Приказ Књиге Костаса Асимакопулоса "ЉУБАВ НА КРФУ"
( И подсећање на Времена Ратна и Саосећај ЈЕДНОГ НАРОДА ПРЕМА НАРОДУ НАШЕМ)
ИСТИНА ЈЕ БИЛА и утолико вреднија , кад потомци у Књигу уписују ,кад део своје ЗЕМЉЕ , Братски народ Хеленски поклони Србском,да у ЊОЈ , заувек у миру почивају Војници Срби погинули,не могавши никад кући својој да се врате...Ево како Костас своју књигу започе (наравно пошто проучи Историју нашу и потруди се да догађаји теку , по стварном и тешком заједничком болу и Љубави заједничкој):
"Јануара 1916.после пораза Србије у неравноправном рату са Аустроугарском , оно војске што је остало после битака и трагичног повлачења усред зиме,стигло је на Крф...Око 150.000 исцрпљених и болесних војника пребачено је француским и италијанским лађама , јуна месеца ,на ово острво које је проглашено неутралном територијом.Са војском је дошла влада,народна скупштина и српски краљ.Они који буду преживели ту ће остати до краја месеца исте године , када је ова војска пребачена на територију Солуна и Халкидике. где су трупе окупљене и где је започео нов рат за ослобођење Србије и Црне Горе и , истовремено за стварање јединствене државе Јужних Словена..."
На острву Видо,малом грчком острву,дочекивали су острвљани, Крфљани српску војску , а војска она уморна и израњављена окупаће се у Мору и поново "чиста" биће благосиљана изнова , да поново крене у одбрану Отаџбине...Кроз књигу ће Костас провући датуме , историјске , али ће посебну пажњу обратити Српском Војнику , појединачно и њиховој заједничкој Љубави према Отаџбини и спремности да за ЊУ погину , кад би могло,увек изнова...
Хвала грчком писцу,што кроз књигу , из дубине своје Душе , исписа сећање на нашег Војника-Песника-Милутина Бојића :"Човек од књиге и веома уман...Виђали су га како шета замишљен и рецитује стихове које је тајно писао..."Једном су га чули како говори , обраћајући се преживелим :"Сви они који нам одлазе , са собом носе оно што су волели.Бирају понешто из свог прошлог живота ..."
Књига је штампана на два језика : грчком и српском и њен наслов говори првенствено о Љубави два братска Православна народа који су и кроз друге ратове и недаће показали како су везани,па и данас ...Али десила се онда и Љубав између двоје:Елисавете Теодокис и нашег Мирка: "Љубав је ветар који силовито дође и траје,онолико колико траје.Рекло би се да га ништа не покрене ,никаква видљива снага.Ако престане и негде оде , сам од себе престане и оде.А ако одлучи да за увек остане у нечијем животу ,некад је као жеравица која пече , а други пут као пламен који душу загрева.Има једну логику кад долази ,а друкчију кад га живи створ не прихвата. Никаквим законима природе није подложан и влада људским душама на које се намери..."
Присуствовах промоцији књиге грчког писца Костаса Асимакопулоса у суботу 31.ог октобра 2009.год.Рече да га је посебно дирнула и инспирисала за ову књигу ,поема нашег песника Милутина Бојића "Плава Гробница"...Тада су ,у Првом Светском Рату,то знају и Срби и Грци , страдали Срби-Солунци,.Рече писац,како су бацали у Море по стотину и стотинудвадесет , сваке ноћи , да се свет неби згражао а дању су их сахрањивали...ПОСЛЕ ВИШЕ ГОДИНА , рече Костас: "Моја књига исказује љубав и моје поштовање према Србима...Иако је прошло само годину дана ова књига је у Грчкој доживела велики успех,долазили су и неки режисери...Предложено ми је да напишем једно позоришно дело...Познајем добро Београд;писце , песнике и поносим се што сам био пионир на развијању пријатељства наша два народа...Да бисте схватили да речи љубави , што исказујем , нису само формалне , а доказ и српске љубави према нама , јесте и то да смо ове године и ПОЧАСНИ ГОСТИ на Београдском Сајму Књига...Иако су Срби отишли са Крфа сећање на Њих је Свето али код целог Грчког Народа..." Н.В.Л-Дринска
