Изложба слика у Галерији "ИКАР" у Земуну

                                 ИЗЛОЖБА СЛИКА "МАТЕРИНСТВО И ЖИВОТ"

У среду 5-ог јуна 2013.године  у 19 часова у Галерији "ИКАР" Дома ваздухопловства, отворена је изложба академске сликарке Станиславе Недељковић Пузигаћа:" Моје слике су мој живот... Не бих издржала губитке најдражих да није било мојих слика..."
                                                                                     
Maтeринство је главна тема на већини слика које као да исијавају из плаве подлоге у беле лабудове. А дивна је слика баш под именом "МАТЕРИНСТВО" на којој женина глава спуштена међу белим лабудовима као да је сликарку нешто подсећало на ону давно изговорену у нашем народу,:"Ждралићи ће порасти и одлетети из гнезда..." Врате се понекад из неких даљина, ветрови их на тренутак окрену да одлете назад у завичај и у гнездима савију на тренутак своја већ раширена крила... 
Сликарку представише у Дому ваздухопловства као жену борца, назваше је "Мајорица", због чина који понесе на својим раменима. Галебови са младима опет подсећају на родитеље људске, брижни и срећни а праунуче је срећно трчкарало између људи, ћерка Њена и унука,
са поносом прилазише присутним посетиоцима и по њиховом сталном осмеху на лицу видело
се колико и њима значи Њен успех... Виолина, једног тренутка као да заплака, а опет враћали
се њени звуци и претварали у песму која је била пуна наде и тако наизменично дрхтали су 
неки титраји из живота у рукама оне младе, талентоване девојке. Овај звук употпунише 
и звуци клавира, јер је Професорка пратила своју ученицу на клавиру...

Јабука сама црвена на подлози плавој

Деца у Сунцу а испод Сунца јабуке у трави

     Ћерка, супруга, мајка, бака, прабака и борац (ратница) а Бог је дарова сликарским умећем, где она посебно бојама, чини ми се јаснијим и милијим, него што видех код друигих сликара      плени погледе посетиоца, љубитеља сликарства... Хвала мом колеги новинару-ветерану што ми јави да у Земуну у Дому ваздухопловном, Култура поново оживе и знам да није истина да одлазимо ка нестајању и знам да у овом опоравку посебно учествују српске жене које су решиле као некада да у тишини и скромности помогну у видању рана ратника својих из последњег рата... Хвала Станислави што нас онако срдачно дочека раширених руку и што нам показа онолико лепоте која се из душе преселила у Њене слике. Изложба ће трајати до 17.јуна 2013.год. и на изложби је гост Сликар из Републике Српске чије слике се надовезују на Станиславине слике као да су им заједничке...

Нада Дринска

Kupovina knjige Srbijo moja stradalna u Hristu Vaskrsla

Knjigu možete poručiti na:

http://www.kupindo.com/Savremena-srpska-knjizevnost/13840881_Srbijo-moja-stradalna-u-Hristu-Vaskrsla

ИЗ МОЈИХ КЊИГА-СВИ НАШИ ВИДОВДАНИ-

              Одломци из две моје књиге(именоване ,већ објављене и неименоване која ће ускоро бити штампана...)
                           Сви Наши Видовдани

 Пре него буде моја Друга књига објављена,схватих да се настављају и моји новинарски чланци,под истим називом,јер се неки догађаји,кроз историју,стално понављају и мало,мало па су поново актуелни,а неки ликови из моје књиге,само настављају да живе и у следећој књизи,док се,сасвим логично дешавају и нови догађаји а појављују се и нови ликови,који или су повезани са онима из прве књиге,или се догоде независно од свега што је било ,не тако давно...

 Празник Видовдан мислим да се празнује од оног Видовдана 1914.године...

 Пронашла сам једну стару књигу,или је то више Новина-Књига,(почех да називам тако ове године часописе,гласнике,који су штампани у виду књиге...)

Add caption

 На предњој страни ,на корици пише:"Нада Српске Голготе",а ова Новина'-Књига,састављена је из радова српских ученика у Француској 1916.,а прикупио и средио Р.Ј.Одавић и касније је штампано у Београду 15.априла 1923.године...После његовог предговора иду кратки,вероватно,изводи из ученичких текстова:"Десио се Сарајевски атентат на Видовдан 1914.године.Погинуо је аустро-угарски престолонаследник.Убица је био Србин,али не из Краљевине Србије.То је спремном непријатељу биo довољан разлог,да Србију за то дело направи одговорном.То је исто као у оној басни,када су на реци пили воду вук и јагње,па јагње платило главом,што је тобож замутило вуку воду.-"Србија је крива!"Тако су онда повикали непријатељи,па и данас још вичу и бране се,видећи у какву су несрећу бацили Европу,знајући да ће за то недело тешко одговарати.

 Nica                                                    Стеван Михајловић"

                                                                     v.р.г.

"У овом општем рату,кад се све брани од милитаризма,немачког и тежње"Draing nach Osten",Србија је била приморана да се лати оружја и да брани своју слободу од далеко већег и надмоћнијег непријатеља.На њу су се прво устремили.Она је имала прва да претрпи силне ударце немачке гвоздене песнице.На њу су се бацили свом жестином,као гладна звер на свој плен,да је униште и смрве,јер им је она стајала на путу и била сметња остварењу њихових планова.

 Nica                                                     Драгиша С.Видић"

"По свом положају Србија се налази на оном великом путу,који спаја Запад са Истоком,Европу са Азијом.Као таква она је велика сметња Германштини,чији су погледи управљени Истоку.Зато се Германи боје уједињених Јужних Словена...Они су поставили мржњу између Србије и Бугара,стварајући тиме још једног противника Србији...

Libourne                                             Aлександар Јовановић

                                                                III.В.(фр.)"

"Српски народ бежи на све стране,гоњен са свих страна.Одакле се једни спасаваху,други тамо притицаху да потраже склониште и заклон,као човек кад се нађе у кући која гори,коју пламен лиже са свих страна,а он ипак јури на све стране по њој,покушавајући да се спасе...

     ?                                         Чедомир В.Марковић

                                                    v.р.г."

Ово су чисти одломци ("уломци"),како их тада називаше наши новинари,писци и ученици (школци) и дословце их преписах и  убацих у моје данашње текстове,па се и сама запањих како је невероватна,скоро идетична данашња,ова болна истинска стварност...Изненадих се и толикој сличности стила мог писања данас,(а пишем сличним стилом још из О.Ш.)говоре људи да је то Библијски стил?А наши школци су писали тим стилом,рецимо 1914,1915,1916,у Француској,осећајући своју Србију,на исти начин као и ја која је доживљавам ,баш овде у ЊОЈ САМОЈ...

 Београд 25.децембар 2012.

  у јутро католичког Божића                       Нада Г.Вукићевић

                                                     (рођена Лукићева-Дринска

                                                          новинар и писац)

                                                       

СКОР

                Петроварадин-Тврђава           Нови Сад 25.05.2013.

Речи Добродошлице титрале су у ваздуху...Овако је почело сретање на кули испод сата...

Весела лица...Били смо задовољни дочеком од срца...Мандолина је "шетала"заједно са нама Тврђавом уоколо.После изговорене Добродошлице Председник СКОР-а Игор Станковић је "примао поклоне"...

Поклони СКОР-у биле су слике насликане у колонији,књиге послате из других градова Србије са Жељом да постану чланови СКОР-а и музички ЦД,са ѕвуцима мандолине и пиће домаће из Смедерева...И... 

А ми смо добили Билтен СКОР-а "Трагом Душе"и даме су добиле РУЖЕ...Још увек мирише она ружа у Београду...Било је доста младих песника и писаца али се ни старији нису постидели,сакупљена беше на Тврђави,само једна Душа-БЕЗВРЕМЕНА... 

Било је неколицина наших песника из расејања и наша Рускиња Станислава Разумовскаја која пише о Србији истине с љубављу... 

Дара песникиња ,избегла из Пећи са Косова и Метохије,која роди 6(шесторо деце)и даље пише песме,које дишу надом да ће се једном вратити на своје вековно Огњиште,и зато смо ми писци песници и новинари имали и тематски текст да напишемо ;"Затвореник Наде"и зато ми нисмо писали,јуче на Петроварадинској Тврђави ни о болу који нас боли годинама,само смо помињали неправде које ћемо избрисати кроз надања наша,којима се заклесмо Србији и Небу изнад Дунава и Свим српским светим рекама и Свим Бистрицама на Косову и Метохији...

Дунав је мислим заћутао да ослушне,а и иначе се притајио дана овог сунчаног,иако су многи били скоро сигурни да ће нас омести киша...

Дунав који и на фотографији делује утишано,био је сведок нашег дружења...И слушао је Дунав стихове и приче истините из којих је провејавала НАДА...Лепо нас дочека Дунав испод Петроварадинске Тврђаве...

                  Нада Дринск

 Будућа чланица и стари члан СКОР-а...

Било је у Србији у Новом Саду...

25.мај.2013.

СКОР               Н.Дринска  

ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ДЕО...

                                                                     У Београду
                                                             Раковица-29.март2013.
                    МАЛИ   ПОБЕДНИК

Анђела Павловић је освојила треће место,и не само она,било је још младих песника који су освојили треће место(више њих).Њена песма о Николи Тесли беше и раније запажена...Из групе старијих ,говорили су још стихове: Ања,Ксенија,Огњен и  како рече стари песник дечији:"СВИ ВИ који сте ушли у Финале сматрајте се Победницима..."Тако је и било,осетило се то по одушевљењу у сали и по аплаузу...

            Браћа се радују

Анђелу је на фестивал допратио старији брат Никола,а као подршка дођоше њене другарице и наставнице из школе "Петар Кочић"из Земуна...Али са Софијом Филиповић је дошао само њен брат близанац-Лазар...Када је Софија прошла он је сав узбуђен понављао:"Боже што сам ја срећан!Баш сам срећан!"

 Сви финалисти заједно на фестивалу дечије поезије у Београду....А Песник дечији Љубивоје Ршумовић у паузи са најмлађим шахистима...              Догодила се поезија,игра и песма,могло се чути од старијих:"Ово су најлепши лирски пупољци..."Ево ово је сада идеја,да ускоро у СКОР-у (Савезу књижевника у Отаџбини и Расејању"заживи наш песнички и музички и сликарски подмладак...
Тако нећемо само ми старији 
имати везу са нашим људима  него и наша деца...
nadadrinska@blogspot.com

ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ

1. У Београду29.03.2013.                                                   МАЛИ ПОБЕДНИК (МАЛИ ПОБЕДНИЦИ)

Био је то назив овог Фестивала а ја бих записала,на самом почетку,реченицу из песме једног од 52-је финалиста који су стигли до овог од почетног броја 1.000.-учесника,а радова је било предато око 770;"Понекад не схватамо зашто сви нису као ми?"

  Фестивал дечије поезије се одржавао у Раковици код Београда,у Културном центру ,недалеко од Општине Раковица...Најављени су на самом почетку чланови жирија,стари,искусни дечији песници:

      1.Тоде Николетић

       2.Слободан Станишић

       3.Мирослав Кокошар

Финалисти су били подељени у две групе,једну су чинили они млађи од 1-4 разреда,а другу од 5-8 разреда...

Дечији песник Љубивоје Ршумовић,није само песник за децу,него и посебан дечији"шаљивџија"који и сам себе представи као,цитирам га"Ред је да вам добар дан и добродошлицу,пожели ОТВАРАЧ..."Говорио је да све своје песме зна напамет,али да у руци увек држи књигу,не случајно...Рече да и он користи компјутер,али ипак и помену да компјутер не може победити књигу,јер компјутер је стар око тридесетак година,а књига докле се дошло у истраживању,око 2500.Година...И препоручи:"Свака година треба да буде година књиге...Људи више не живе у бризи...Књига главу чува,шубара је квари..."

  Химну фестивала отпева и "одигра",као мали неки рокер...

                   "СЕТИТЕ СЕ КАД СТЕ БИЛИ МАЛИ..."

 Матеја Бокан-У свим школама знају за Њега      А балерине су изазвале посебан аплауз...

А она је казивала своје стихове

Говорио је своју поезију:Бошко Билић,па Катарина из V2 своју

песму -Љубав-,па друга Катарина песму -Мама-.

                                                                           

.Наставак следи    nadadrinska.blogspot.com   

НЕ ЗАБОРАВИМО!

           И ПОСЛЕ 14.Година од Агресије НАТО-а
             Београдски Форум за Свет Равноправних
              Клуб Генерала и Адмирала Србије
               СУБНОР
Подсећање на прошлогодишње одржавање...
-Било је 23-24-тог марта 2012.у Сава Центру.

Записах тада да је прво одржана Комеморативна Седница.Потом су се чули у један спојени гласови Хора"Св.Димитрије",којим је дириговао а уједно био и уметнички директор...Звучало је као да дође из славног оног времена:-Говоре гробови ратника

               -Знаш ли одакле си сине

               -Ај ово је Србија

               -Крај Дрине са цветних ливада...

Г-дин Живадин Јовановић је са посебним уважавањем поздравио Његову Екселенцију,Г-дина Конузина,па онда редом представнике свих Амбасада,који од раније дају подршку Србији,па Чешку Републику који дођоше испред Организације "Војници против рата",представнике Расејања Нашег и Представнике КиМ.Само се говорило о Агресији против Србије,која је настављана под разним притисцима,све до данашњих дана,речено је да више не желе ни да се "прикрију",да се Резолуција 1244...На тај документ се више,данас позивају чланови УМНИК-а,него Влада Србије...Срби су и даље тучени,претучени и опкољени бодљикавом жицом...Ова политика наметнута је од Западних сила...Намеравају да нам из Приштине доведу Албанце у Кос.Митровицу...Да ли се сећате упозорења Арчибалда Рајса???Десиће се зло кад Срби ћушну ногом пријатеље,а непријатеље узму за пријатеље...Власт је дужна да верује народу и између избора...Треба се вратити осведоченим пријатељима..."Г-дин Владислав Јовановић је говорио:"СФРЈ је избрисана из Европе и поред лојалности више од половине њених грађана...Остаде сама Србија на тапету...Сву кривицу за  све што се збило,превалише на Србију и српски народ...Ушли смо у преговоре са ЕУ,а већ и јавно у Савез са НАТО-м...Било је да се одлучимо за ЕУ или за КиМ,а отимачина КиМ се ипак дешава...Говоре они,бесмислено:-ЕУ нема алтернативу...А то је стављање Србије на куку са које се нећемо скидати...На акцију Западних Сила о одузимању КиМ,морали би одговорити једино-НЕ..."

         "ИСТОРИЈА  СЕ УБРЗАВА"

Али НЕ ЗАБОРАВИМО...Ако их не спомињемо,невину нашу децу,коју сваког дана убише по једно,тачно 78.колико је дана трајало ,бомбама у мету,у црну ону Мету...И остале НАШЕ НЕВИНЕ морамо памтити,јер ће се зло поново вратити...

 Београд,Сава Центар,

и овог Лета 2013.23-24.Март

  Г-дин Живадин Јовановић је поново домаћин и најави прво,председника СУБНОР-а Србије г-дина Зечевића,који је одмах говорио о непознаницама,о томе како архиви дуго неће бити отворени...

    "Није спорно да је извршен геноцид над српским народом...Није спорно,да им народ Србије није потребан,него само њена територија...Живимо под притиском и уценама...Министар Вук Драшковић(тадашњи),потписао мје са НАТОМ Споразум,који је далеко неповољнији и од оног који је потписала Краљевина Југославија...Постаје нормално оно сто је некад било незамисливо...Земља је разорена корупцијом и криминалом...Ипак,била је Србија и у тежим ситуацијама,али само код народа треба стећи поверење...Било је замишљено да се Албанци шире и у Србију и у Македонију и у Црну Гору и да направе Велику Албанију...Они заводе нов Светски Шпредак без одобрења УН.Рат против Србије и Срба још није завршен..."Студенти Правног факултета и факултета Политичких Наука,кренуше да положе руже ...Колона студентска кретала се Ташмајданским парком и изазва дивљење старијих...Коме то наши невини беху криви и ЗАШТО???

  Генерал Спасоје Смиљанић,Командант ваздухопловне одбране,директни учесник,током Агресије НАТО-а,коначно нам разби дилеме зашто није довољно говорити "Бомбардовање"јер:"Њихов злочин учињен над недужним становништвом је...Бомбардовање са Вишедимензионалном Агресијом...Била је то Агресија са којом је дискредитовано Међународно право... " Ову годину Запамтићемо по Младима који на своја леђа добровољно прихватише сваку одговорност у будућности да не дозволе заборав у Србији...То је оно Млади-Младима и Старима у Србији...То је оно што стоји на Ушћу у Београду,где ће се идуће Године упалити,ако Бог да Она Вечита Ватра и како на споменику стоји записано нашег песника Бранка Миљковића:
                   "  ДОМОВИНИ

И КАДА БИ МЕ УБИЛИ ВОЛИМ ТЕ!!!
                                       Нада Вукићевић(Нада Лукић-Дринска)
У Београду
23-24.марта Лета
Лета 2013.