Путописна Репортажа

У ЕЛАДИ ОВЕ ЗИМЕ
- На острву Евија -Halkida (Halkos)
- На обали (Drosia-Paralija)
- Aтина-Српска Амбасада

 За Атину опет лете наши авиони

Летела сам после дуже времена... Имала сам резервисано место (по сопственој жељи), поред прозора (4 А у авиону АirSERBIA , 15DEC 2016, који је требало да узлети тачно у 12 и 20 изнад Београда и окрене према Елади... Тачни су наши авиони , а ја одавно у наше Пилоте имам пуно поверење...И осећах се срећна док смо клизили кроз нестварне беле облаке ,чим достигосмо висину са које више нисам могла да видим доле , куће и путеве и њиве обрађене и као да су биле исцртане у правилни геометријски облик...Писах раније о пилотима војним из овог рата последњег и о Њима који млади изгинуше и о Њима који преживеше и о Ветеранима који су најсложнија "Породица" на земљи брину једни о другима мајчински и очински , али несебично , мислим да само међу Њима нема себичности ни љубоморе...

 

  Пре слетања у Атину летели смо ниско, изнад брда, на којима се и Овде белео снег, а онда још ниже изнад самог Мора, изнад Острва, које је грејало Сунце и све је било нестварно, када смо Евију надлетели учини ми се Острво (и то не први пут) облика другачијег, као што није ни једно острво у Свету... На Њему су и посебне Светиње: Цркве и Манастири... И зато овде живе бољи људи, вера и духовност им је јача страна... 

Нека ми опросте сви други људи, православни... Зашто мислим да је то тако? Јер какав може бити народ који за свог најјачег Свеца прогласи Руског војника који, јако млад, још 1711. године ратова са Турцима и они га као Роба доведоше на ове просторе и заједно с Њим још друге неубијене Руске војнике које силом преводише у Ислам и направише од њих најопасније војнике, своје Јаничаре...

   Јован Рус, данас Св.Јован Рус (Agios Joanis Ruso) није ни по цену живота и смрти, прихватао Ислам и страдајући доста успео је да остане веран Православној Вери... Када се разболео тражио је да буде причешћен по православном обичају и упокојен... (Слично се догодило пред смрт са нашим Тарабићем, који је позвао свештеника да га причести и опоје, јер је предвидео своју смрт.) Причало се да је Ага испоштовао Његову жељу јер је, наводно, после сталног умирања Агине деце, Јован Рус молитвама у православној Светињи, помогао да преживи Агин син и да касније остану његови потомци... Записано је остало да се касније у сну Руски војник Јован јавио свом духовнику и молио га да га откопају, јер његово тело није подлегло распадању...То и учинише и понеше га на острво Евију и у Новом Прокопиону саградише Храм и у Њему су "нетљене" мошти , Св.Јована Руса-руског војника, који има исцељитељске моћи и није само један пример...Доживех у Храму, целујући Његове мошти посебну радост и милину и моје Молитве Беху упућене за помоћ, првенствено , свој деци и свим Православним верницима , који живимо у временима злим и чувамо  своју веру кроз векове ! Бог ме овог Божића дарова посебно , прослависмо два Божића у кући на обали Мора где живе моји драги: зет Димитрис, ћерка Наташа и унук Ангелос (Аранђел)... Димитрисова мајка Крисанти је у кругу најближих прославила Имендан ...Дошли су из Атине њена ћерка и зет и још унук Павлос...Димитрисов отац Јоргос ишао је рано у Цркву и свима нам донео по мало Нафоре...На наш Божић (јер они славе по новом календару ) упознала сам младог свештеника Димитриса који је дошао да свети Водицу и да освешта кућу...

 

 

У Атини у нашој Амбасади била сам гост пред Бадње Вече ... Однела сам на поклон моју књигу: "Србијо моја страдална у Христу васкрсла "Део књиге говори о нашој Војсци из ранијих ратова а и помињу се и Наши пострадали и који почивају на Зејтинлику међу којима је и мој деда Светомир... Јутро беше сунчано , а дочекаћемо , после тога неке хладне дане ,и снег на острву  Евија који не памте ови данашњи становници...Оних неколико сунчаних дана гледаћу како се у Мору купају и по оној хладноћи они који су рођени овде... И даље је дувао ветар... Долазио је са Евијиних већ снегом покривених брда, а море се окренуло према обали...Таласи бели а вода је узбуркана , модра и чинило се да ће море нама у загрљај...Ближио се и дан мог повратка за Србију... Тешко ћу напустити Евију а посебно мог унука Аранђела....

 У Београду на Св.Јована Крститеља

 20.јануар 2017.                                                         Н.Л.В-Дринска