СЛИКАРСКА ДУША ЖИВИ САМО АКО ЈЕ СЛОБОДНА
Одавно пишем ОДУ нашим сликарима...Сликари обично долазе из ПРОШЛОСТИ , окрзну САДАШЊОСТ , и похрле у БУДУЋНОСТ...Не знам да ли је то ико до сада приметио ? Овај редослед у Сликарству,па и у осталим гранама уметности ( књижевност , музика...)Углавном ово троје , као тројство у Православљу , не може једно без другога...
Сликарева душа живи , само ако је слободна , тамо у Њиховом свету , између стварности и снова , у бојама које им природа несебично поклања , у нематеријалном , често их Бог дарује радошћу , остају често душе чисте дечије...И кад имају своју децу , броје их често , заједно са сликама , помешано , јер прво им се рађаше слике , па су то њихови Првенци , дечији...Сликарева душа се сама никад не смирује...Имала сам сликаре Пријатеље чија је Душа одавно починула... И ово многи не приметише , враћају се кроз своја дела , непрестано , или их угледам на местима , ( не само с вечери , него и о подневима ) , како сликају ,досликавају нешто пропуштено ...Можда се то само мени , причини , или их жељом призовем , да летњих месеци дођу и они у Планине , и да и своја платна распростру у нестварној лепоти ...После ће их савити и вратити у градове , да кажу слике , како је многим уметницима ,планина постала прибежиште и духовно и културно...
Сликари су постали једни другима пријатељи ...Некад су деловали усамљено...А једном сам замолила два сликара ( различитог стила сликања ) да насликају слике заједно ...И успело је ...Овде имамо две сликарке које излажу заједно и то им није први пут...Посетиоци ове изложбе и љубитељи сликарске уметности имаће прилике да виде не само старо у сликању него и новине , досад невиђене , које су упућене као ЗОВ Будућности ,да пожури , јер времена су поново тужна ...А сликари су и некад учествовали , као и сада , на свој начин , да се благо културно одбрани... Вечерас излажу : Виолета Ђурђевић и Марија Лесен...
Нада Лукић Вукићевић-Дринска
(новинар и писац)
23.септембар 2016-то Лето у Београду
Нема коментара:
Постави коментар