ДАНИ ВИДОВДАНА-(ТРЕЋИ ДЕО)

                                 "ОКО"-ВИДОВДАНА (ЈУЛИ ПО ВИДОВДАНУ)ЛЕТО 2014.

У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ...Планинци тешко живе...Поред тога и у јулу наставиле кише...Ипак ,ОТКРИЛИ су једном МАЛИНУ(знало се да је АНТИКАНЦЕРОЗНА)...У Ариљу су први почели производњу,пре око 30-сетак година,(вероватно се зна ко је први дошао на ту идеју,вероватно лекар по струци или чак ветеринар)...Из ових крајева,има пуно лекара,ветеринара,професора биологије,а онда следе инжењери,па учитељи(који више и нису потребни јер се већина школа затворила,али наиђох на оне тужне старинске школе,затворених врата и прозора ,рецимо беше то баш у близини Манастира Раче украј Дрине,на само Вече Видовданско,и поред набујале реке Раче преко напуштене Школе сијали су зраци предивних боја,као да недају да школа "заспи"сама у мраку...

Поред школе су свуда биле и лепе куће,сличне школи(само мало мање),сличне нашим кућама тако да учитељи,који дођу (обично из других крајева) осете да су добродошли,да ће им бити као и свим људима ,који ту живе( (бивали су једино још поштованији,јер ће научити ону паметну децу писмености и култури...А ова школа као и друге по Србији била је у близини Манастира,или Цркве,у којима су постојале Књиге и живели поред Цркава и Манастира Свештеници и Монаси,најпоштованији међу свима,зато је било неписано правило,(пошто је било деце у нашим кућама ,попови и учитељи су увек прави савет давали родитељима које ће од њих у које школе кренути,а које ће у брдима овим остати и недати да се огњиште угаси...А било је,није да их је мало било,који су највише за војску способни били,и зато многи изгинуше да одбране Границу на Дрини,па после по васцелој Србији и на крају бранећи Србију и даље од Србије...У Западној Србији је природа ДАРЕЖЉИВА,има шуме и биљке лековите.Стари су наши знали шта је добро за здравље...А сада свуда по свим брдима и у подножју,поред кућа,црвене се плодови,који здрављу помажу а доносе и зараду...Само би требало да се добро провере средства којим Малине прскају,да плод опстане...Да ли је Малина прскана,(чиме?),здрава као она непрскана? А можда је то ипак заштита,од честих киша ,које су све "болесније"?

Берачи малина изнад Ариља на надморској висини између 650 и 7оо метара...Ваздух је тамо посебно чист и лако се дише...Ове године једино сметају честе кише...

Вароши у Западној Србији

Ове године боравим  у Ариљу,Бајној Башти и Ужицу и наравно увек се са мојих путева враћам и нашем Београду...У летњим данима напуштам Београд и кад се вратим из остале (сада,некако одвојене Србије од Престонице),покушавам да истражим шта нам се деси да се свуда раздвојисмо,као да смо сами себи ТУЂИНИ? Рекоше да ће Ужице постати опет Центар Западне Србије...Некад је то био и звао се Срез Ужички(сви градови и вароши око Ужица).Па смо се били исцепкали на Општине?...

Они су ме звали да поново дођем у Ариље и објаснили где се налази библиотека,Црква и Галерија...

УЖИЦЕ КАО РАСКРСНИЦА ЗА СВА МЕСТА У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

Старо Ужице не постоји више...Постоје само делови увучени међу оне ружне солитере,али "Стари"Ужичани још увек тамо живе,душом оном прадедовском још увек дишу и ПАМТЕ...Постоји Музеј и Кућа Стара Јокановића и Најстарија Црква Брвнара и још једна Стара Црква ...Постоји и Гимназија и Библиотека и Пијаца и нова Станица Железничка и Аутобуска ,(која име промени у туђе)...Одлука није била народна...Бунили се Ужичани,али неких година уназад,немоћ им доведе и уведе неправде ...

Ипак млади у Ужицу и они што увек ТУ остају оживљавају поново ућуткане вредности...

Поред Дрине Сунце смењује Кише

Бајна Башта у Подножју Таре

Овде си увек емотивно препуњен,било да си рођен,овде,било да долазиш са Пријатељима који су одавде,подмлађујеш се јер природа и Планина Тара и Река Дрина и Варош Бајна између не дају болу да надвлада...Али они који живе ОВДЕ из немогућег живот враћају...И онда помислиш да им и није тако тешко...Али сва ова обрушена Брда и поред ионако лоших,неизграђених  путева?У кућама Иконе светле било да су старији или млађи станари...Иконе су заштитнице и ту се Православље још чува,као некад...У наследство добијеш кућну Славу ,заједно са кућом...

Да ли тек после дуго година и завршеног факултета и без могућности да се запослиш и онда дођеш,кад престанеш да се надаш,ипак посао свој добијеш,али као дужа замена,и тек тада се осамосталиш и себи простор свој уредиш и одвојиш се од родитеља,пошто свима чиниш добро да ли је то ипак награда и дуго чекање,да заслужиш живот у миру због оне Вере и Правде ? Ипак је могуће и тамо у Вароши где још владају неки стари обичаји,које је време прегазило...Ипак и тамо Мудрост побеђује ,иако ову СОВУ Њену на вратима црвеним ретко ко "одобрава" и разуме....    Нада-Дринска

ДАНИ ВИДОВДАНА (ДРУГИ ДЕО)НАСТАВАК

                        "ОКО" ВИДОВДАНА -ПО ВИДОВДАНУ

Овај Видовдан је постао наша Прогледаност(збуњеност још увек траје)! Сад срећем народ српски,поново главе подиже,,видим ОЧИ отворене,Видљивост нам се кроз Душу провлачи...У Западној Србији,сами себе подижу,сами себе сахрањују...Још увек ,људи ћуте...Знају и зашто,јер ако Душу отворе?Једни другима не верују...Сами су себи непријатељи и не желе да тако остане,да тако НЕСТАНУ...Уметници(као и Ариљски сликар Љубивој)повукли се у Планину,ипак у близини "ДА СЕ НАЂЕМ МЛАДИМА ТРЕБАЋУ ИМ ЈОШ "-вели...Кућа она што на Замак-Тврђаву,личи,(јер у Планини,у крајевима овим брдским,можеш и сам,тамо си "ближе Небу",јасније ти је постојање Бога у теби,а не смета ти што те изопштише,из својих редова,неки други људи,посрнули у Вери и Правичности и самим тим ;у Истини...Тамо ти са леђа нико не прилази ,стоје иза тебе Шуме тајновите и Стене,а уз брдо теби могу доћи само позвани...

Питам се,овде какву везу су имале ова моја кућа ,Стара и она Љубивојева (на којој још Кулу дозида)? Монах Јован у Манастиру Рача украј Дрине,увек мени одговара:"То је Божија Тајна..."А ја знам ,ЗИДАЛИ СУ ИХ ИСТИ ЗИДАРИ! У време то давно,нису биле препреке ова Брда између Ариља и Бајине Баште,путовало се пешке ...Ја скоро допутовах али "около"...Неимари наши стизали су свуда и зидали Цркве и Манастире и КУЋЕ наше...

Ово је доњи  део сликареве куће,(у Брду,поред Рзава,недалеко од Ариља).

Ово је прилаз уз Брдо од Рзава...

Ово је моја кућа (једна од најстаријих у близини Б.Баште,недалеко од Дрине).

Прилаз мојој кући са доње стране...

   ОСТАЈЕ ВИДОВДАН У НАМА...
Овог Лета Господњег 2014.ВИДОВДАН се устали у нама(у мени)...Очи нам сјаје понеком још сузом,заосталом...Срби "не плачу" кад им је тешко! У мојим мислима дотичем,још увек размишљам о Цркви Ариљској,о СВ.АХИЛЕЈУ,(кога сликар Ариљски овековечи,самим тим нашег Краља Драгутина и Краљицу Кателину,Задужбинаре Цркве ове и Манастира Раче  украј Дрине,још у  XIII-том Веку.Историја их заједно запамти)...У Манастир рачу идох да проведем вече Видовданско...Пешачих све од моје куће па преко Вароши наше Бајне Баште и оним путем за Тару Планину нашу,са кога се десно одваја пут за Наш Манастир...Ишла сам полако,пешке,ослушкивала воде из Брда поред пута,које већ пробијају мањом снагом,и "подривају "Брдо...Успут сам се окретала горе,Небу и Планини и молила Бога,да заустави водену силу,из земље и да не затрпа сваки прилаз Манастиру,а онда сам,чини ми се на једном месту"ишчупала"део душе и оставила,да сваки дан молитве моли,поред Пута,где ЖИЛЕ ПРЕКИНУТЕ,од ишчупаног дрвећа,још трепере,а биле су ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ,оног Храста,или Јасена,или Грма...Који је требао да чврста брана буде што старији постаје,као војник што границу своје земље чува...

Слика која приказује Краља Драгутина и Краљицу Кателину испред Ариљске Цркве...

ДУША МАНАСТИРА РАЧЕ -Калуђер Рачанин(данашњи)
"Рекао сам им давно,немојте толико обарати дрвеће..."Знао је,вели,да ће до овога доћи...Причамо о неким споменицима-КРАЈПУТАШИМА,ћутимо,заједно,оно што ће се десити ако се ова брда обруше,поклопиће и Крајпуташе и нестаће Пут до Манастира,и нико више неће прочитати да су ови јунаци рођени били ,овде,а погинули,којекуда,а овде их записаше...
Калуђер Рачанин (Јован)говори да прекине ћутњу нашу ,скоро непрекидну,(беше то мисао његова са Таре,коју је једном својој мајци изговорио,а она му је рекла,да је мисао Тужна,на шта је он зборио:"ИАКО ЈЕ ТУЖНА ИСТИНИТА ЈЕ...-ЈЕДАН ДАН САМ СТАРИЈИ ЈЕДАН ДАН САМ БЛИЖИ ГРОБУ..."У Манастиру проводи своје дане и ноћи,Мати Анастазија,(више јој је од 90.лета...На Монахову мисао додала је:"Ни по својој вољи не долазимо на овај свет,нити одлазимо са овог света..."Објашњење није потребно,нити дуга нека препричавања...Познајем Њих Двоје,а упознах и (живећи неких 3 године са прекидима у Манастиру слажући манастирску Библиотеку)Истинитост Духовних "разговора"...Монах ми рече још:"Ћутање је почетак Мудрости..."-Зна да је то рекао,неки мудар човек пре Исуса Христа,а каже:"Запиши и ово што је Исус Христос рекао и што стоји у Св.Писму:"Као што нема везу Светлост са тамом,тако нема везу истина са лажју..."
У Манастиру Рачи украј Дрине,СВЕТЛОСТ је преко упаљених свећа и ИЗДАЛЕКА стално долазила и надвладавала таму као што је и Ћутња мудро истином зборила...И речи беху замукле,сем што се поново спремала киша,али СВЕТЛОСТ НИЈЕ ЈЕЊАВАЛА...

Пут према Манастиру Рачи...

Моја Сенка остала у Молитви...

На путу за Манастир споменици Крајпуташи...

ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ

Вода која пробија из Брда...

Светлост која не престаје...

Кад долазиш Манастиру Рачи украј Дрине...
Наставак следи...Нада-Дринска

ДАНИ ВИДОВДАНА

                         " ОКО "    ВИДОВДАНА

Данас је Света Недеља ,одмах по Видовдану,29.јуни.Лето 2014-то и иако нисам могла да присуствујем ,Великом Догађају у Селу Добраче изнад Ариља,подизању Спомен плоче,нашим јунацима из Више ратова,била сам прошле недеље гост код Ариљског академског сликара,а за неупућене,он је један и од већих српских сликара,а посебно Златиборског Округа,и посебно чини не само за развој сликарства,већ и за српску културу и уметност,уопште,а ове недеље се уврсти,својим делом и у чуваре Српске Историје...

Причао ми је како ће данас бити подигнута Спомен плоча,изгинулим у Јаворском Рату,Балканским Ратовима,Првом Светском и Другом Светском Рату(и како је уписано нешто више од 300 имена).Идеја је била Света Петровића,да се подигне Плоча,а на челу Организационог Одбора је био Бранко Вукајловић...

Идејни творац и аутор Спомен Плоче је наш сликар Љубивоје Јовановић.

Рођен је у Севeрову на 18-том километру од Ариља...

БОЖИЈИ ДАР

Душа кроз сликарево ОКО

У Атељеу Љубивоја Јовановића моја пријатељица и рођена Ариљка Љиљана Лукић,која ми је била и водич кроз Ариље и околину,доживљавамо посебност ,прво једног домаћина из ових  крајева ...Он се определи да остане ту где његови стари вековима учврстише корене,у близини Цркве  у којој сви беху крштени ,па и ОН...Ту је и време стало у оном позитивном откуцају,кад је Добро било удаљено од зла,хиљадама година...А Његово Једно Око,(са којим се роди),има далековидост хиљаду очију и више...Све он то тамо направи својом руком и промишљу Божијом...Неке ситне пакости,људске,немају прилаз до оног Старог(сада оживелог Замка)у близини Ариља).Зли ,никад нису успели да пређу преко оног висећег моста изнад Рзава. Вероватно су одустали чим се Мост заљуља,а "храбрије"(јер зло нема храбрости),међу њима,заљуљали би се на мосту и потопили,у оној пени која је Бела и не подноси прљавштину...Тако одавно зна се,ко то Мост Висећи,прелази неозлеђен и стиже у ону КРАСОТУ...А Слике,када ти једини Видокруг постану,(наравно ако Срећу имаш и Душу),Оне су онда наша прошлост истинска,и садашњост и будућност,Оне су ,онако оживеле,и Страдање наше и Јунаштво и Слава наша Видовдан,и Подсећање и Љубав и Људскост и Песма наша која не замире...

Ми смо ОКО ВИДОВДАНА ,Видовитији,Далековиднији,то је датум нашег Страдања и затим Поновног Рађања,и стремљења будућности и недања да жртве буду узалудне,и да се Косово Поље којим је "крвца текла"ником и никад не предаје...И не треба се бојати за Косово...Ми смо једино тужни што нам део народа умор савлађује,и што још не разазнају шта је добро за Србију,што свог Доброг,често без провере,злочинцем приказују...

Боје којима сликар боји слике.Тако су идентичне оним у природи...

Рзав у својој дивљој лепоти...И ту у близини сликар и људи употпунише своју духовну доброту...

Све је ово у Ариљу Црква,једна од најстаријих у Србији из Тринаестог Века а задужбина је Краља Драгутина  и историјски и временом старости везана је са Манастиром Рачом украј Дрине,који је подигао Краљ Драгутин...Ове године...

Бајина Башта ,Сад и Некад...

               ДЕСНА   ОБАЛА   ДРИНЕ (Бајина Башта)...И  Свој  Своме

После Последњих ратова,Србија нам страда од ПОПЛАВА ,клизишта се догађају,брда се "покренула",близу река,у подножју планина...Подземне воде,Реке Понорнице,промениле свој ток под земљом и кренуле да избију,насилно на неким местима,не могу више да извиру на оним изворима,где вековима извираше,а наиђоше из дубине земље неки нови извори,који ће лековити постајати...Људи ће из градова често у планине одлазити,да биље лековито наберу и воде се лековите напију...У Србији страдају Градови у Низинама,поред Река...Било је и раније поплава,али наши људи су из тога излазили некако не размишљајући о великој некој катастрофи,која нас на крају задеси...Насипе нису правили а куће су ,необезбеђене правили на самој обали,спуштали су их поред саме воде...Размишљах да су наши Стари паметнији били,насипе су (поред Дрине,знам)подизали,звали су их "подзиде"...Правили су их од камена,уз земљу,остављали отворе,и као канале спроводили у земљу испод обале...То је само у оном једном делу на уласку у Б.Башту где сам се у близини  купала у Дрини,а куће су нам удаљене од Обале...Била је често набујала Дрина али никад у том делу није поплавила њиве,ни куће,тако ни сада Бајина Башта и најближа околина није страдала...Али десише клизишта даље од града и тамо се урушише куће дивне дрвене,не ретко подруми им зидани каменом ,али ипак дође водена сила из дубине земље...У овом делу живе још увек стари наши често заборављени,путеви им лоши,има понегде и младих којима су школе затворене,па се и они спремају да крену даље...Ови стари трпе све што их задеси,једни друге сахрањују,а из Општине Бајинобаштанске често их и не воде у књигама матичним,односно нису их из књига црквених у компјутере "преписали"...Често су им и струју исекли,јер нико дуго није могао да плати...То чине и ближим кућама око Б.Баште...Наиме нова директорка ми у мају рече да за њу није важеће то што се дешава на терену...Да је за њу валидно само што има у компјутеру заведено...Причала сам како су ми близу старе куће ударили велики бетонски стуб без обавештења и како нису ударили уземљење,(па сазнајем тек прошле године да су ми због тога поцркали електрични уређаји)...Рекли су да је то застарело...Ниже су ударили још један стуб и опет ме нису питали,струју су ми искључили пре годину ипо дана и не признају никакве жалбе ни преко Општинског Већа,а направили су неки велики рачун и додају још тако да је тај дуг немогуће платити...У тој кући године уназад и испред сам држала(па и ове године)културне догађаје,посебно посвећивала пажњу младима надареним из разних области...Молила сам Општину да ми помогне макар да се реши ова струја јер кућа је једна од најстаријих и чувам је од заборава...И другим људима се чини неправда...Фотографисала сам неке стубове...Људи из Босне су направили велике куће имају пара,а и имања преко Дрине...Овамо староседеоци живе као и некад скромно и још у старим кућама,али бело окреченим ...Из Цркве су протерали једног нашег Свештеника у једно село код Чачка,а за "Њих"праве још једну Цркву на овој обали,а преко Моста у Скеланима има дивна нова Црква,коју ретко ко посећује...Да не би било забуне ,ја сам у току рата,примила једну дивну породицу,и они су се после тамо вратили...Ми смо и данас у контакту,има и на овој и оној обали,нашег народа,али ови о којима говорим,се понашају као кабадахије...

Нада Вукићевић(Нада Лукић-Дринска)

новинар и писац           Бгд,пред одлазак

за Б.Башту да помогнем страдалима о7.јун2014.