уторак, 21. јул 2015.

наставак поста:Уочи...За време...И после ДРИНСКЕ РЕГАТЕ

        Недеља 19.јула.2015.
                       ТАРСКО ЈЕЗЕРО У ЗАОВИНАМА
Док је трајала Дринска Регата предходног дана 18.јула.2015.тог лета , мало њих се окупало у хладној Дрини...Само су се дивили Њеној лепоти и певали на чамцима и сплавовима и веселили се...Са леве и десне обале махали су људи,жене и деца, који нису могли себи приуштити пловидбу тог дана , а личило је и на оно негдашње доба , када су са обале махали чланови породице истинским Дринским Сплаварима који понекад са овог тешког пута нису могли да се врате...Ово је зато спомињање Њих Дринских Сплавара и Граничара , које обично нико не спомене кад се данас догоди весеље на Дрини...
Сви знају за Језеро у Перућцу,које је настало потапањем великог дела обе обале Дринске, да би се зауставила,заградила,Дрина и направила велика Хидроелектрана у Перућцу,која снадбева људе и државе струјом још даље од Србије ...Али мало их зна за Језеро Тарско у Заовинама које пуне из Дрине из Перућца тако што преко великих турбина избацују воду Њену најчистију , горе у Планину Тару , у Заовине...Вода је у Њему ,кажу,бистра "КАО ОКО",а задржала је ону боју Дринину-ЗЕЛЕНУ...Вода је још идеална за купање,није претопла,а није ни хладна,деца мала чак уживају док се купају...Моји гости у недељу , били су презадовољни и купали смо се све до заласка сунца...Посебна гошћа из Београда,воли Тару од раније и ове године односи у Министарство(у коме ради )још досад не испричане приче...


Планина Тара је пуна Тајни али и неке Доброте...Брат и сестра спознаше тек овде колико су једно другом потребни...Анастазија је главни лик из ове наше приче...Знам да је била задовољна и да ће отпутовати у Сомбор и причати младима који је чекају у врућој Војводини и нису још на одмор отпутовали..




.Вечерас ће моји гости заспати у старој мојој кући...И још ћу им пред ноћ испричати о мојим старима који беху Сплавари и Граничари и добри планински људи...





Дођите нам и после Регате ...Пловићете и без гужве низ Дрину и уживаћете на нашој Планини Тари..                                                                                            Ваша Н.В.Л-Дринска

понедељак, 20. јул 2015.

Уочи...За време...И после ДРИНСКЕ РЕГАТЕ...

          ЈУЛСКИ ДОГАЂАЈИ У ЗАВИЧАЈУ
Уочи  ДРИНСКЕ РЕГАТЕ
Кад престадоше само кише и Сунце надвлада и сивило и тамне облаке , све  је  пријатнија  топлота па макар и жестина дошла и врућине око поднева...Јутра и вечери у Завичају су свежи ..Упутим се онда преко планине Цера,родној кући старих мојих и моме крају родном...Тамо ме ишчекује једна река...И једна Варош у празнично рухо одевена...Она у својој скромности такмаца нема...Улицом гужва и жагор па се зачује одасвуд музика...Стижем уочи Петровдана...Некад су се палиле лиле на самој обали Дрине па би се разгорела ватра а и по брдима околним су се ватре палиле...На Петровдан ми пре подне ,један човек тужно изговори :"Има прилично деце у Подрињу ,али синоћ нико није упалио ватру..."У Бајиној Башти већ кренула такмичења и свако вече концерти најавих их раније ,углавном иду по плану...Некад је "Обчина Кршко"била збратимљена са Општином Бајина Башта...Све је било прекинуто у време растурања оне заједничке земље...Сад хвала Богу људи се изнова друже и зближавају као да се никад нису ни растајали...Стигли млади из Кршког и Љубљане...Испред Културног Центра : Бајина Башта", на главној улици промовише се "Krsko Klet"(Krski podrum)...Дегустирали смо разне словеначке домаће специјалитете и пробали њихова пића (Posebaj se spomnim na vino >Cvicek",katero sem ,ucasih ,rada spila,kadar sem zivela in delala v Slovenijo)...Лепо је ,изнова пријатељи...Једна Ана ,каже да је завршила етнографски факултет у Љубљани и да воли Србију...Све се ово одвија на улици у Б.Башти,уочи Регате на Дрини...






БОЖЕ КАКО ЈЕ ЛЕПА ДРИНА

18.јула 2015.У Ракетином аутобусу превожени су путници од раног јутра из Бајине Баште до Перућца..."Ракета" је саобраћала сваких 1 сат и чешће да би сви били превежени на време,за Старт са старог места испод Хидроелектране у Перућцу...У локалном аутобусу заори се песма...Најмлађи учесник је био нестрпљив иако наизглед миран...
Узбуђење на самом Старту је слично сваке године. Дат је знак..
.Иза нас ,брзо у даљини, остаје Централа...
Кад пролазимо поред Водопада( Пре кога је Река која мери од извора до Водопада тачно 365 метара,пре обрушавања воде у Дрину,тачно колико дана има једна година),виде се људи који су унутар Водопада унели заставе и машу...

И људи све је испод нас жива вода ,ЖИВА ДРИНА...НЕСТВАРНИ СУ И ТАЛАСИ И ПРИЈА ОНА СВЕЖИНА...Ту су и млади и старији заједно и ВЕСЕЛОСТ ИМ НЕ МАЊКА...Наш данашњи "Капетан" не крије да је поштено одрадио свој радни век у Војсци заједничке негдашње Југославије...Нисмо се питали за имена,једноставно на чамцу смо били своји(наши)...




Али ДРИНА је ипак била Граница и САМО ДАНАС ,могли смо прећи на леву обалу,да нас не питају зашто смо ушли,недозвољено у воде друге државе???Ником није пало напамет да Дрина није дала дозволу да јој пресипају воду "из пуног у шупље"...
Било је и лепих жена и девојака и момака и лепих људи поносних на своје претке...Моји гинуше у Дринској Дивизији...Површина Дринска деловала је покривена хиљадама пловила,никад се није сазнао тачан број али сваке године је све више заинтересованих...

Ипак на Мосту према Скеланима скоро никог није било...Не тако давни ружни догађаји у Сребреници доведоше до тога ,да безбедност буде увећана и немир неприметни деси се у нама...Ипак младост и лепота доминираше на Дрини и безбрижност беше заразна...


На "Кућици на Дрини"беху окачене рекламе за туристе и домаће...


На босанској страни на малим каменим острвима стајала су деца и поздрављала,а мали Огњен је кренуо по плићаку да уђе у наш чамац,А момак један је прешао на наш чамац да најозбиљније затражи руку прелепе девојке од њеног оца,али кад је схватио да је превише млада за удају растужио се...
Српска жандармерија је са Дрине будно пратила густо зелено растиње на нашој обали,док смо ми Дрином пловили...
Наставиће се:                                                                                                         Н.В.Л.-Дринска
 


уторак, 30. јун 2015.

Београд и Србија кад наступе летњи дани...

        ОБИЧНО ВИКЕНДОМ ЛЕТО 2015...

У Београду нашем,чешће у Старом Граду ,овог јуна ,миришу липе, чини ми се ,јаче,можда због киша које никако да престану,а Лето календарски већ дође, и кад киша стане , ипак зелена боја лишћа,нестварна привлачи погледе,али пошто викендом,посебно Недељом,гужве нема у граду , и нико те неће зауставити,ако добијеш жељу да се завучеш испод старих липа и видиш изненада скоро украшене излоге и новоотворене радње,које су се обично у неком времену затварале и могао си да видиш кроз неочишћено стакло ,само паучину и понегде још празне рафове...Изненађење је пријатно и поново у Београду мода из Италије...Најновија...









Тања вас дочека увек са осмехом у крупним црним очима а све ове боје сложене по њеном изузетном одабиру привлаче пажњу Београђанки које још увек цене Моду (која стиже директно из Италије)...
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАШУ ИСТОРИЈУ И НА НАШ НАРОД ...
 Живели су овде још пре Нове Ере( У Винчи код Београда)...А имали су ,како рече .наш археолог,г-дин Јанковић :"Културу становања,одевања,исхране,..Наш данашњи Винчанин толико добро познаје и зна да пренесе посетиоцима све оно што је раније истраживање открило а и касније у коме је и он лично учествовао...Он ,практично живи овде , дуги низ година и ради...Док га слушате и у вама влада мир и и осећате да је оно доба , обележило мир међу људима , да је напредак у свему доносило,људско заједничко привређивање , и што тада престадоше стална пресељавања , и што се људи сконцентрисаше уз реку,што беху, скоро равноправни и што створише своје насеобине уз саму реку,и што путеви водени беху спона међу људима,а путовало се једино речним путевима,бар у том делу Европе...И Винчанци развише земљорадњу ( плодна беше земља поред воде)развише и неке занате,(рецимо грнчарију)...И путоваше воденим путевима да тргују да размењују производе...Ово Мирно доба нажалост поче да се мења и оно стално питање :"Зашто Винчанци нестајаше?"Једини одговор који и данас важи је"Нису могли да спрече ратове,који ће касније доћи,и односити огроман број људских жртава,уништиће и онај напредак ,порушене ће бити и затрпане у рушевинама људске културе , и зато археолози имају једну мисионарску мисију истраживања , и доприносе да се открију неке дивне људске цивилизације од којих је Винчанска једна од најстаријих и истовремено ПОУКА да престану ратови...











Сада постоје обновљене Сојенице у близини археолошког истраживачког центра постоје и недељни ручкови са Пријатељем или породицом и опуштање док се Дунав разлива и као да понавља приче из Мирног Доба ,а и данашњи Винчани су препознатљиви по гостомпринству...
КРАЈ ЈУНА  НЕДЕЉА ...И  ВИДОВДАН
Видовдан је наш посебан празник и увек је 28-ог јуна...Кад проводиш празник са пријатељем кога дуго не видиш то је још дан за враћање у прошло време пријатељско и оживљавање неких драгих догађаја изнова...Овај Видовдан започе на Литургији Светој у Манастиру Св.Архиђакона Трифуна , у Сланцима , недалеко од Београда , а Манастир је Метох Хиландара...Сав приспели народ ће после Литургије присуствовати ручку и гледати и слушати представу по мојој књизи :"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"Помињаће се наши борци из Првог Св.Рата и певаће се песма "Тамо далеко"...Поменуће и великог пријатеља Арчибалда Рајса, који у мојој књизи заузе посебно место,,,Извешће програм Културно уметничко друштво младих из Сланаца обучени у српску народну ношњу...

У повратку из Манастира у Старом Дорћолу спустићемо се на Дунав и до предвече седети на "води" на једном укотвљеном бродићу, који ће красити тај део обале , и кад буде завршен "Београд на води"...                                       



Београд на води и околина
ОКО ВИДОВДАНА                                                           Н.В.Л.-Дринска( новинар и писац)