уторак, 30. јун 2015.

Београд и Србија кад наступе летњи дани...

        ОБИЧНО ВИКЕНДОМ ЛЕТО 2015...

У Београду нашем,чешће у Старом Граду ,овог јуна ,миришу липе, чини ми се ,јаче,можда због киша које никако да престану,а Лето календарски већ дође, и кад киша стане , ипак зелена боја лишћа,нестварна привлачи погледе,али пошто викендом,посебно Недељом,гужве нема у граду , и нико те неће зауставити,ако добијеш жељу да се завучеш испод старих липа и видиш изненада скоро украшене излоге и новоотворене радње,које су се обично у неком времену затварале и могао си да видиш кроз неочишћено стакло ,само паучину и понегде још празне рафове...Изненађење је пријатно и поново у Београду мода из Италије...Најновија...









Тања вас дочека увек са осмехом у крупним црним очима а све ове боје сложене по њеном изузетном одабиру привлаче пажњу Београђанки које још увек цене Моду (која стиже директно из Италије)...
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАШУ ИСТОРИЈУ И НА НАШ НАРОД ...
 Живели су овде још пре Нове Ере( У Винчи код Београда)...А имали су ,како рече .наш археолог,г-дин Јанковић :"Културу становања,одевања,исхране,..Наш данашњи Винчанин толико добро познаје и зна да пренесе посетиоцима све оно што је раније истраживање открило а и касније у коме је и он лично учествовао...Он ,практично живи овде , дуги низ година и ради...Док га слушате и у вама влада мир и и осећате да је оно доба , обележило мир међу људима , да је напредак у свему доносило,људско заједничко привређивање , и што тада престадоше стална пресељавања , и што се људи сконцентрисаше уз реку,што беху, скоро равноправни и што створише своје насеобине уз саму реку,и што путеви водени беху спона међу људима,а путовало се једино речним путевима,бар у том делу Европе...И Винчанци развише земљорадњу ( плодна беше земља поред воде)развише и неке занате,(рецимо грнчарију)...И путоваше воденим путевима да тргују да размењују производе...Ово Мирно доба нажалост поче да се мења и оно стално питање :"Зашто Винчанци нестајаше?"Једини одговор који и данас важи је"Нису могли да спрече ратове,који ће касније доћи,и односити огроман број људских жртава,уништиће и онај напредак ,порушене ће бити и затрпане у рушевинама људске културе , и зато археолози имају једну мисионарску мисију истраживања , и доприносе да се открију неке дивне људске цивилизације од којих је Винчанска једна од најстаријих и истовремено ПОУКА да престану ратови...











Сада постоје обновљене Сојенице у близини археолошког истраживачког центра постоје и недељни ручкови са Пријатељем или породицом и опуштање док се Дунав разлива и као да понавља приче из Мирног Доба ,а и данашњи Винчани су препознатљиви по гостомпринству...
КРАЈ ЈУНА  НЕДЕЉА ...И  ВИДОВДАН
Видовдан је наш посебан празник и увек је 28-ог јуна...Кад проводиш празник са пријатељем кога дуго не видиш то је још дан за враћање у прошло време пријатељско и оживљавање неких драгих догађаја изнова...Овај Видовдан започе на Литургији Светој у Манастиру Св.Архиђакона Трифуна , у Сланцима , недалеко од Београда , а Манастир је Метох Хиландара...Сав приспели народ ће после Литургије присуствовати ручку и гледати и слушати представу по мојој књизи :"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"Помињаће се наши борци из Првог Св.Рата и певаће се песма "Тамо далеко"...Поменуће и великог пријатеља Арчибалда Рајса, који у мојој књизи заузе посебно место,,,Извешће програм Културно уметничко друштво младих из Сланаца обучени у српску народну ношњу...

У повратку из Манастира у Старом Дорћолу спустићемо се на Дунав и до предвече седети на "води" на једном укотвљеном бродићу, који ће красити тај део обале , и кад буде завршен "Београд на води"...                                       



Београд на води и околина
ОКО ВИДОВДАНА                                                           Н.В.Л.-Дринска( новинар и писац)

среда, 17. јун 2015.

Двадесет друга ( 22) Дринска Регата

     КАО И СВАКЕ ГОДИНЕ У МЕСЕЦУ ЈУЛУ  (Овг лета 2015 од 14.ог-19јула)

Ове године недостају Пријатељи спомињемо их кроз сузе и радост...
На Дунаву кајакаши праве договор ( иако је још јуни) за ДРИНСКУ РЕГАТУ )

Kaфана "Две Липе"је на самом улазу,тамо су давно поникле ДВЕ ЛИПЕ,ту су се одмарали граничари  и сплавари и некад чекали да се магле разиђу да би пловили низ Дрину безбедно...

СВЕ УЗ ДРИНУ ЈЕ РАДОСТ А ТЕК НА ДРИНИ...РЕКА КАО ДА СЕ РАЂА СВАКЕ ГОДИНЕ ...ГРЛИ НАС И ТАЛАСЕ ШИРИ И ЗВУК ТРУБЕ НА ЊОЈ ЈЕ ПРОДОРНИЈИ;КАО ДА СЕ У ЊУ УТАПА И ПОНОВО ИЗ ЊЕ ИЗРАЊА...ЗАТО ЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ;ПРВИ ДАН-УТОРАК,14.јул-Такмичење младих трубачких оркестара-КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ФЕСТИВАЛ У ГУЧИ...
ДРУГИ ДАН-Среда 15.јули 
Концерт -  LEHINGTON BEND
ТРЕЋИ ДАН-ЧЕТВРТАК 16.јули
Такмичење у припремању рибље чорбе
Концерт -ЏЕНАН ЛОНЧАРЕВИЋ
ЧЕТВРТИ ДАН: 17.јули
Егзибициони скокови са МОСТА У ДРИНУ
МОСТ ФЕСТ
Dejan Petrovic BIG BAND/VAN GOG
 ПЕТИ ДАН-Субота,18 . јули
22 ДРИНСКА РЕГАТА - ЗАБАВНО РЕКРЕАТИВНИ СПУСТ
МОСТ ФЕСТ
SHARKS,SNAKES AND PLANES
BIJELO DUGME ( 40 godina od osnivawa grupe,
Goran Bregovic i Alen Islamovic) WWW.REGATA.RS
Заволеле су Дрину заједно:Снежа и Анастазија
 СВИРАО ЈЕ ЈЕЗДИЋ ПОРЕД САМЕ ДРИНЕ...


 ТРУБЕ СУ НА ДРИНИ НЕИЗБЕЖНЕ И ДОК СЕ ТРУБАЧИ НЕ СМЕСТЕ НА СПЛАВ НЕМА ДАВАЊА ЗНАКА ЗА ПОЛАЗАК...А ОНДА САМО ВЕСЕЉЕ НАСТАЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ОЧЕКУЈУ СЕ ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА ИЗ СРБИЈЕ И РАСЕЈАЊА...ДОБРО ДОШЛИ ДРАГИ НАШИ ,ВОЛИ ВАС ВАША ДРИНА И ПОДРИЊЦИ СВИ...
                                                                                                                        ...И ВАША  Нада-ДРИНСКА

четвртак, 11. јун 2015.

Они који не напуштају своја Огњишта....И Они који су тренутно избегли...

             КАД  ПОЧНУ ПРИЧЕ  О  ГОДИШЊИМ ОДМОРИМА...

У Србији и у Београду,тражим оне текстове које похраних у  рукопису,сложене по повратку са мојих путовања са Југа Србије ,односно тамо сам боравила јужно од Ибра и НАЈЈУЖНИЈЕ,МЕЂУ НАШИМА КОЈИ НЕ НАПУШТАЈУ СВОЈА ОГЊИШТА...Тамо сам "плакала" заједно са Монасима и Монахињама српским,(а да нам се сузе не виде)...Писала сам и о Нашима који су избегли у Србију према Београду и неким другим СЛОБОДНИМ деловима Србије...Прелазила сам Дрину и на левој обали писала о страдалим Нашим,посебно о ДЕЦИ која су убијена у Кравицама...Ранијих година стално су сакривали те податке о Њиховом бројчаном стању а сваке године се "увећавала"цифра погинулих одраслих Муслимана у Сребреници...Када ћемо закључити Ову Истину?Зашто пуштамо Потомке наше да забораве?
Кажу ми неки:"Не причај више о томе,не пиши...Треба да идемо даље..."Не могу да заборавим Бадње Вече и Божићне Празнике што уз Благослов ,Његовог Преосвештенства ,Владике Рашко-Призренског и Свег Косова и Метохије-Господина Артемија , и уз Свећу Воштаницу ,записах неке ИСТИНЕ о страдању срца Србије...Ево како сам онда писала док смо се приближавали Грачаници:-Бадње вече се ближи,уствари Бадњи Дан је...На путу према Грачаници,између Краљева и Рашке (негдашњег Раса у коме и пре више векова беху Срби)...А поред мене јави се Човек : "И онда беху Срби"-рече као да прати моје мисли-"живим сад у једном селу,опкољени смо бодљикавом жицом,живи смо још увек,тамо,НЕЋЕМО НИКАД ОТИЋИ..."
Морава нам река остаје са леве стране,а Она Брда су делимично засута снегом ,вире оголеле шуме и тишина сама...Тамо су оне голети и врлети и као да тренутно све живо почива...
       ОНДА ДОЂЕ ВАСКРС У БЕОГРАДУ
РАСУТО КОСОВО И МЕТОХИЈА...

Многи нису знали, али кампови избеглих настајали су брзо по Брдима око Београда...Изнад Мирјева настанише се Срби из Општине Исток са Космета...
Све почиње на Истоку, па и Зора кроз коју свањива и Сунце изгрева...Из Истока је дошла смерна она дама ,благих очију ,коју уочи Васкрса,на Велики Петак , сретох испред Цркве Александра Невског...Одавно избегла са Космета разговор започе:"Ова јаја осликала сам овде у Београду и само данас их продајем..." Било је као да се правда...А Сунце је ипак грејало изнад Београда...И позва ме она ,Станка, (мајка четворо деце ,већ одрасле ,сада) да дођем ,да дођем у госте по празнику...Прича још ,присећајући се ,углавном деце:"А били су мали кад дођосмо овде...Тамо у Кампу има сада,седамдесеторо(70),одраслих,КОЈИ ОНДА БЕХУ ДЕЦА!И данас су ту , тешко посао налазе ..." Али Она говори полако:"Није нам лако,али ни вама овде ником није лако , па ћутимо..."
Некако не умемо да се растанемо ,као да се нећемо поново срести , због неке бојазни да нећемо стићи да се испричамо кад прођу Празници...
Цркву је нашу обасјавало Сунце и нас две обрадоване сусретом оћутасмо још један тренутак пре мог одласка...
   Приче истините тек следе...
Црква Александра Невског у Београду                             Н.В.Л.-Дринска