Прошли су Васкршњи Дани...

              ВАСКРС ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И ЗАВИЧАЈА

На Путу у Завичај

Васкрс је још увек у нама у мени ...Путовах из Београда у Завичај у друштву младих ...Завичај нам Љубав заједничка и пуно још Љубави ,Тамо,заједничке...Пролеће је,а снег се задржао поред пута у трави...Оне три јелке као тројка савршена  једна уз другу као три прста која скупиш па се прекрстиш , у Молитви Православној и Васкрсење замолиш за Србију нашу страдалну , изнова...Боравићемо првог дана у новијој кући а изнад је наша кућа у којој смо ми старији рођени(очева кућа у коју је мајку нашу довео па је после доградио,да нам буде касније пространа,да имамо своје собе)...

Наша Ивана ће се играти са кучићима и мачићима ( који увек спавају заједно) , и томе се више нико не чуди...
Ја ћу већи део времена провести недалеко у мајчиној родној кући која је једна од најстаријих кућа у крају и коју наследих пошто обећах мојој баки да ћу је чувати од заборава...Мајчин отац и брат(моји деда и ујко) беху столари-уметници...Они су при градњи ове куће користили за греде БЕЛИ ХРАСТ,који су секли изнад Манастира Раче украј Дрине,те тако и ова "ћулсија" која као потпорна греда служи у подрумском делу куће је од Белог Храста, и пошто је са стране сечена друга греда која се на њу наслањала , (због добијања у висини) , ненамерно смо добили велики Крст који је упадљив чим врата отворимо...У позадини стоји икона кућне славе Св.Марко и остале Иконе и фотографије деце  углавном кад су били мали и када их је бака и некима прабака дочекивала...

Када сам код куће наврате ми пријатељи које нисам видела и годинама...Ниже од куће иде једна стаза која води према Дрини и сада је то шеталиште за Бајинобаштане...

Цвеће је овде нестварних боја и полудивље .,неко расте само а неко посадиш само једне године и онда ниче сваког следећег пролећа још лепше боје...
У повратку испраћа нас Дрина,тече поред нас један део пута,онако ЗЕЛЕНА И ДРАГА...

Волим Дрину али волим и Дунав и Дорћол мој стари који се овог Васкрса исто радује ,у тишини мом повратку,али свуда ми је у Србији мојој дочек исти,волим и Косово и Метохију и Бистрице све и Мораве волим и сваке године Васкрс ћу да дочекам у неком другом крају Земље моје...У стару нашу зграду на Дорћолу ,унех Цветове процветале у Завичају...

Порука младима : Посетите макар о Празницима ваше драге ,који вас чекају ,негде у Србији а Србија је и тамо далеко где год Срба има...             Н.В.Л.-Дринска

Чувари Православља

                      МАНАСТИР  СВ. АРХИЂАКОНА СТЕФАНА (Веза посебна са Хиландаром)

Крајем ове зиме и почетком пролећа,НЕДЕЉОМ, упутим се ујутро,прођем Дорћолом,прекрстим се испред Цркве Александра Невског,само је капија отворена и полако се спремају за недељно Јутрење,а мене Пут води у Манастир,недалеко од Београда , место је Сланци...Аутобус 202.креће иза Богословије...Увек је пун на почетној станици...Кад прођемо Сланце , сви излазимо из аутобуса и онда добар део пута пешачимо...Поред пута су свуда Пластеници,којима су покривене повртне баште,јер зима још сасвим не пролази ...Манастир је прислоњен уз брдо и чини се као да га брдо штитило , одувек ,од нежељених посетилаца...А сада га дуго година , штити Игуман , отац Андреј , штити оном Душом посебном...Беше ОН и на Косову и Метохији око 15.година .Службовао је под окриљем ,( сада већ Благопочившег Патријарха Павла ,нашег Рођеног)...Народ долази да Благослов прими , а Рука она постаде лековита...Иконе , само Тамо,"изађу" напоље ,да људе дочекају ,деци се посебно радују...Сијају , чак и кад је небо , мутно и пуно облака...

Одмах у близини сви се окупимо у Тишини,целујемо иконе ,кандила Монах пали , ако се окренеш око себе ,полако ,приметиш да у сваком она Богобојажљивост влада ,и онда се зачује Звоно,које као да ти збори да овог тренутка , часа овог, ЗВОНЕ И СВА ЗВОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ , ХИЛАНДАР ЈЕ ВЕЋ ОДАВНО СУНЦЕ ОБАСЈАЛО А И СВЕТЛОСТ ЈЕ У СВИМ МАНАСТИРИМА..ВАСКРС ЈЕ БЛИЗУ...И ПОСТ ЈЕ ...Причешћују се прво деца невини анђели ...И БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА ПОМАЖЕ...Цјелов је код свих са Молитвом повезан са искреном жељом за Опроштај и Покајање...Сазнадох да се само у нашој Вери Православној Покајање дешава...Да ли је Покајање истовремено и Опроштај грехова?Да ли је то наша ПРАВДА ПРАВОСЛАВНА?Својствена Души нашој?Руси и Грци и још остали Православци , слични су нама , баш по чувању Душе...А књиге нам староставне се поново на посебним странама отворише , да нам покажу да нас поуче ...Србија се неда,Отаџбина се не предаје...

После недељне Литургије Сви који су дошли из близине или издалека моћи ће да обедују у дугачкој трпезарији , и после ручка моћи ће да одслушају неко поучно предавање...Ове недеље ,на Цвети,дође нам гост из Русије и одржа једно изузетно предавање о абортусу ( о убијању још нерођене деце)...Брат Сергеј нас опомену и постаче да непрекидно размишљамо о томе да "живот човека уствари почиње од тренутка зачећа,али га закон не штити од самог зачећа...Забрана абортуса је неопходна да би престала клетва на целом народу...Испаштаће само они који појединачно не поштују закон...и изговори још ;-Драго ми је што сте сабрани на овом месту као једна Породица , (остало је у ваздуху неизговорено како нам се растурају породице)...Зборио је Сергеј да "сви треба да постанемо ДУХОВНИ војници још у овој години и Покајање је најјаче оружје...

У Манастиру Св.Архиђакона Стефана дешава се Чудотворство и Доброта...Можда ће Светиња ова постати Претеча поновног оживљавања Правде Православне...

Текст овај завршавам пред зору кад ускоро треба да се дан јави и да дочекамо велики празник БЛАГОВЕСТИ ! Нека је Срећан Празник Свим Православцима верујућим , који своју Веру и Србију љубе!                                                                                      Н.В.Л.-Дринска

Дечији Културни Центар-Град Београд...Таковска 8.

 ДЕВОЈЧИЦА  БОРАЦ  ИЗ  ПРИЗРЕНА

Деца из Београда овог Лета Господњег 2015-тог,20.фебруара дочекаше, у бело обучени, Милицу Ђорђевић , јединог српског ђака из Призрена , некадашње НАШЕ ЦАРСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ...Одрасли су само помогли , деци да дочекају Милицу и Њену мајку и деду Адама( некад Адема)...Истинита прича о Њему тек следи,јер је битан за преживљавање Њихово у Призрену...

Присуствовасмо пројекцији документарног филма ...Главна јунакиња , Милица кроз тежак живот и отето детињство...Сви остали ликови су у сенци Њеној,ипак битни Њој и Бог их даде према Њој -Јунаци без пушке и хладног оружја ,Борци за Правду и богати само Душом...

Милица и мајка са децом у Београду

Смешила се као да сања , не верујући да ова деца желе да се играју са Њом!!!У филму ОНА стоји уз прозор,ручицом шара по замагљеном окну и само прати , понекад , игру дечију доле на игралишту , они су деца Њених непријатеља...Њена размишљања , превазиђу , онда дечије игре и битна је Њена припремљеност за одбрану , а пронашла је , у својим дубоким мислима "Нинџе Корњаче"...То јој даје снагу а зна да су Њени Пријатељи и Мајка исто "Нинџе".Зато се одавно не боји,прерасла је већину страхова,али ипак ,кад се удаљи од мајке,поглед јој постаје тренутно брижан и кад је те дивне очи угледају како разговара-мирно и ОНА је мирна...Ипак није навикла на ове нежности и запиткивања ,стане и ослушкује и опет мисли да је љубав ова дошла само у Њеним сновима , јер у Призрену на оном Мосту , ОНА није слободна,не сме да се задржава, не сме да застајкује...Ову Слободу није сањала раније, јесте да су јој причали да ће доћи ,али била је сваког дана недостижна...Само је ОНА ПТИЦА долазила , споља , испред Њеног прозора ,цвркутала и будила јој наду да ће једном трчати слободно као да лети као и ова Птица , и неће бити "СЕКАЧА"

Остаће успомена из њене посете Београду и онда ће сањати , у Призрену који ће слободу најавити Њену и доћи ће дани кад неће бити , Милица једини српски ђак у оној учионици где учитељ држи само Њој часове као да је учионица пуна ђака...

Мајка Њена ми обећа да ћу моћи ,већ сада да стигнем , у Призрен ,Њима у посету ,и да ће ме тамо повести до Св.Архангела,где сам била кад су се Монаси наши поздрављали са нама и говорили да ће морати да беже у Србију,даље...Рече ми : "Само нам дођите..."

Размишљам,напуштајући Дечији Културни Центар у Београду , како су сви наши одбранбени ратови имали на крају , јунаке ; НАШУ ДЕЦУ И НАШЕ МАЈКЕ...

                                                                                                   Н.В.Л.-Дринска

Клуб новинара Ветерана

            ЧИЈИ СУ НОВИНАРИ  ВЕТЕРАНИ?

Петра Станишића сам срела по први пут на нашем дружењу овгодишњем у Скадарлији,"Три Шешира",15.феб.2015,баш на СРЕТЕЊЕ...Тада ће ми поклонити ову фотографију из 1958.-ме ...А направљена је на АУТОПУТУ у Словенији( Зоран Радмиловић,Сташа Пешић и Петар Станишић-БЕОГРАДСКО ОМЛАДИНСКО ПОЗОРИШТЕ, а представа се звала "КУТИЈА ШТО СВИРА).

Oграђени делови Слободне Планине Таре

                        ПЛАНИНА ТАРА НЕ ТРПИ ОГРАДЕ

Стара кућа Тарабића постоји,заспи понекад заогрнута снегом и још увек ,када Сунце нови дан најави,чека да неко дође и врата јој отвори...Ђед Јово није био последњи Тарабић,мада упорно покушавају тако лажно да докажу...А онда се помало ућуте па изнова би преко Превараната који су и за живота Његовог ,не стидећи се , правили "НАСЕОБИНЕ" даље од ове куће,горе изнад пута,близу пута ,на чистини,да скрену пажњу туристима ,ударали Ограде и Капије дрвене ,на брежуљкастој ливади,које су рађене ,потпуно по узору на "ДРВЕН-ГРАД"који је,недалеко од овог места "саграђен" и кад се отворе ове КАПИЈЕ Туристи прво плате улаз па могу да разгледају даље...Тако се парче по парче Планине заграђује дрвеном оградом а унутра су и дрвене статуе , на падини...Ђед Јово ме је молио ;осећајући скори "одлазак"да увек пишем истину и да спречим ове нељуде који каљају нашу Историју наше корене...Стару кућу је наследила Г-ђа Анђа Тарабић са својим сином,али не живи у Њој ...Далеко је од те куће и од Кремана али покушава да тражи помоћ да се кућа обнови ...Стјепан Тарабић који живи са мајком у близини подржава је и увек је спреман да помогне...Зато се трудим да са своје стране учиним нешто (јер већ сам најавила и писала да су моји стари ,старином РОД са Тарабићима из Херцеговине ,а и независно од тога они преостали људи Планинци,једини чувају своја ОГЊИШТА и ИСТИНСКУ ДУШУ И ЖИЛАВОСТ ДУХОВНУ ЧУВАЈУ ...Понекад се уплаше ,само да после ЊИХ расејани им потомци неће стићи да одбране ,у овом случају, Планину у коју ће се ускоро вратити да се излече ,пошто се напију воде изворске ,која је из брда дошла и лековита је...Млади често свесни нису зашто се трује вода баш око Ужица???Нису Тарабићи никакви лажни пророци,само им Бог дао да виде даље јер и у Дубини оних шума открише како ће здравије и боље живот одржати сједињени са природом мислећи на потомство своје растерећени сваке себичности и ВЕРУЈУЋИ ...Зато су и Цркве правили Брвнаре као и куће Колибе у којима се ватра није никад гасила...Увек је тињала запретена у пепелу ,сазнадох давно да је и Турци нису смели "џарати"кад наиђу на пусте домове...Планинци не лажу, најлакше им је да прозреју ЛАЖНЕ...

Ово је "Дрвен-Град"...А овај "Топ",да ли је само уметнички рад једног Планинца-Дрводеље?Али и ако је тако ,зашто је постављен да му цев буде управљена према Ужицу?Ниједан Туриста неће то приметити , али ми који познајемо скоро сваки део Планине наше , ми који у себи носимо душе наших прерано изгинулих ратника ,знамо кад се попнемо на Планину и кад погледамо доле у ниже крајеве  , и који хвала Богу "нисмо слепи поред очију"пратимо свој поглед и ПАМТИМО...И ДОК ОЧИ НЕ ЗАТВОРИМО ПАМТИМО...

Ђед Јово пре него очи затвори ,остави нам Завет, гледајући нас оним очима , сјајним ,као да се ни после неће угасити,да не дозволимо да нељуди заграђују и прљају;ливаде и чине се као "пророци"користећи име Тарабића које траје стотинама година...

Знао је да ћемо УПАМТИТИ !!!

Разговарали смо , после овога , још једном само...Није било камере да снима нити других људи...Био је задовољан...Испратио ме је до испред врата...Његова ћерка Нада отишла је да упали ауто и да ме вози до Кремана...                                Н.В.Л.-Дринска

Београд на истеку зиме...

 ИЗВЕШТАЈ  ПОТОМЦИМА ИЗ ВРЕМЕНА НАШЕГ

Бдила сам над Београдом ових ноћи и чекала нове зоре..."Путовала"сам ових дана са краја једног,на други крај Београда,посећивала пријатеље који живе у Предграђу и на Дорћол се мој враћала...Овог јутра је СРЕТЕЊЕ Господње(одмах после Св.Трифуна,а беху и Задушнице)...Синоћ ме црква наша Александра Невског, подсети на изборени сјајни траг нашег Православља , наше Вере и Правде ...

Јуче и Војска наша посла Плотун са Калемегдана у Небо изнад Београда,и Одјек се распрши над Двема нашим рекама,над Ушћем Саве у Дунав...Оде Поздрав јуче Браниоцима Београда,и Опомена да ДАНАС нас још увек  има и да ће дати Бог да постојимо и СУТРА И У ВЕКОВЕ...Онај Војник у Плавом рече да је Србин са Копаоника...Топови се повукоше са Тврђаве...На Саборној Цркви звонила су звона...У мом Дому у Србији сам се молила за младе и да рата не буде више да наша Војска стоји на Границама Србије и чува ОТАЏБИНУ...Да се жене и удају и да своју децу у Србији школују....
Чувај их Боже!
И Србију!

ОНИ СУ НАША СНАГА И НАША ДУША .....Н.В.Л.Дринска              

Оживело Позориште у Београду...

         У БЕОГРАДУ НОВЕМБАР И ЗАКАСНЕЛО СУНЦЕ-ЛЕТО 2014.

 

Новембар одмиче ...У Београду се десише културна збивања,октобарска...Сајам Књига остави у нама Наду да Књига у Србији опстаје,живи и Љубав чува ,уписане Истине,не умиру никад,Земља Рођена наставља битку ,изнова ,да избори своје место под Сунцем...А место нам је на раскрсници путева ,на Балкану...Све војске су ту пролазиле,а ми смо,одувек Војском својом се поносили,јер је водила ратове одбрамбене и сачувала свој народ и огњишта ...

Све пролази и полако живот наставља да дише,а култура неког народа,па и нашег,нађе начина да у Будућност понесе сећање на оно што је неизбежно вредно помена-заувек...

У Београду Позоришта,па и Народно,беху скоро опустела ...Ипак ,минулог петка ,уочи Митровдана,присуствовах једној изузетној представи,која се играла на Великој Сцени,Народног Пзоришта : "МАЈКА ХРАБРОСТ И ЊЕНА ДЕЦА"од Брехта...Интересантан податак ,који сазнајем ,током паузе,од једне Београђанке,да је ову представу гледала још пре 40-сет година ,као ученица Гимназије...Сада поново ,дело ово актуелно је код нас,можемо комотно,нажалост,пронаћи српске мајке,које у овом Рату доживеше,судбину "Брехтове-МАЈКЕ,ХРАБРОСТ..."

Завршавајући овај текст,шаљем поруку,као знак хвале,београдским глумцима,који увек дају свој допринос у нашим тешким временима,шаљем и саосећај свим мајкама које изгубише у овом Рату,(даће Бог-последњем),своје најмилије,посебно ДЕЦУ СВОЈУ... 

Данас је празник у Србији,

11.новембар 2014.

Дан Примирја из Првог Светског Рата

и подсећање на све наше погинуле...                             Н.В.Л.-Дринска(новинар и писац)