Изложба уникатних радова Виолете Ђурђевић у библиотеци "Влада Аксентијевић" у Обреновцу

Беше вече на св. Стефана уочи Сретења Господњег и започе у Обреновцу плејада културних догађања у библиотеци. Ово вече је и најављено под правим називом: "Уникатни радови Виолете Ђурђевић", јер чим су пред нашим очима (скоро безбројни) радови Њени, а сваки од њих има у себи делове и делиће (и нешто између, до бесконачног, зависно од прозорљивости очију вечерашњих посетилаца). А посетиоци су овде, слични Њој (међу којима сам и ја), зато што волимо различитост у стварању, независно од облика, боје и светлости која се у времену не гаси и мења само нијансе...
Овде је трајност обезбеђена само у једном тренутку и нема репризу. Што се тиче уметнице ја је назвах Виола, јер постоји, као што знате, музички инструмент - виолина, а има други виола, а није виолина, јер је другачији. А постоји и боја, која се у народу зове "виолет" и у Њеној уметности ова боја могла би да добије и неко ново име, или више имена, зависно од боје очију које је посматрају.
Код Виоле је лептир раширио крила, и спреман за дуг лет (а не живи само један дан, због чега сликари избегавају да га сликају, помислим да то је подсвесно њихово веровање да једног дана лептир може да нестане из њихове слике).
Ова уметност није "себична", као поједине уметности, јер уметница са својом уметношћу спаја и остале уметности и културне вредности наше, сарађује са уметницима младим и децом, који су све спремнији да се посаветују са старијима. И још посебно (како под тачком 10 у опису њених послова стоји): "Бави се промовисањем и афирмацијом културног стваралаштва из области уметности и неговањем традиције старих заната и ради на њиховом очувању на подручју Републике Србије."
Ако приметисте успут нечији искрен осмех, то не беше она. Вечерас нас је сачекала у библиотеци "Влада Аксентијевић", Милоша Обреновића 182 у Обреновцу,

У Обреновцу уочи Сретења,

Нада Л. В. Дринска

Извештаји Потомцима...

                     ИЗ   ДОМА РАТНИЧКОГ...КАО НЕКАД...

 Београд и зима, као некад само датум 24. јануар 2017. За будућност и млада наша Војска -Будућност наша...А Дан је МЕДИЈА ЦЕНТРА "ОДБРАНА"...Старији заузели места и поново се чује смех војнички...Овај увод садржи углавном само датум и годину који ће бити доступни будућим младим и старијим истраживачима , оним који не желе да забораве ,а часопис "Одбрана"биће похрањен и сигурно чуван у војним архивима ...
Све што се догоди овог битног датума тамо је већ уписано , а ја кретох са овим почетком ,јер ћу касније посебно присуствовати, у истој свечаној сали заједничком Окупу Црквених Великодостојника и Представника Војске Српске...Наравно биће присутан велики број Београђана а допутоваше и Завичајци из Ужичког краја...

 

 НИКАД НИЈЕ КАСНО

Опроштај долази народу српском јер се поново окрену Вери својој , коренима својим.Даће Бог да дође до помирења међу Србима самима ...Овог 13-ог Фебруара , лета 2017.-ог. мало пред СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - које је СЛАВА ДРЖАВНОСТИ И УСТАВНОСТИ НАШЕ ,те тако пред СЛАВУ дође, (не случајно) до оживљавања лика ,Митрополита Јосифа Цвијoвића ( духовника и ратника ; -1878-1957).А ове године је и 60 година од упокојења благопочившег Митрополита Скопског Јосифа Цвијовића ( 1957-2017)...Тим поводом је и одржана Изложба о Његовом животу и делу , а треба навести , шта је написао Његов савременик и публициста из ратног доба ,Станислав Краков истаче: "Велики Првосвештеник и ватрени српски родољуб , скопски Митрополит , светла фигура не само Српске Православне Цркве , већ и Српске Историје ,у коју је Он ушао , већ својим четовањем на тлу Јужне Србије пре 1912.године..."

Ипак , посебан значај је задобио што је Српску Православну Цркву држао даље од тадашњих партијских борби у Србији...Па и ДАНАС као да оживе ДУХОВНИК И РАТНИК  и " призва " свештенство и војску и Ужичане из Завичаја(у Дрежнику беше рођен у скромној Златиборској породици)...Дођоше из Ужичког историјског музеја и СРЕТОШЕ се са члановима Удружења Ужичана у Београду...

 Пред само отварање Изложбе ,ТРИ ВОЈНИКА , као да чине ТРОЈСТВО СВЕТО , обучени у униформе које су носили наши ратници у Првом Св.Рату ,запеваше из Душе целе : "НОЋ У ХИЛАНДАРУ..." БИЛО ЈЕ У ДОМУ РАТНИКА ...КАО НЕКАДА...

   У Београду ,уочи Сретења                                                 Н.,Л.В.-Дринска

Деведесет пет година живота земаљског и... наставља се

 ИН МЕМОРИАМ ( Јова Радовановић јануар 1922 - јуни 2019) 

 Вест да нас је напустио наш драги Јово , један од најстаријих Ужичана у Београду , све нас је растужила и дуго ћемо га чекати на свим нашим местима , да се први појави , одложи штап , усправи се онако војнички и пун младалачког заноса исприча о неком догађају из наших дружења ...Никада уствари Јова , Пуковник ,Ера неће сасвим отићи ...Његов дух остаје са нама , заувек...И сећања теку , још нисмо ни свесни да одлази...Све је свеже , А ТАМО су остале успомене , ( на Стазама Ратним , на Стазама Животним ) , које и у КЊИГЕ Његове , небројене уђоше ...А беше рођен у Трешњевици , код Ариља , 20.тог јануара , 1922. на Јовањдан , отуда ЈОВО...

Препричавају Завичајци догађаје , наш Јово је сад Историја и зна се да је ишао од Драгачева до Синаја Писао је после , Душу је своју  преливао у књиге...И борбеност и јунаштво...Избегавао је похвале ...Неке од Наслова Његових књига још једном записујемо : " 67 Дана Ужичке Републике " , "Пожега у НОР-у и Револуцији " .Монографије : " Миленко Кушић " , "Богдан Капелан " ,"Нада Матић " , " Бошко Буха " , " Сава Сирогојно ""170 дана на Сремском Фронту "" Драгољуб Дража Михаиловић у огледалу историјских докумената ", " Раднички Батаљон и Борба на Кадињачи ", " Југославијо име ти је слобода ..." и још тога из пера оштрог изађе .

Награде " СЛОБОДАН Пенезић - Крцун " " Драгојло Дудић "" Сребрна Плакета Савеза Новинара Југославије ", Плакета СУБНОР-а Југославије ...Пред сами крај живота ипак , успева да заврши још једну књигу : " Дописани Мемоари Једног Јована "...Ближио се 100-тој...

Из Сећања ипак издвајам и приказујем један догађај , када је Јова напунио 95.-ту...Као да је јуче било:

  Деведесет пет година живота земаљског и настави се...До јуна 2019.

Још не беше пристигао велики број посетилаца, тек дођоше први његови најближи и Ужичани... А стиг
ла је и српска војска (задужени за вођење дела програма) који ће приказати већи део досадашњег његовог живота.
Јован Радовановић је (писало је на позивници: "Борац - пуковник, новинар и књижевник..."), а да не буде "нескроман", као да се постиде (што често чине велики), наш Јова не дозволи да се наброје и остала његова дела, којима се одужи, и даље даје себе Србији...
У Београду, у Француској 7 у скромној сали УКС-а, тачно у подне, 10 фебруара, лета 2017. деси се догађај, несвакидашњи и славље поводом 95. рођендана.
Могло би се рећи да су: Удружење Ужичана у Београду, Удружење Књижевника Србије и Медија центар "Одбрана", лако заједнички осмилили захвалницу Јовану Радовановићу... Било је ту гостију који нису ни Ужичани, ни књижевници, ни војска и многи су стрпљиво стајали док је трајао програм, јер је сала била премала да прими све заинтересоване...
А, Јован Радовановић је у холу (претходно) стајао усправно и дочекивао госте. Још увек је био висок и витак и личио је на онај бор на Златибору који тамо одавно траје и све буре и ветрови и кише и снегови не натераше га да се повије, нити му гране поломише... Остаде ОН, да још пркоси невремену, и да још коју књигу напише, истинску о људима нашим, због којих и стоји у опису њега - Борац... Други су говорили о заједничком друговању, о њему као о пријатељу, а ја га једноставно упознах ових година као Борца. И деси се  тренутак његовог бола и нашег с њим, остаде у свима нама који с њим безгласно заплакасмо, како изгуби једног сина, и (ал' он и његова Јованка, медицинска сестра, рађаше само синове, кћери нису имали): "Разумећете ме што почињем овако завршну беседу... Знам, живот иде даље..."
Ипак је наш Јова Радовановић војник српски и у сваком од њих Истина живи, време ту утицај нема...
Пратила је Јову и млада наша Војска ,свирала је и војна музика и ...Плакале су Трубе...

У Београду,
јуни 2019.

Н. Л. В. - Дринска