У задужбини Коларчевој, у Београду постоји Клуб Коларац у простору који се лако прилагођава одржавању разних културних догађаја, било да су то сликарске изложбе, мини-концерти (као што раније беше свирана џез и блуз музика за опуштање), књижевне вечери комбиноване са гитаром и староградским песмама, који прате поезију... Ту је и стари клавир, још увек употребљив и наштиман, а на зидовима су окачене стара виолина и плакати раније одржаних вечери...
Све то, бар за Клуб Коларац, осмисли наш домаћин Славиша Гацић.
Иначе, у данима без ових догађања Славиша једини у Београду осмисли клуб и за младе и за старије... Тамо ћете видети студенте (зато што су у близини Филозофски факултет, Математички и Филолошки,...), а близу је са једне стране Студентски парк, а са друге Кнез Михајлова улица, до које се долази кроз улицу 1300 Каплара, а напред од главног улаза за Коларац, стиже се до Калемегдана. Овај део града , после оснивања више факултета , постаде Универзитетски део наше Престонице . Тако се , одавно , изједначи , са Већим градовима Европе . И временом наши факултети посташе познати у околним државама...
Клуб Коларац је испод самог овог великог здања, Коларчеве задужбине (некад је био подрумски део, док сада су, испод, дивно сређене просторије корисно искоришћене)... У Клубу Коларац се можете одморити, наручити јело (углавном од здравијих намирница) и попити пиће и обавити припреме за наступе у горњим - мањим и већим салама (концерте, углавном, и промоције којима присуствује већи број гостију. А и обичним данима сусрешћете у Клубу и студенте пред испите и после испита и старије, професоре, који су некад били студенти...Једни другима не сметају , чак се поздрављају са пуно уважавања...
Минуле св. недеље, 16. децембра, 2018. лета, одржана је у Клубу Коларац несвакидашња промоција моје друге књиге ДУГА НА НЕБУ, А СРБИЈОМ ТЕКУ СВЕТЕ РЕКЕ, несвакидашња утолико што је наставак прве књиге СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА У ХРИСТУ ВАСКРСЛА, и што један део гостију, односно публике, која је присуствовала, беху личности из моје прве и друге књиге, а неки само из друге. И у првој и у другој књизи слажу се моји новинарски текстови и путописи, а и репортаже при повратку из града Београда, а има у обе књиге историје српског народа из мог истраживачког рада, посебно из ранијих ратова, међуратног и послератног стања. Кроз књигу, кроз све ово су мисли и фотографије нашег већ благопочившег патријарха Павла и то баш његово учествовање у неким догађајима и стално његово кретање међу нашим народом. Посебно су актуелни и у првој и у другој књизи догађаји на Косову и Метохији, који су наша стална бол и мој боравак међу људима доле и враћање у Београд...
Најстарији гост, који ће доћи на промоцију испред војске српске беше пуковник у пензији, Јово Радовановић, који у мају следеће године пуни 98 година живота, 70 година новинарског стажа при војсци, изненадиће све присутне својом још увек бистроумношћу и изаћи ће, да се обрати осталима, одложити штап и стајати усправно, као да је онај млади војник и као да никада није престао да буде војник.
Међу присутнима је било доста чланова најстаријег Завичајног Удружења Ужичана у Београду (1923)...
Учесници у програму и моји стални сарадници су млади књижевник и песник Ненад Плавшић и Андреа Ивановић, доказ да није истина оно што неки у Србији говоре, да нису заинтересовани млади за стару српску историју и да се неће наћи међу старијима када се овакве промоције одржавају. А Елена , наша Рускиња свираће гитару и певати из душе , нестварним гласом српске и руске песме , што све нас у срце дирнуше...
Гост на промоцији је била млада докторка Ђурђа Вукићевић, која је праунука једног посебног лика из моје књиге, која носи њено име - Ђурђа Вукићевић (јер је баба Ђурђа преживела некадашње муке на Косову и њен син деда Ђурђе данашње, кога су Шиптари извели на стрељање, али је он пао пре него што је био погођен, а остале Србе који су живели поред Пећи су све пострељали), тако се понавња наше Косово данашње и страдање Срба који доле живе и све их је мање. Тако је моја књига и овог тренутка данас актуелна и биће и у будућности, јер о Косову се увек мора причати и када ратови престану, да се не заборави. Иначе, да подсетимо, један од главних уредника књиге је руски пуковник, козак, Владимир Александрович Бабошин, који је превео неколико делова из књиге и који ће бити објављени у идућем броју петроградског Алманаха. У књизи се посебно говори о вези православних цркава, наших и руских, и како смо нашом вером све више и све чвршће повезани.
Остале интересантне ствари прочитаћете у књизи, која се већ налази у црквеним и државним библиотекама, а посебно у библиотеци Факултета Безбедности у Београду. О књизи ће причати и млади и старији када буде читана, јер у њој је истина о страдању српског народа, који се и сада бори да у миру живи на овим просторима.
Нада Вукићевић, Дринска, Београд 2018.
Све то, бар за Клуб Коларац, осмисли наш домаћин Славиша Гацић.
Иначе, у данима без ових догађања Славиша једини у Београду осмисли клуб и за младе и за старије... Тамо ћете видети студенте (зато што су у близини Филозофски факултет, Математички и Филолошки,...), а близу је са једне стране Студентски парк, а са друге Кнез Михајлова улица, до које се долази кроз улицу 1300 Каплара, а напред од главног улаза за Коларац, стиже се до Калемегдана. Овај део града , после оснивања више факултета , постаде Универзитетски део наше Престонице . Тако се , одавно , изједначи , са Већим градовима Европе . И временом наши факултети посташе познати у околним државама...
Клуб Коларац је испод самог овог великог здања, Коларчеве задужбине (некад је био подрумски део, док сада су, испод, дивно сређене просторије корисно искоришћене)... У Клубу Коларац се можете одморити, наручити јело (углавном од здравијих намирница) и попити пиће и обавити припреме за наступе у горњим - мањим и већим салама (концерте, углавном, и промоције којима присуствује већи број гостију. А и обичним данима сусрешћете у Клубу и студенте пред испите и после испита и старије, професоре, који су некад били студенти...Једни другима не сметају , чак се поздрављају са пуно уважавања...
Промоција моје друге књиге
ДУГА НА НЕБУ, А СРБИЈОМ ТЕКУ СВЕТЕ РЕКЕ
Минуле св. недеље, 16. децембра, 2018. лета, одржана је у Клубу Коларац несвакидашња промоција моје друге књиге ДУГА НА НЕБУ, А СРБИЈОМ ТЕКУ СВЕТЕ РЕКЕ, несвакидашња утолико што је наставак прве књиге СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА У ХРИСТУ ВАСКРСЛА, и што један део гостију, односно публике, која је присуствовала, беху личности из моје прве и друге књиге, а неки само из друге. И у првој и у другој књизи слажу се моји новинарски текстови и путописи, а и репортаже при повратку из града Београда, а има у обе књиге историје српског народа из мог истраживачког рада, посебно из ранијих ратова, међуратног и послератног стања. Кроз књигу, кроз све ово су мисли и фотографије нашег већ благопочившег патријарха Павла и то баш његово учествовање у неким догађајима и стално његово кретање међу нашим народом. Посебно су актуелни и у првој и у другој књизи догађаји на Косову и Метохији, који су наша стална бол и мој боравак међу људима доле и враћање у Београд...
Најстарији гост, који ће доћи на промоцију испред војске српске беше пуковник у пензији, Јово Радовановић, који у мају следеће године пуни 98 година живота, 70 година новинарског стажа при војсци, изненадиће све присутне својом још увек бистроумношћу и изаћи ће, да се обрати осталима, одложити штап и стајати усправно, као да је онај млади војник и као да никада није престао да буде војник.Међу присутнима је било доста чланова најстаријег Завичајног Удружења Ужичана у Београду (1923)...
Учесници у програму и моји стални сарадници су млади књижевник и песник Ненад Плавшић и Андреа Ивановић, доказ да није истина оно што неки у Србији говоре, да нису заинтересовани млади за стару српску историју и да се неће наћи међу старијима када се овакве промоције одржавају. А Елена , наша Рускиња свираће гитару и певати из душе , нестварним гласом српске и руске песме , што све нас у срце дирнуше...
Гост на промоцији је била млада докторка Ђурђа Вукићевић, која је праунука једног посебног лика из моје књиге, која носи њено име - Ђурђа Вукићевић (јер је баба Ђурђа преживела некадашње муке на Косову и њен син деда Ђурђе данашње, кога су Шиптари извели на стрељање, али је он пао пре него што је био погођен, а остале Србе који су живели поред Пећи су све пострељали), тако се понавња наше Косово данашње и страдање Срба који доле живе и све их је мање. Тако је моја књига и овог тренутка данас актуелна и биће и у будућности, јер о Косову се увек мора причати и када ратови престану, да се не заборави. Иначе, да подсетимо, један од главних уредника књиге је руски пуковник, козак, Владимир Александрович Бабошин, који је превео неколико делова из књиге и који ће бити објављени у идућем броју петроградског Алманаха. У књизи се посебно говори о вези православних цркава, наших и руских, и како смо нашом вером све више и све чвршће повезани.Остале интересантне ствари прочитаћете у књизи, која се већ налази у црквеним и државним библиотекама, а посебно у библиотеци Факултета Безбедности у Београду. О књизи ће причати и млади и старији када буде читана, јер у њој је истина о страдању српског народа, који се и сада бори да у миру живи на овим просторима.
Нада Вукићевић, Дринска, Београд 2018.
Нема коментара:
Постави коментар