Августовске кише 2014...И даље муче Србију...

                  ИЗМЕЂУ  БЕОГРАДА  И ЗАВИЧАЈА

Ако се брда у Западној Србији и даље обрушавају и из Њих потеку Нове Воде,имаћемо за последицу ,незбринуте људе кад зима дође...Чини ми се брига о Њима јењава и то баш како се зима ближи?Ове фотографије направих у кратким сунчаним данима и оставих као опомену  Одблесак чудан који као Жар-Петао са назначеном људском главом ,у себи,рекоше стари,нове непогоде најави...А била би дивота,да Сунце потраја ,,,Можда ће га бити током јесени...И тако ићи на руку градитељима ,да се склоне људи са оне ветрометине и ватру наложе...

Деца се Тамо ипак рађају,поред реке ,поред Дрине на обе обале,а као да онако мали и кишу заустављају,као да се рађају из кише,а и у осталој Србији и у Расејању,,,Ратник Сима воли Дрину а воли и Дунав...Рече ми неки дан :"Можда је Дунав притока Дринина",,,А мали-велики човек (унук-мој Ангелос-Аранђел),пристигао из Еладе озбиљно пропрати Руски брод,који плови Дунавом...

Да ли треба обратити пажњу посебну на знамења на Небу изнад Србије и на децу-препаметну,која гледају у Бољу будућност?Да ли смо постали свесни,коначно,како нам наше Цркве и заспале поред пута из мрака зборе?

ВЕЋ ЈЕ ОДАВНО ЗАШЛО СУНЦЕ И ЉУДИ И ДЕЦА СУ ОДЛАЗИЛИ НА ПОЧИНАК

                                                                                                           Нада-Дринска

      

У Завичају...

           У ЗАВИЧАЈУ ПОНОВО ПАДАЈУ КИШЕ...

...А поред Дрине секу дрвеће које је штитило обалу од обрушавања у реку и чинило хлад споменицима Крајпуташима...Илинденски Дани пролазе...Овај 8-ми август лета 2014.и празник је и сећања доноси на битне догађаје са њим везане и рођендан је неким драгим и ћерки мојој у Елади..Одмах по Илиндану рехабилитовасмо ,после више година,на Боровом Брду на Тари,нашег Милутина Лукића,најмлађег стрељаног на Бањици 1942.године...
           И ПОСЛЕ 53.ГОДИНЕ

Испред наше школе Рајак Павићевић са нашом наставницом географије

Зоран Севић и Никола Мијатовић

Бoле Мандић и Милан Бојанић

     НАША ШКОЛА И СВИ НАШИ...

Дружење у башти кафане Две Липе на самој обали Дрине

Они што пре нас,гледаше у Будућност нашу и Будућу;наша деца и унуци (као што ми њихови јесмо,и негде између још трајемо,предодређени да памтимо и запишемо ..Нашу школу градише прађедови наши,и волимо је и дан данас,и помињемо Малу Матуру и данас је славимо на наш начин августа осмог ове године...
Неки од нас  или из наших породица и учитељи постајаху и свој радни век овде проводише,помињаху их данас,и остају у сећањима,као наш,мој Рајак,који у смрт оде прерано,немајући прилику да покаже ђацима,зашто се за учитеља, баш определи.Нажалост многи наши из генерације ,данас нису међу нама?Ма јесу!Осећамо их овде,пролепршаше њихове душе,као лептири,И ДАНАС МЕЂУ НАМА ЖИВЕ; Љубица,Драгиша,Мијо...И наставници наши драги: Ранко,"Ђураја",Љубо...
Ја ћу овај данашњи догађај ставити у књигу моју другу,а мислим да ћемо се окупити и у књизи трећој...(Биће то Трилогија српска,која се разликује од оне негдашње,али сличности има...А пишем и друге књиге опет о нама о народу нашем,у Расејњу,по белом свету,који чека кући да се врати...                                 

У школи испод фотографије Рајака Павићевића:Милан,Богољуб и Драгиња

Драгиња и Јелкица

Моја маленкост Н.Дринска,наша наставница географије Милка Љубинко и Миланка











И тако остајемо поносни и осмехом пробијамо недаће и нећете веровати заустависмо кише овог 8-ог августа 2о14.на обали Дрине на уласку у Бајину Башту у Западној Србији...        Нада Вукићевић(девојачко Лукић)сада ДРИНСКА