СЕЋАЊЕ НА НАШУ ПЕСНИКИЊУ -ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ
На ДАН-Православни -ТРИ ЈЕРЈАРХА-12.Фебруар 2018-ог лета у Културном Центру у Бајиној Башти , млади из гимназије "Јосиф Панчић "у 20 часова , приредише програм , изузетан ...Дође уз лагану музику , подсећање на живот и дело наше песникиње Десанке Максимовић , а тог дана беше тачно 25.година од Њене смрти...
Ово вече сам са радошћу очекивала , у Београду , јер ме гимназијалци , позваше као госта Њиховог...А почело је , наше дружење прошле године 19.септембра 2017.године када сам на Дан избора Првог Српског Патријарха Св.Јоаникија уз подршку младих одржала једно историјско и књижевно вече ...Књижевно вече је делом посвећено било мојој драгој Десанки са којом сам , била повезана , посебно у време изласка из штампе Њене збирке : "Тражим Помиловање "јер сам убрзо после тога издејствовала код професорке српског језика и књижевности да једина радим матурски рад на ту збирку...То је било онда ...А вечери фебруарске допутовах у Завичај , вејао је снег преко планине , а ја помислих ,да наша Десанка оживе ( уствари за мене и многе ОНА не може никад умрети , јер и данас је "срећем " како шета испод липа Дорћолских ,обично кад одлазим на промоције књига и на књижевне вечери у кући Ђуре Јакшића )...У Културном Центру у Бајиној Башти ( у којој ОНА никад није била ) смешио се Њен лик испод шешира ...И онда је текао програм уживо...Гимназијалци надахнути Њеним ликом и делом ,рецитоваше и евоцираше успомене из младости и даље и мислим да присутни никад не могу заборавити , најбитније особине песникиње наше , њену благородност и Љубав према Отаџбини...Велика заслуга за ово успешно вече припала је професорки Наташи ,која у својој несебичности стајаше иза паравана ако би требало да се нађе при руци ...Мене су сместили у првом реду с краја , да могу добро да видим и пратим програм...Обећаше ми да ће ми на крају програма дозволити да као Њихов гост и као новинар из Београда а и као пријатељ песникињин , кажем неку реч ...Међутим директор Гимназије забрани да се ја појавим , а мислила сам и њега да похвалим што обезбеђује новчани део , преко спонзора , за културна догађања и за часопис који осмислише Гимназијалци са Професорком ...Директор се покупи и брзо напусти просторије Културног Центра ( где је раније био директор)...Ја наставих разговор са будућом новинарком Јованом и професорком Наташом ...Рекоше да желе са мном и даљу сарадњу..Изађох на улицу ...Са Таре наставише да се спуштају снегови у нашу варош...Ишла сам сама...Али као да ми се на раме спусти Десанкина рука и престадох да будем тужна...Ретки пролазници препознаше ме и двоје деце провукоше санке...Подсетише ме на детињство и на једну зиму када сам у другом разреду О.Школе рецитовала : "Крваву бајку " а била је у читанки за 4-тврти разред..."
Било је то у некој земљи сељака ,
на брдовитом Балкану
умрла је мученичком смрћу
ЧЕТА ЂАКА У ЈЕДНОМ ДАНУ..."
У Београду ,по повратку
Пада и овде снег Н.Л.В.-Дринска
Ово вече сам са радошћу очекивала , у Београду , јер ме гимназијалци , позваше као госта Њиховог...А почело је , наше дружење прошле године 19.септембра 2017.године када сам на Дан избора Првог Српског Патријарха Св.Јоаникија уз подршку младих одржала једно историјско и књижевно вече ...Књижевно вече је делом посвећено било мојој драгој Десанки са којом сам , била повезана , посебно у време изласка из штампе Њене збирке : "Тражим Помиловање "јер сам убрзо после тога издејствовала код професорке српског језика и књижевности да једина радим матурски рад на ту збирку...То је било онда ...А вечери фебруарске допутовах у Завичај , вејао је снег преко планине , а ја помислих ,да наша Десанка оживе ( уствари за мене и многе ОНА не може никад умрети , јер и данас је "срећем " како шета испод липа Дорћолских ,обично кад одлазим на промоције књига и на књижевне вечери у кући Ђуре Јакшића )...У Културном Центру у Бајиној Башти ( у којој ОНА никад није била ) смешио се Њен лик испод шешира ...И онда је текао програм уживо...Гимназијалци надахнути Њеним ликом и делом ,рецитоваше и евоцираше успомене из младости и даље и мислим да присутни никад не могу заборавити , најбитније особине песникиње наше , њену благородност и Љубав према Отаџбини...Велика заслуга за ово успешно вече припала је професорки Наташи ,која у својој несебичности стајаше иза паравана ако би требало да се нађе при руци ...Мене су сместили у првом реду с краја , да могу добро да видим и пратим програм...Обећаше ми да ће ми на крају програма дозволити да као Њихов гост и као новинар из Београда а и као пријатељ песникињин , кажем неку реч ...Међутим директор Гимназије забрани да се ја појавим , а мислила сам и њега да похвалим што обезбеђује новчани део , преко спонзора , за културна догађања и за часопис који осмислише Гимназијалци са Професорком ...Директор се покупи и брзо напусти просторије Културног Центра ( где је раније био директор)...Ја наставих разговор са будућом новинарком Јованом и професорком Наташом ...Рекоше да желе са мном и даљу сарадњу..Изађох на улицу ...Са Таре наставише да се спуштају снегови у нашу варош...Ишла сам сама...Али као да ми се на раме спусти Десанкина рука и престадох да будем тужна...Ретки пролазници препознаше ме и двоје деце провукоше санке...Подсетише ме на детињство и на једну зиму када сам у другом разреду О.Школе рецитовала : "Крваву бајку " а била је у читанки за 4-тврти разред..."
Било је то у некој земљи сељака ,
на брдовитом Балкану
умрла је мученичком смрћу
ЧЕТА ЂАКА У ЈЕДНОМ ДАНУ..."
У Београду ,по повратку
Пада и овде снег Н.Л.В.-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар