СЛАВИЛИ СМО У ЗАВИЧАЈУ
Славили су Зет Ненад и сестра Вера Аранђеловдан али у кући , новој ,која је испод старе која се прва овде види ...Фотографисах је са прозора њихове нове куће и у вечери Аранђеловданској видела се исто јасно али ме је ујутро пробудио снег...Сањала сам снег и када кретох према прозору оно опало лишће које сам фотографисала и јабуке црвене које нису опале са грана деловало је под белином другачије , као да се преселило све у неке друге просторе или се вратило у прошлост у детињство у младост , која и није била баш без брига ,али је младост била и љубав је јача била , љубављу смо стално одагнали тугу...Али Слава се чекала током године ,као нешто Свето , у овој кући ( што се горе види ) слављен је Св.Јован , 20-ти јануар и увек је било више снега ,него што се види на овој слици , ( обележе зет и сестра и сада нашу родитељску Славу , која је била Слава овог имања, а донеше је преци наши из Херцеговине старе , заједно са Иконом ,а Икона више и не стари ,јер поред ЊЕ су се рађали и старили и испод ње у постељи затварали очи и по још једну ноћ одсањали,пре него почину). Онда је моја мајка ујутро рано на Аранђеловдан мене родила ,и касније увек у истој соби ,и у различитом времену моје две сестре...Она соба још увек постоји ,у њој су спавале сестрине и зетове бебе ; Оља и Ивана...Е а после је направљена ова нова кућа и у Њој се слави Свети Архангел Михаил и у Њој је Икона исто посебна...(Кажу људи добро је да се на овом једном имању славе ДВЕ СЛАВЕ ) . Кажу да је то Богу мило...
Аранђеловдан је ове године био топао а све је личило у кући кад смо се ранијих неких година спремали за ову Славу...Моја сестра воли цвеће и ове године је још више посветила њему време иако још увек ради и касно поподне стиже кући...А деси се да јој за ову Славу донеше још више цвећа у кућу , уз поклоне !
