђер Рачанин(данашњи)
"Рекао сам им давно,немојте толико обарати дрвеће..."Знао је,вели,да ће до овога доћи...Причамо о неким споменицима-КРАЈПУТАШИМА,ћутимо,заједно,оно што ће се десити ако се ова брда обруше,поклопиће и Крајпуташе и нестаће Пут до Манастира,и нико више неће прочитати да су ови јунаци рођени били ,овде,а погинули,којекуда,а овде их записаше...
Калуђер Рачанин (Јован)говори да прекине ћутњу нашу ,скоро непрекидну,(беше то мисао његова са Таре,коју је једном својој мајци изговорио,а она му је рекла,да је мисао Тужна,на шта је он зборио:"ИАКО ЈЕ ТУЖНА ИСТИНИТА ЈЕ...-ЈЕДАН ДАН САМ СТАРИЈИ ЈЕДАН ДАН САМ БЛИЖИ ГРОБУ..."У Манастиру проводи своје дане и ноћи,Мати Анастазија,(више јој је од 90.лета...На Монахову мисао додала је:"Ни по својој вољи не долазимо на овај свет,нити одлазимо са овог света..."Објашњење није потребно,нити дуга нека препричавања...Познајем Њих Двоје,а упознах и (живећи неких 3 године са прекидима у Манастиру слажући манастирску Библиотеку)Истинитост Духовних "разговора"...Монах ми рече још:"Ћутање је почетак Мудрости..."-Зна да је то рекао,неки мудар човек пре Исуса Христа,а каже:"Запиши и ово што је Исус Христос рекао и што стоји у Св.Писму:"Као што нема везу Светлост са тамом,тако нема везу истина са лажју..."
У Манастиру Рачи украј Дрине,СВЕТЛОСТ је преко упаљених свећа и ИЗДАЛЕКА стално долазила и надвладавала таму као што је и Ћутња мудро истином зборила...И речи беху замукле,сем што се поново спремала киша,али СВЕТЛОСТ НИЈЕ ЈЕЊАВАЛА...

Пут према Манастиру Рачи...

Моја Сенка остала у Молитви...

На путу за Манастир споменици Крајпуташи...

ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ

Вода која пробија из Брда...

Светлост која не престаје...

Кад долазиш Манастиру Рачи украј Дрине...
Наставак следи...Нада-Дринска