У БАЈНОЈ БАШТИ 30.септембра 2015.године
НАШ ДОКТОР ЂУРО
И ЉУДИ ИЗ БАЈНЕ ВАРОШИ
У Бајној Башти ме заустављају суграђани да их фотографишем...Кажу најрадије би у оном правцу где стрелица показује Пут за Москву( 1132 ml) али ће ипак доћи увече у 18ч.на Књижевно Вече и све заједно ,1 сат ,да проведу у Галерији Културног центра , коју ми за овај догађај уступи , од срца , директор Јовица Ђурић и заједно са директором Библиотеке , Радом Сарић , пружи пуну подршку...Хвала и директору школе "Рајак Павићевић" Драгану што одабра децу из школе која ће учествовати у програму и хвала нашем слепом песнику и писцу Драгану Поповићу Курузлији који стиже из Ужица Ракетиним минибусом и на његовом учествовању ,јер и Он беше члан нашег Књижевног Клуба "Бајна Башта",а рођен беше горе у Соколини изад Манастира нашег Раче...Хвала оној дивној деци што добијају годишње награде при Републици,из више предмета,најбољи су али се то не шири даље од ове Вароши а многи и због тешког живота не сматрају битним њихова ПРВА МЕСТА у Рецитовању , Књижевности и сликарству и музици и хвала Аци , ученику ,другог разреда , који нам беше музичка пратња,и што суграђанима показа како највише воли да свира :" ТАМО ДАЛЕКО"...Али вечери ове и сваког будућег Септембра окупиће се Бајинобаштани , кренувши увек под слоганом :"Др. Ђуро Раонић " Учитељ Рајак и 300 калуђера Рачана ...Беху они битни за нашу писменост и културу , али ово је предлог који тек треба да прође Владину процедуру ,али деца ће још одлучити о имену овог Форума у који ће се уплаћивати средства за надарену децу из Србије а база би била у Малој нашој вароши где је толико деце Богом даровано а нико за ЊИХ не мари...
Вечерас одлази септембар . Лето је 2015-то.У вароши нашој кренуле јесење кише и као да сличе сузама.Ми их заустављамо сећанима на људе који су са нама заједнички превазилазили све недаће , туге и боли... Не тако давно ,отпутовао је наш др.Ђуро , једна душа напустила је нашу варош.Мислим да нам се мислима обратио , још једном док је застао на Ђурином Брду ( које се давно пре Ђуре тако звало ), у близини Лађевца , извора лековите воде која тече према Манастиру Рачи украј Дрине . А Ђуро је лечио људе. Зато , ништа то не беше случајно . Отишао је оног дана , а ми га са Његовим најдражим ,стално ишчекујемо , па и вечерас Његова Душа лебди међу нама , и наставиће да нас опомиње , како да живимо здравије и веселије...
Рођен је у Косемици код Ђурђевића Таре 1942.године...Онда оном колонизацијом после Другог Светског Рата , његови се нађоше у Сивцу у Војводини...Тамо је завршио Основну школу , а Гимназију у Сомбору...Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду и на истом специјализовао Интерну медицину и Субспецијализацију из Реуматологије ...О томе како је дошао у нашу варош сам нам је причао и како је заволео овај крај и како је заволео девојку Јелу и како су се касније венчали и родили два сина и добили унуке...О Њима двома наставиће да причају Бајинобаштани ...Увек заједно , скромни и драги и од помоћи кад год затреба . Др.Ђуро није био само доктор , на свом радном месту ( врата Њиховг стана су увек била откључана ) , па и Данас ,задржана Традиција гостопримства и чисте отворене срдачности...Докторске савете Ђуро је делио несебично и када скине бели мантил...Никада није , само рекао : "Дођи сутра у моју лекарску ординацију!" Ишао је у свако доба и дана и ноћи да помогне пацијентима ,стизао је и у села до старих људи , који нису могли да дођу до вароши...Причали су људи да су из села довезли једног старину , који је био занемоћао , код Ђуре...Он му је дао лекове али је са Њим дуго причао , онако људски...Човек се вратио у Брда и после извесног времена дигао се на ноге.Говорио је :"Поможе ми Бог и Ђуро!"Касније , када је скоро начисто прездравио , промени своју изреку;"Прво ми поможе Ђуро па онда и Бог..."
Некада је у Бајној Башти живео и радио само још један доктор ,који је прелазио и у Босну да људима помогне ( Др.Пауновић ), а онда после више година Ђуро га наследи...И више нема таквих доктора...Ђуро је писао поезију за децу , заједно са Недељком Рајићем...Би књига Њихова Прва :"Даље од кавеза".Писао је ,на наговор нас , из тадашњег Књижевног Клуба , Бајина Башта , приче , интересантне ,везане за Његов лекарски позив ;"Боца са Кисеоником".
Једини се у овом крају опробао и то успешно у Хаику поезији...Писао је и Афоризме , објавио их је у књизи ;"Владар својих чула"...У поћетку књиге стоји ;"Редак човек"...А исписа кратко ;"И од бољег има боље , то је Најбоље". Ђурин афоризам :"ЖИВОТ ЈЕ ПУТ У СМРТ .УЖИВАЈ НА ПУТУ И НЕ ЖУРИ..." Пуно нам говори, јер уживао је на том путу са својом Јелом...
Али је Ђуро понекад са пријатељем и заплакао...Седео је поред мене после сахране мог оца и рекао;"Роде мој знам како ти је и ја сам изгубио оца који је имао 48 година као и твој..."
Наш Ђуро није био обичан човек! Све нас је поздрављао поздравом :"РОДЕ МОЈ"И БЕШЕ КАО ДА НАМ ЈЕ СВИМА БИО РОД РОЂЕНИ...
