Дечији Културни Центар-Град Београд...Таковска 8.

 ДЕВОЈЧИЦА  БОРАЦ  ИЗ  ПРИЗРЕНА

Деца из Београда овог Лета Господњег 2015-тог,20.фебруара дочекаше, у бело обучени, Милицу Ђорђевић , јединог српског ђака из Призрена , некадашње НАШЕ ЦАРСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ...Одрасли су само помогли , деци да дочекају Милицу и Њену мајку и деду Адама( некад Адема)...Истинита прича о Њему тек следи,јер је битан за преживљавање Њихово у Призрену...

Присуствовасмо пројекцији документарног филма ...Главна јунакиња , Милица кроз тежак живот и отето детињство...Сви остали ликови су у сенци Њеној,ипак битни Њој и Бог их даде према Њој -Јунаци без пушке и хладног оружја ,Борци за Правду и богати само Душом...

Милица и мајка са децом у Београду

Смешила се као да сања , не верујући да ова деца желе да се играју са Њом!!!У филму ОНА стоји уз прозор,ручицом шара по замагљеном окну и само прати , понекад , игру дечију доле на игралишту , они су деца Њених непријатеља...Њена размишљања , превазиђу , онда дечије игре и битна је Њена припремљеност за одбрану , а пронашла је , у својим дубоким мислима "Нинџе Корњаче"...То јој даје снагу а зна да су Њени Пријатељи и Мајка исто "Нинџе".Зато се одавно не боји,прерасла је већину страхова,али ипак ,кад се удаљи од мајке,поглед јој постаје тренутно брижан и кад је те дивне очи угледају како разговара-мирно и ОНА је мирна...Ипак није навикла на ове нежности и запиткивања ,стане и ослушкује и опет мисли да је љубав ова дошла само у Њеним сновима , јер у Призрену на оном Мосту , ОНА није слободна,не сме да се задржава, не сме да застајкује...Ову Слободу није сањала раније, јесте да су јој причали да ће доћи ,али била је сваког дана недостижна...Само је ОНА ПТИЦА долазила , споља , испред Њеног прозора ,цвркутала и будила јој наду да ће једном трчати слободно као да лети као и ова Птица , и неће бити "СЕКАЧА"

Остаће успомена из њене посете Београду и онда ће сањати , у Призрену који ће слободу најавити Њену и доћи ће дани кад неће бити , Милица једини српски ђак у оној учионици где учитељ држи само Њој часове као да је учионица пуна ђака...

Мајка Њена ми обећа да ћу моћи ,већ сада да стигнем , у Призрен ,Њима у посету ,и да ће ме тамо повести до Св.Архангела,где сам била кад су се Монаси наши поздрављали са нама и говорили да ће морати да беже у Србију,даље...Рече ми : "Само нам дођите..."

Размишљам,напуштајући Дечији Културни Центар у Београду , како су сви наши одбранбени ратови имали на крају , јунаке ; НАШУ ДЕЦУ И НАШЕ МАЈКЕ...

                                                                                                   Н.В.Л.-Дринска

Клуб новинара Ветерана

            ЧИЈИ СУ НОВИНАРИ  ВЕТЕРАНИ?

Петра Станишића сам срела по први пут на нашем дружењу овгодишњем у Скадарлији,"Три Шешира",15.феб.2015,баш на СРЕТЕЊЕ...Тада ће ми поклонити ову фотографију из 1958.-ме ...А направљена је на АУТОПУТУ у Словенији( Зоран Радмиловић,Сташа Пешић и Петар Станишић-БЕОГРАДСКО ОМЛАДИНСКО ПОЗОРИШТЕ, а представа се звала "КУТИЈА ШТО СВИРА).

Oграђени делови Слободне Планине Таре

                        ПЛАНИНА ТАРА НЕ ТРПИ ОГРАДЕ

Стара кућа Тарабића постоји,заспи понекад заогрнута снегом и још увек ,када Сунце нови дан најави,чека да неко дође и врата јој отвори...Ђед Јово није био последњи Тарабић,мада упорно покушавају тако лажно да докажу...А онда се помало ућуте па изнова би преко Превараната који су и за живота Његовог ,не стидећи се , правили "НАСЕОБИНЕ" даље од ове куће,горе изнад пута,близу пута ,на чистини,да скрену пажњу туристима ,ударали Ограде и Капије дрвене ,на брежуљкастој ливади,које су рађене ,потпуно по узору на "ДРВЕН-ГРАД"који је,недалеко од овог места "саграђен" и кад се отворе ове КАПИЈЕ Туристи прво плате улаз па могу да разгледају даље...Тако се парче по парче Планине заграђује дрвеном оградом а унутра су и дрвене статуе , на падини...Ђед Јово ме је молио ;осећајући скори "одлазак"да увек пишем истину и да спречим ове нељуде који каљају нашу Историју наше корене...Стару кућу је наследила Г-ђа Анђа Тарабић са својим сином,али не живи у Њој ...Далеко је од те куће и од Кремана али покушава да тражи помоћ да се кућа обнови ...Стјепан Тарабић који живи са мајком у близини подржава је и увек је спреман да помогне...Зато се трудим да са своје стране учиним нешто (јер већ сам најавила и писала да су моји стари ,старином РОД са Тарабићима из Херцеговине ,а и независно од тога они преостали људи Планинци,једини чувају своја ОГЊИШТА и ИСТИНСКУ ДУШУ И ЖИЛАВОСТ ДУХОВНУ ЧУВАЈУ ...Понекад се уплаше ,само да после ЊИХ расејани им потомци неће стићи да одбране ,у овом случају, Планину у коју ће се ускоро вратити да се излече ,пошто се напију воде изворске ,која је из брда дошла и лековита је...Млади често свесни нису зашто се трује вода баш око Ужица???Нису Тарабићи никакви лажни пророци,само им Бог дао да виде даље јер и у Дубини оних шума открише како ће здравије и боље живот одржати сједињени са природом мислећи на потомство своје растерећени сваке себичности и ВЕРУЈУЋИ ...Зато су и Цркве правили Брвнаре као и куће Колибе у којима се ватра није никад гасила...Увек је тињала запретена у пепелу ,сазнадох давно да је и Турци нису смели "џарати"кад наиђу на пусте домове...Планинци не лажу, најлакше им је да прозреју ЛАЖНЕ...

Ово је "Дрвен-Град"...А овај "Топ",да ли је само уметнички рад једног Планинца-Дрводеље?Али и ако је тако ,зашто је постављен да му цев буде управљена према Ужицу?Ниједан Туриста неће то приметити , али ми који познајемо скоро сваки део Планине наше , ми који у себи носимо душе наших прерано изгинулих ратника ,знамо кад се попнемо на Планину и кад погледамо доле у ниже крајеве  , и који хвала Богу "нисмо слепи поред очију"пратимо свој поглед и ПАМТИМО...И ДОК ОЧИ НЕ ЗАТВОРИМО ПАМТИМО...

Ђед Јово пре него очи затвори ,остави нам Завет, гледајући нас оним очима , сјајним ,као да се ни после неће угасити,да не дозволимо да нељуди заграђују и прљају;ливаде и чине се као "пророци"користећи име Тарабића које траје стотинама година...

Знао је да ћемо УПАМТИТИ !!!

Разговарали смо , после овога , још једном само...Није било камере да снима нити других људи...Био је задовољан...Испратио ме је до испред врата...Његова ћерка Нада отишла је да упали ауто и да ме вози до Кремана...                                Н.В.Л.-Дринска

Београд на истеку зиме...

 ИЗВЕШТАЈ  ПОТОМЦИМА ИЗ ВРЕМЕНА НАШЕГ

Бдила сам над Београдом ових ноћи и чекала нове зоре..."Путовала"сам ових дана са краја једног,на други крај Београда,посећивала пријатеље који живе у Предграђу и на Дорћол се мој враћала...Овог јутра је СРЕТЕЊЕ Господње(одмах после Св.Трифуна,а беху и Задушнице)...Синоћ ме црква наша Александра Невског, подсети на изборени сјајни траг нашег Православља , наше Вере и Правде ...

Јуче и Војска наша посла Плотун са Калемегдана у Небо изнад Београда,и Одјек се распрши над Двема нашим рекама,над Ушћем Саве у Дунав...Оде Поздрав јуче Браниоцима Београда,и Опомена да ДАНАС нас још увек  има и да ће дати Бог да постојимо и СУТРА И У ВЕКОВЕ...Онај Војник у Плавом рече да је Србин са Копаоника...Топови се повукоше са Тврђаве...На Саборној Цркви звонила су звона...У мом Дому у Србији сам се молила за младе и да рата не буде више да наша Војска стоји на Границама Србије и чува ОТАЏБИНУ...Да се жене и удају и да своју децу у Србији школују....
Чувај их Боже!
И Србију!

ОНИ СУ НАША СНАГА И НАША ДУША .....Н.В.Л.Дринска              

Оживело Позориште у Београду...

         У БЕОГРАДУ НОВЕМБАР И ЗАКАСНЕЛО СУНЦЕ-ЛЕТО 2014.

 

Новембар одмиче ...У Београду се десише културна збивања,октобарска...Сајам Књига остави у нама Наду да Књига у Србији опстаје,живи и Љубав чува ,уписане Истине,не умиру никад,Земља Рођена наставља битку ,изнова ,да избори своје место под Сунцем...А место нам је на раскрсници путева ,на Балкану...Све војске су ту пролазиле,а ми смо,одувек Војском својом се поносили,јер је водила ратове одбрамбене и сачувала свој народ и огњишта ...

Све пролази и полако живот наставља да дише,а култура неког народа,па и нашег,нађе начина да у Будућност понесе сећање на оно што је неизбежно вредно помена-заувек...

У Београду Позоришта,па и Народно,беху скоро опустела ...Ипак ,минулог петка ,уочи Митровдана,присуствовах једној изузетној представи,која се играла на Великој Сцени,Народног Пзоришта : "МАЈКА ХРАБРОСТ И ЊЕНА ДЕЦА"од Брехта...Интересантан податак ,који сазнајем ,током паузе,од једне Београђанке,да је ову представу гледала још пре 40-сет година ,као ученица Гимназије...Сада поново ,дело ово актуелно је код нас,можемо комотно,нажалост,пронаћи српске мајке,које у овом Рату доживеше,судбину "Брехтове-МАЈКЕ,ХРАБРОСТ..."

Завршавајући овај текст,шаљем поруку,као знак хвале,београдским глумцима,који увек дају свој допринос у нашим тешким временима,шаљем и саосећај свим мајкама које изгубише у овом Рату,(даће Бог-последњем),своје најмилије,посебно ДЕЦУ СВОЈУ... 

Данас је празник у Србији,

11.новембар 2014.

Дан Примирја из Првог Светског Рата

и подсећање на све наше погинуле...                             Н.В.Л.-Дринска(новинар и писац)                                                                      

                 

Између Београда и Завичаја

                 ОВОГ ЛЕТА (2014) КИШЕ ПОПЛАВИЛЕ СРБИЈУ

У Србији ,кише ,нису више ни пролећне (што траве од њих бујају и лишће),нису ни летње што свежину доносе у спарним вечерима кад превладају врућине...Ове године омрзли смо кише и Бога молимо да на тренутак престану и уступе место Сунцу...Ове године страдали су и : Обреновац и Поморавље и Крупањ и Западна Србија и Подриње и притоке Дринине пробијају брда ,а и нове подземне воде из брда надиру...Тужна је Србија...Јесен као да је почела нагло још у мају,а лето као и да не би,зима је на прагу и земља влажна...Влажне срећем и очи,и неке погледе окренуте облацима а магле се настаниле у баштама око кућа...Не памтим Србију,немоћну до ове мере...Људи кривца траже дежурног али не успевају,негде је заказало оно њихово међусобно људско...Кад би могло оно наше да се врати,Православно,Праведно,она душа да Рођене своје загрли...Ипак још увек се песме певају ;љубавне,(додуше новокомпоноване)...А ја затражих у књигама старим у Библиотекама српским одговоре и нађох тамо,доста Истине и радост младих који сазнања за Будућност чувају у Рукописима у књигама још неоштампаним,(јер пара нема)...Тамо су само оригинали и ЧУВАРИ...
У Србији нашој ипак  сваке године па и ове ,ишчекивање почне још у септембру и тако пожурих према Београду крајем октобра...
Сајам Књига већ беше најављен за 26.Октобар.2014. Снег већ беше заснежио и Цркву мало даље од пута,и нека светлост светлуцала је у магловитим даљинама,кроз шуму је долазила...И светлело је и лишће црвено по благој падини и кућа стара,усамљена,као да беше заспала...Да ли је оно у даљини био месец,или још увек залазеће Сунце?У планини наступи понекад,тај тренутак, када се сусретну Сунце и долазећи Месец...

Цркве су лепе наше у планини,то је зато што су ближе тамо ,небеским просторима...

Светлост кроз снегове је увек Тајна и подстиче на размишљање...Оне су се враћале из Подножја Планине,из Школе,горе у Брда кућама својим,млађа је била стидљива као да није желела да се фотографише...

А када се поздравимо са децом на Врху Планине,онда се спуштамо према Ваљеву и онда дође наше ОДМОРИШТЕ,наша "ДУГА"...Нигде нема тако врућих лепиња,печених на дрва,"са кајмаком и претопом" и све је то домаће и ДОБРОДОШЛИЦА и ИСПРАЋАЊЕ,причају Стари да је у Србији тако некад било...

За "Жућу" кажу да се никад није обогатио,кажу да је задовољан што пружа путницима укусна јела и што је све налик на оно некад,Он сам као да је неко време зауставио,и обичаје планинске и воли да ,лично скува кафу гостима...Његова супруга га прати у свему се разумеју без много приче...

Испред "Дуге" се најчешће (редовно ) заустављају аутобуси и "Ластини" и "Ракетини"

У овим аутобусима путују често студенти и пакете им превозе за Београд кад зима дође и јесен спремају се испити...Имамо златну децу,потомке који ће наставити негде у временима злу-радим ...А без књиге и без знања нема наставка живота зато ове године посебно се Књига учини битна и некако ненаметнуто,дође овај уводни део...
             ОПЕТ ЈЕ ВРЕМЕ ЗА КЊИГУ
А НЕДЕЉА ДАН КЊИГЕ одавно постаде,те тако и Прво отварање Сајма Књига у Београду деси се баш у Недељу ,1955-те године...Ове Недеље је 59-ти пут  КЊИГА ОТВОРЕНА на Сајму и нека Бог да да се никад не затвори сасвим,нека се чита и нека се пишу књиге наше Писмом нашим Ћириличним!
Био је 26.Октобар 2014.у Хали 2.у 18.часова...Почасни домаћин била је Велика Кина...Кинески књижевник је говорио:"Сазнао сам да у Србији просечни људи не знају о Кини ништа више од времена Мао-Це-Тунга...Рече да књижевности није не би знали ни у Кини,обични људи ништа о Ирану..."Када су амерички војници бомбардовали Иран за нас је била то нека друга земља..."
Наш Милосав Тешић (Академик књижевни),песник ,зборио је:"Столећима се усавршавала кинеска књижевност,али је незавидна судбина култура малих народа , и прети јој опасност да нестане,а Србија припада малим народима...Ми развијамо српску књижевност а српски језик има велику моћ и доказали су српски писци да се на Њему могу исказати и најдубља осећања..."
А свирао је Бора Дугић и они божанствени звуци што се савијаше око наших глава учинише се као путоказ у Будућност...Разведри се небо над Београдом...

У оном пролазном делу дочекивала је посетиоце :"Косовка Девојка",лепота и младост обучена у "Царску"ношњу која се некад носила и у престоном нашем Призрену граду...Дечији песник Добрица Ерић често је био на оној трибини међу дечијим књигама док су његови ЋИРИЛИЧАРИ радили на другим трибинама и на штанду "Ћирилице"...

Руски Пријатељи,пристигли из још узбурканог дела Русије,донели су поезију ратничку,стихове које исписа ратник ,заповедник ,војни и Заставу донеше Завичајну...

Помало тужног лица оног Славенског и истовремено радостан због пријатеља ,(браће по Вери Православној)причао је о Русији и о вези њеној,вековној са Србијом...Олга је осмехом пленила и Љубављу нескривеном према књизи и књиге наше продавала је ...Косовац наш певао је о Косову и Метохији и песма Његова на Молитву подсети,за народ наш страдали и на Незаборав песма личила је...

Млади су ове године били бројнији него ранијих Лета...Хвала Богу...Она је из Н.Села код Врњачке Бање,а виолина јој љубав велика,а другарици  њеној Ћирилица и Песма и Реч и СВЕ ИСПИСАНО И ЗАУВЕК...
"Кад би се сви држали Љубави ова земља би била рај,али када би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави,јер љубав је веза савршености,када би се макар држали принципа,што желиш себи то чините другима,што не желите себи то не чините другима,онда би земља,ако не би постала баш Рај ,била близу Раја..".Патријарх наш Павле-Благопочивши...

Као да је свирала књигама њима је музику посветила и свима што у књигама ћуте и тамо им мир и топлина,ушушкане оне душе људске ...

Било је и других на Сајму који сваке године нешто ново изнедре,као Јасна(Главни уредник ГЕОПОЕТИКЕ)...А на штанду -Ужице-,уз књиге староставне пише:"Чувајмо Заставе"Она ПЛАВА ЗАСТАВА из Историје Наше,што је неоштећену вратише из Крвавих Бојева,јунаци српски,говори с поносом о Љубави према Отаџбини ...А имали смо и у Првом Св.Рату и Писце наше,Ратне извештаче,Књигољупце ,који су користили затишје,кад пуцњава престане,да књигу прочитају,или ратни извештај напишу,или песму...А Православци јесмо и Иконе нам Свете и Књиге,и деца нам љубе Иконе и Књиге рукама милују...Те тако нам Вера наша са Књигом и Иконама и писмом нашим Ћириличним чврсто повезана и Русија нам земља Братска Православље и Писмо Ћирилично чува,и ДУШЕ нам тако у једну стиснуте и ДИШУ као једна...

Имамо ми наше људе , перу вичне,као да је то перо у руци Свештеника и Филозофа позлаћено и Књиге Његове у вечитост пут прокрчиле: Доктор ,професор,г-дин Владета Јеротић ,Духован и књиге његове говоре,дубоко мисаоне и разумљиве...

А посебно сам била узбуђена и обрадована ове године што је Центар за промоцију науке посебно обратио пажњу једној теми о Истини у Књижевности,наиме сазнајемо како је Платон још пре 2500.хиљаде година говорио како песници много лажу...А данас је очигледно колико можемо да сазнамо из књижевног дела?"Истина је да нема Истине..."Само што приповедач рече да ту реченицу изговара Ђаво и доведе нас до спознаје колико је ово изговорено лажно:"Онај који изговара-"Ја не постојим,уствари он постоји!!! Али не само да нас књижевност обогаћује сазнајно..."Већ мисаоно и духовно идемо несвесно ,сигурним ,утабаним стазама али не верујући још или ненавикли,да скоро можемо да додирнемо неке истине које су нам и биле ту на дохват руке...Самим тим спознајом овом учествујемо у разумевању Будућности...Више нећемо далеко путовати да упознајемо друге народе...
  САЈАМ ЈЕ БИО А НА САЈМУ...КЊИГЕ СВЕКОЛИКЕ...
И Кина беше ,овог Лета почасни домаћин и огласише се Трубе а младост је певала пре одласка доле према Југу,јужно од Ибра..
.У Београду почетком новембра 2014.                                      Н.В.Л.-Дринска

 

Библиотека-Читаоница "Милош Требињац "Б.Башта

         У БИБЛИОТЕЦИ "Милош Требињац" у Б.Башти IV Део

Уочи овогодишњих Духовних Свечаности у Манастиру Рачи украј Дрине и у Бајиној Башти, и даље кише падају и захладило је као да ће снег да обели већ ујутро,по Тарским Врховима... И Варош ћути...Петак је уочи Крстовдана..

Кад кренете уз степенице Библиотеке,са зидова вас гледају наши умни људи...Прва Духовна Манифестација је одржана од 5-7.октобра 1995.године и добитник Рачанске Повеље је био наш Милосав Тешић-Академик књижевни...Оставићу имена остала,неубележена,да подстакнем људе и младе поготову,да не промаше Библиотеку "Милош Требињац" у Бајиној Башти...Тамо ће сазнати како једна мала Варош,погранична,на Десној обали Дрине ,чува Духовност и културу,и како ,посебно млади воле књигу и историју и сликарство и музику...И како су бранили Границу Преци њихови а они у себи гене носе,који као да су "усавршени"и још душу ојачали,и Љубав сакрили у срцима,да не виде,злонамерни,како је Србија са њима срасла...

Стеван Јојић свештеник,је 1920 год био у Б.Башти и учитељ Живојин Миловановић оснивач градске и школске Библиотеке у Б.Башти...1955. имала сам 8 год.У градској Библиотеци радио је наш "Ђука"први управитељ после II Св.Рата...Библиотека је била у Главној улици...Већи део дана врата на Њој су била отворена...Мене су у Библиотеку довели,сада већ почивши,Поп Јојић и мој деда Мика-сплавар...Они су ме учланили тада и постадох један од најмлађих чланова...Тог дана прочитах "Крваву Бајку "од Десанке Максимовић за коју ће "Ђука"изјавити да се налази и у читанкама за IV разред ...Те године ћу је научити напамет и рецитовати на једној свечаности (иако сам била Други раз.О.Ш.)у Биоскопској сали,која се и дан данас налази на истом месту ,и даље се у њој приказују филмови и одржавају приредбе...Ових дана у Библиотеци у Одељењу за одрасле,поново обнових чланство,под бр.1825...До краја године Раде предпоставља ,да ће бити више од 2000.чланова...

Радослав Милановић је омиљен међу младим(одраслим) читаоцима...После мене ће учланити Немању из Краљева,(који је тек напунио 18.година),а никада пре није био члан ни једне библиотеке.

 Радослав Милановић је једини,од Књижничара,рођен преко Дрине,основну школу је завршио у Скеланима,а онда је дошао на нашу обалу и овде завршио гимназију,а факултет у Сарајеву...И онда се вратио ...Прича:"Запослен сам овде 27.година,,,Радио сам на Дечијем 7-8.год;па на Обради Периодике,(Обрада часописа и новина)око 5.година,а пре 2.год поново сам прешао на Одељење одраслих...За одрасле имамо преко 55.000.књига,од тога преко 70% је Белетристика и Књижевност...У првом делу је углавном РОМАН,а у другом делу;Поезија,приповетке,наука,уметност,спорт...Тамо има око 2/3 књига,,,"

Израчунасмо да се сваке године учлањује око 2000,одраслих(ту су и гимназијалци и средњошколци)..."Читаоница има периодичне дневне часописе:Политика,Вечерње Новости),од листова:Локални:ББ-Глас и седмичне НиН и Илустрована Политика)..."

Другог дана вратих се поново у Дечије Одељење...Драгана ми је причала да имају око 15.000.књига,(а само централни део Вароши и ужа околина имају 13.000.становника...

Тог дана сам упознала ученице које формирају и свој БЕНД :Теодора,Инес,Сања,Невена,,,Ту су још биле Ната и Андреа...

Још једном сам посетила и Завичајно Одељење...Знам да ће Душан чувати и наше рукописе,све оно што смо написали О ЗАВИЧАЈУ нико више неће моћи да злоупотреби...

Сазнала сам да Библиотека "Милош Требињац" у Бајиној Башти има укупно око 70.000.хиљада књига,а Манастир Рача украј Дрине,има своју Библиотеку,Црква у Б.Башти Св.Илија има своју Библиотеку и све школе у Вароши и даље у околини имају своје Библиотеке...

Мој допринос ,на овај начин је ,Завичају од користи,и остаће као Извештај у Завичајној Библиотеци ,а са овим радом већ је упознат заменик Председника СО Бајина Башта Г.дин Лукић,који скоро сам обавља послове,разне због све чешће одсутности Председника СО...Г-дин Лукић М.нема заменика,,,

 Крајем октобра лета 2014.Б.Башта                                                Н,В.Л.-Дринска