У КУЋИ Георгија "Ђуре " Јакшића

Београд 22.јуни 2018.Лета
                                 СТАРИ БЕОГРАД  СКАДАРЛИЈА И ЂУРИНА КУЋА

Вече започех о времену старом и спомињањем непролазности ...Место где ћу одржати Промоцију моје Прве књиге : "Србијо моја страдална у Христу Васкрсла " и најаву моје Друге књиге ,"На Небу Дуга а Србијом теку Свете Реке ", сачувано је да личи на "Ђурино "доба и тако траје до дана данашњег , а даће Бог да га сачувамо и за Будућност.

   НАШ  ЂУРА

Обично га не називамо његовим крштеним именом...Георгије беше рођен од оца Дионисија и мајке Христине 8-ог августа 1832. у Српској Црњи у Банату  , а почину у Београду 1878.16.ог новембра...Беше то време Кнежевине Србије...Био је и остаде записано: Српски сликар , песник , приповедач , драмски писац и један од најмлађих добровољаца у Револуцији од 1848.-1849.-те као шеснаестогодишњак...А био је УЧИТЕЉ и боем...

Петак је 22.јуни 2018.Лето...Кроз Скадарлију излила се киша и на махове по осталим крајевима Београда . А онда је освежило ...Вече беше као створено за оне , који чувају у памћењу Стари Београд , који Потомцима својим пренеше душу, а самим тим Љубав према оној богатој култури : духовној и овоземаљској ...Моје подсећање разнежи и младе посетиоце и схватих да моја Мисија у Георгијевој кући , или како га ми из милоште назвасмо "Наш Ђура "није узалудна .Иако не беше велики број посетилаца , оно мало радосно доживеше наше вече.Остали се после изговараше да је пре подне падала киша , и не мали број остаде код своје куће да у удобности свога дома прати фудбалску утакмицу међународног значаја. Помислих , зашто се људи изговарају и не говоре истину .? Боље би било да кажу : "Волимо  фудбал више од књижевности и подсећања на последње ратне догађаје , посебно на децу са К и М . о чему говори твоја књига.." Књига додуше има и раније необјављене податке из мог истраживачког рада о ранијим ратовима и међуратном стању које се поклапа са овим данашњим и како нам и онда притекоше у помоћ Русија и Грчка (тада и Француска )...

Затим мој гост вечери беше једна Старограђанка Мирјана Зрнић , коју наведох да исприча посебну причу , како је њена мајка пред порођај отишла у родно Ужице да тамо роди Мирјану да би касније Мирјани у личној карти писало : -место рођења-Ужице...Гости беху и чланови Удружења Ужичана у Београду  ( најстарије Завичајно Удружење основано 1923.год коме и ја припадам ) А посебан гост беше председница новинара Ветерана (наша Боба ), чији сам ја ,такође члан...Велику захвалност дугујем Ненаду Плавшићу књижевнику и дугогодишњем сараднику , мојој драгој Андреи Ивановић и Ивану Николићу, домаћину г-дину Раду...И хвала свим осталим који својим присуством ово вече учинише посебним и за памћење...

Фото Иван Николић

Нада Вукићевић-Дринска, новинар и писац