Април у Београду ( Једнодневни излети ван Главног Града) 2-ги део

                 ЛАСТИНИМ  АУТОБУСИМА НА ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ

                ( Посета Манастирима Хопово и Крушедол и Сремским Карловцима)

Ми из Општине Стари Град -Београд кретали смо ујутро око 8 сати у понедељак 18.ог априла 2016. испред Скупштине (негдашње Савезне)...Било је четворо задужених за путнике у нашем аутобусу: Немања , Петар , Марта и Мирослав...Њихова брига , ( посебно о старијим ) , била је дирљива...Раније сам одлазила у посету баш тамо ,али ово сада ,беше једно ново искуство , могла бих рећи ,додатна сазнања , која учинише да будем захвална , нашем младом водичу - Марти , која већ постаје професионалац ,самим тим што има осећај кратког ,а потпуног , говорења ,овог пута не пропусти да каже ништа битно о настанку оба Манастира ...Говорила је о породици Бранковић ,како је Ђурђеву породицу задесила несрећа када су му у Турској ослепљени синови Стефан и Гргур , на сам дан УСКРСА 1441.год.Иначе деспотов зет је био Султан Мурат Други...Стефан се вратио у Смедерево , али је морао да напусти земљу 1459. кад је пао град Смедерево...Зауставио се у Албанији, ту се ожени хришћанком Ангелином ћерком једног великаша...Имали су троје деце : Ђорђа, Јована и Мару...Ђорђе ће , касније постати Владика Максим...А Стефан ће умрети у Фландрији 1476.год у граду Београду...

Ово је само део што нам исприча наш водич , предивна Марта...

У Хопову постоје завештане књиге и писма Стефана Немање ...( Чувало се све битно повезано са нашом писменошћу ,културом и историјом....)У Манастир са задње стране уђоше кроз три прозора, три светлости , јер беше мрак ,а напољу облачно...

Манастир Крушедол затекосмо у обнови ...Поправљани су зидови које вековима невреме уруши ,али Иконе су заштићене и још увек исијавају ону светлост,стоје и високо око улазних Двери са обе стране ,као да дочекују све путнике и као да им се радују...

У Сремским Карловцима стојимо на Тргу и док слушамо нашу Марту поглед нам иде високо на Саборну Цркву , и тек сада ћу запамтити како је ово прва Црква код нас грађена са два Звоника ...Поред ње је и зграда бивше Патријаршије...А на Тргу је и чесма доведена далеко из брда ,када су једном давно у Сремским Карловцима воде биле загађене...И сада о Њој легенда постоји...Али треба доћи макар једном још у ову чаролију и умити се истом водом овом и Ње се напити...И данас ђаци улазе ( ту у близини) у Гимназију у којој је Бранко Радичевић учио...А на своду , горе високо испод Крста пише : "Браћа Анђелићи Српском Народу",на улазу лево стоји табла ,на којој пише како је постала Гимназија и када и како је данас ...

     

Било је као да испред Гимназије ,оживе она глава , да из левог ока кану једна суза , и као да у мислима обависмо један интервју , кратки у хладовини оне Тисе...После смо сви из 8 Ластиних аутобуса имали бесплатан ручак у хотелу Дунав на Дунаву...Две пријатељице са Дорћола поново су провеле дан заједно после више година ( Соња и Шехерезада ) пошто се ова друга вратила да живи на Дорћолу из Париза...А најстарији брачни пар међу нама ,беху најживахнији (Он -88 година ,бивши судија а Она -83 .анестезиолог у пензији)...Рекоше да су срећни јер имају пуну кућу деце...

   

И у 17 ч са пуно утисака 

18.априла 2016.вратисмо се у Београд                        nadadrinska.blogspot.com