Juce (24 avgusta 2011),ispratismo slikara,akademskog slikara Rajka Samardziju...Dusa Njegova ce zauvek bditi nad Manastirom Racom ukraj Drine i nad Beogradom...Predsednica Udruzenja ,koje se bori da se ne zaboravi onaj strasni POMOR Srba u Jasenovcu pomenu kroz jecaj kako su tamo malog Rajka odneli i kako je preziveo i kako se umetnoscu svojom od ruznih secanja branio..
Volela sam slike slikareve...Slikar je znao da sam mu prijatelj...A mene stalno iscekivase slike Njegove...U Nedelju proslu nije svratio slikar u Manastir...Tamo smo se zadnjih ovih leta sretali Nedeljom i o Praznicima,bez predhodnog dogovora...U Beogradu smo pricali na Knezevoj ulici,obicno kada je sneg padao...Slikar je SAM otputovao,kao sto se sve cesce potpisivao na svojim slikama...I ostade ona slika velika "Splavar na Drini"u prirodnoj velicini koju je mesecima slikao na unutrasnjoj strani zida u unutrasnjosti hotela "Drina"u Bajinoj Basti .
Pricao mi kako je tada odlazio do reke i oblacio ono odelo ,belo,"prteno"i polivao se vodom Drinskom ledenom,da bi mogao da dozivi,osecaj onaj Splavara Drinskog,kada ga nabujala voda,ponekad,povuce u svoje talase,a onda ga slikao,kako splavom,iznova brodi niz Drinu prema odredistu...
Pisala sam,kako je olujne noci jedne,oluja iznad Manastira Race,cinilo se,slike sazgala...Ali znala sam da su ONE vaskrsle,posle,u onoj beloj svetlosti...Tamo se SAM uputi,nikad IH prezalio nije,iako je i dalje slikao i samo su prijatelji znali kolika je bol njegova ...
Zaborav ne postoji...Iza slikara ostade porodica brojna,(deca i unuci).U nedelju oko Manastira sume Tarske su cutale i reka ,ona Raca,ni preko kamena skakutala nije,(onog kamena koji je vadio iz vode i nosio kuci da ga naslika).Zato je kamen na njegovim slikama govorio o ljudima,kako im je kada rane zadobiju,pa ih reka ranjene umiva,kako im je kada se bol u srcu "SKAMENI"...Ali je znao ,na svojim slikama da islika i radjanje novog dana kada se sunce sa istoka pokrene...Slikao je IKONE...Rece:"Jednostavno u slikarstvu sam se oprobao u svim tehnikama..."A videlo se da je isao dalje od toga...Otisao je bezbolno,tako odlaze Oni veliki i cutljivi...Predhodno je ostavio prijatelju za uspomenu onaj cudan razgovor...Pobratim se tek kasnije dosetio...BOG MU DADE SVU LEPOTU UMETNIKA POSEBNOG....
Nada Lukic-Drinska
Volela sam slike slikareve...Slikar je znao da sam mu prijatelj...A mene stalno iscekivase slike Njegove...U Nedelju proslu nije svratio slikar u Manastir...Tamo smo se zadnjih ovih leta sretali Nedeljom i o Praznicima,bez predhodnog dogovora...U Beogradu smo pricali na Knezevoj ulici,obicno kada je sneg padao...Slikar je SAM otputovao,kao sto se sve cesce potpisivao na svojim slikama...I ostade ona slika velika "Splavar na Drini"u prirodnoj velicini koju je mesecima slikao na unutrasnjoj strani zida u unutrasnjosti hotela "Drina"u Bajinoj Basti .
Pricao mi kako je tada odlazio do reke i oblacio ono odelo ,belo,"prteno"i polivao se vodom Drinskom ledenom,da bi mogao da dozivi,osecaj onaj Splavara Drinskog,kada ga nabujala voda,ponekad,povuce u svoje talase,a onda ga slikao,kako splavom,iznova brodi niz Drinu prema odredistu...
Pisala sam,kako je olujne noci jedne,oluja iznad Manastira Race,cinilo se,slike sazgala...Ali znala sam da su ONE vaskrsle,posle,u onoj beloj svetlosti...Tamo se SAM uputi,nikad IH prezalio nije,iako je i dalje slikao i samo su prijatelji znali kolika je bol njegova ...
Zaborav ne postoji...Iza slikara ostade porodica brojna,(deca i unuci).U nedelju oko Manastira sume Tarske su cutale i reka ,ona Raca,ni preko kamena skakutala nije,(onog kamena koji je vadio iz vode i nosio kuci da ga naslika).Zato je kamen na njegovim slikama govorio o ljudima,kako im je kada rane zadobiju,pa ih reka ranjene umiva,kako im je kada se bol u srcu "SKAMENI"...Ali je znao ,na svojim slikama da islika i radjanje novog dana kada se sunce sa istoka pokrene...Slikao je IKONE...Rece:"Jednostavno u slikarstvu sam se oprobao u svim tehnikama..."A videlo se da je isao dalje od toga...Otisao je bezbolno,tako odlaze Oni veliki i cutljivi...Predhodno je ostavio prijatelju za uspomenu onaj cudan razgovor...Pobratim se tek kasnije dosetio...BOG MU DADE SVU LEPOTU UMETNIKA POSEBNOG....
Nada Lukic-Drinska
Нема коментара:
Постави коментар