drina

КАД СУНЦЕ ПОЧНЕ ТЕК КРАЈЕМ АВГУСТА ....

Тако нам се дешава овог лета Преступног 2016-ог...Кише су падале у јулу ,па кратко упече сунце у августу а онда , почеше поплаве у Србији Западној се задесих , у Завичају моме...Молила сам се у Нашем "Намастиру" Рачи украј Дрине ,( тако су некад говорили наши стари а ми данас ,вероватно , неправилно изговарамо "Манастиру",бар сам ишла логиком старог српског језика ,а на овај закључак ме наведе , један наш Генерал - Златиборац , чија је мајка одлазећи баш у овај "Намастир"често тако изговарала као и сви ,тада , људи овде ,у нашем Завичају...

На Преображење Господње се , овог лета , излише велике кише , па се и Вашар , код Намастира не одржа као прошле и ранијих година...Отишла сам Тамо следеће Недеље кад беше огрејало сунце и проведох дан радостан и миран (једним делом у разговору са младим Игуманом,Г-дином Германом , а касније се упутих даље према Извору Лађевцу ,лековитој води ,коју још не испиташе стручњаци , али народ у овом крају искуси њену лековитост кад је у питању вид и кожне болести ...Ја само верујем да сигурно има још нека лековита дејства...Ишла сам Стазом ,која има и путоказе , али није обезбеђена , на местима где нове воде после кише крену да извиру и оштете стазу ...Зато нисам успела да стигнем до самог Извора...Овога пута наточих Воду мало ниже и умих се и напих Ње...То учинише и неки млади људи са децом који бораве први пут у нашим крајевима...Седели смо после на једном Одморишту ,недалеко од Намастира , тик уз речицу која долази баш из оног Изворишта ...Рекоше да су смештени горе на Тари , ( а Намастир Рача је у подножју планине Таре)...Причала сам им и о Триста Монаха-РАЧАНА...Била сам срећна што се Млади интересују за Прве Чуваре и Преписиваче наших Писмена ,нашег културног и духовног Блага... Наставиће се...Н.В.Л.-Дринска

Ишла Стазом Монаха Рачана и молила се у Намастиру Рачи украј Дрине за свој народ српски...Н.В.Л.-Дринска

КИШЕ СУ ПАДАЛЕ У ЈУЛУ....А ОНДА ЈЕ ДОШЛО ВРУЋЕ ЛЕТО...

( I Део -У Цакиној и Радовој викендици на Ослуши на Тари )

Пријатељи постоје да једни друге обрадују и да не забораве..."Пријатељство се негује "рекоше давно наши стари...Било је на Тари...

II-ДЕО

МИТРОВАЦ НА ТАРИ

(Једино се још одржава "КАЧАРА").Још постоји улица Кнеза Михаила као Пешачка Зона ,дрвене кућице , споља , изгледају уреду , а кад приђете ближе , дође вам да заплачете...Испред једне старица продаје деци своје рукотворине , а кућица 436.у којој је једно време била Управа Дечијег Летовалишта тужно изгледа...Завирите ли унутра , кроз отворен прозор , учиниће вам се да се тамо једна девојчица , слична Икони Богу моли и стоји , тако ,у разрушеној кућици...А у броју 435. давно је био "МИНИ МАРКЕТ"...

Навиру Драге успомене тамо смо правили једне године на Ивањдан ,са

децом представу на отвореном , испод борова , и добили смо плакете из Центра дечијих летовалишта из Београда , као најбољи у ондашњој великој Југославији...Неко очигледно не воли нашу децу...Све мање долазе у Дечије одмаралиште Митровац на Тари...А долазила су и деца са Косова и Метохије да се овде од Рата опораве...

III- ДЕО

КОД ПОБРАТИМА на ТАРИ ( АТЕЉЕ -ТАРСКОГ)

Једне године падао је снег и умало да завеје онај пут ( ионако неприступачан ) , који води према Аеродрому на Пониквама , а пролази тик поред Атељеа нашег српског сликара Милоја-Миће Веселиновића , ( познатог одавно ,као једног од бољих пејзажиста у Европи )...Да ли је , можда ,крив сликар , једино због своје СКРОМНОСТИ , јер других мана нема? Али то нека процене неки ликовни критичари...У том периоду сам се испод мојих текстова већ потписивала под мојим псеудонимом Дринска ( због дедова из Дринске Дивизије а и рођена сам поред саме Дрине...Сликар је рођен овде на Тари...Те зиме се побратимисмо и тако Он постаде Тарски а ја остадох и даље Дринска...Сликару покрадоше слике и сада слика мало другачије , вероватно се нада да неће разумети овај нови , делимично измењен стил сликања , и неће пожелети да их покраду...Али не знају злобници , да било којим стилом Тарски наслика рађање "ЗОРЕ " на Тари ,или посебну "ШИШАРКУ " која "гледа " радозналим очима испод снега ,и још се није осушила ,јер јој снег доноси свежину и чуваће је до пролећа , остаје непоновљив ,јер је Богом дарован да слика баш Тару и Дрину и остале просторе кроз Србију...А испред "Галерије" тече једна вода , сама чесму чини , и после дуго времена слушах онај жубор и размишљах о Побратимовим сликама...

IV-ДЕО

РЕГАТА НА ДРИНИ-2016.

Ове године ће , после захладнелих јулских дана ,доћи 23.ћи јули ,пун изненадне врелине и Дринска Регата ће тећи по сунцу које ће тог дана изазивати стални бљесак на Дрини . Из Бајине Баште ујутро ће "Ракетини "аутобуси кретати скоро непрекидно од 8 сати-9,30.Ићи ће према Перућцу где ће бити у 11часова СТАРТ , свих пловила ( сплавова и чамаца )...У нашем аутобусу , на крају није било места...Стајало је пуно девојака и момака...Већ смо били преко оног моста испод кога одлази "Врело" дуго тачно 365 м, ( и после тога се спушта у виду најдивнијег водопада у Дрину ).Кад се спустисмо низ ону стрму обалу , показаше нам наш сплав .Мировао је на води прикрајчен уз обалу...И остали учесници чекају да стартују...И кренуло је...Почеше да развијају Заставе...Имамо младог човека , који је увек насмејан , кажу он је задужен за нашу безбедност...Већ су се укрцали и Дрински Свирачи...Путници на нашем сплаву беху разних година ,било их је и из других држава , неки су први пут ,узбуђени...Са нама је и наш млади заменик Председника СО Бајина Башта ..." ЧОВЕК СА ЛУЛОМ "подсети ме на мог деду Мику сплавара који је пушио лулу...А тек да сте видели нашу Николину , беше најмлађа и највеселија...Причале смо о прошлом времену , када сам имала слично година и пловила низ Дрину са дедом и осталим сплаварима...Николина то прочита у мојој књизи коју јој поклоних са посветом ,а читала је наглас део из моје књиге о Сплаварима на Дрини...Нашим сплавом управљали су млади момци који научише све о томе од старијих ...Најбитније је бити рођен на Дрининој обали и волети и познавати реку...И тако 23-ћег јула лета 2016-ог бејах међу срећним људима који су пловили Дрином...