Поезија уживо

Поезија уживо!
Р: Бгд:2
Радио Београд 2... 97,6 mhz

Писало је тамо иза говорника, или боље речено песника наших...

Волим радио Београд и иначе радио и драго ми би да се нађох у првим редовима, као гост и новинар у малој сали Коларчевог универзитета. Иако се каже "мала сала" сала беше довољно велика да прими велики број заинтересованих Београђана и да се скоро препуни. Иако је и вече било спарно после врућег дана, дођоше људи да одслушају уживо Радио Београд 2, на коме ће говорити један од највећих српских песника г-дин Милосав Тешић, који је скромно одслушао спикерку Радио Београда, која га најави и преузео реч да каже о себи како је текао његов живот, књижевника, а највише српског песника .Није писао само поезију, писао је и есеје и бавио се  лексикографијом српског језика. Спикер најави још једном: "Све награде је добио што се тиче поезије", а онда се чуо глас песников "Тежио сам да се бавим изразом посебно нашег језика и размишљао сам зашто је поезија важна подједнако и писцу и читаоцу. А онда писао сам и песме и приче и осташе у мени моје приче из манастира које назвах У ОСВИТУ ЖИЧЕ. Може се одговорити на питање колико је важна поезија, на више начина, а кренућу ипак од своје прве збирке, која настаде баш из поштовања према поезији. Многи већ знате да је моја прва збирка КУПИНОВО, па ће из ње РОЗА КАМИА (дивља ружа) и битна је песма ЦВАТИ МИ ЦВАТИ, РОЗА КАМИА, па С ИВАЊСКИМ ЦВЕТОМ, а посебно се роди "Из срца оца, из срца сина". Инспирисан сам био и песником слепим Филипом Вишњићем, па дође збирка КАЛОПЕРА ПЕРА..." Песма КРОЗ  ГОРАЖДЕ, у коме сам боравио неко време и онда дође ХВАТАМ СЕНУ ЖИВОТА, ТИЦО У ПЛАМЕНУ, па ПРИЗРЕН, даље ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА... А доћи ће и песма ПРЕТРЕС КУЋЕ, после Другог светског рата, који сам доживео тамо и гледао тај догађај очима дечака. Па ће доћи СТЕФАН РАЧАНИН за које је дело добио ПРВУ РАЧАНСКУ ПОВЕЉУ 2001. године, иако је ту био најмлађи добитник и млађи од многих добитника РАЧАНСКЕ ПОВЕЉЕ.

У збирци СЕДМИЦА, пише о св. Ђорђу. Посветио је добар део свог дела и српским  хероинама од митских времена, па касније, а о томе се може наћи у збирци КАЛОПЕРА ПЕРА. Писао је о Евелини Хаверфилд, која стиже у завичај његов у Бајину Башту, у време Првог св. рата и постаде доброчинитељ Србији нашој, а  звали су је Сиротињска мајка.

Писао је о нашим јунацима у Првом св. рату, рече да се наставио на ПЛАВУ ГРОБНИЦУ Видо, од Милутина Бојића "Шта стварно је своје, а шта стварно туђе, широко је поље где не ниче трава"...
Напослетку, приказујући своје стваралаштво, трудио се да остане интересантан и не досади публици, тако што је поштовао време радија српског и умео да одреди на који начин ће да прикаже пут свог стваралаштва и свог већег дела живота, који посвети кроз своје књиге нашој земљи Србији.

          Нада Вукићевић-Лукић Дринска, новинар и писац