Оживело Позориште у Београду...

         У БЕОГРАДУ НОВЕМБАР И ЗАКАСНЕЛО СУНЦЕ-ЛЕТО 2014.

 

Новембар одмиче ...У Београду се десише културна збивања,октобарска...Сајам Књига остави у нама Наду да Књига у Србији опстаје,живи и Љубав чува ,уписане Истине,не умиру никад,Земља Рођена наставља битку ,изнова ,да избори своје место под Сунцем...А место нам је на раскрсници путева ,на Балкану...Све војске су ту пролазиле,а ми смо,одувек Војском својом се поносили,јер је водила ратове одбрамбене и сачувала свој народ и огњишта ...

Све пролази и полако живот наставља да дише,а култура неког народа,па и нашег,нађе начина да у Будућност понесе сећање на оно што је неизбежно вредно помена-заувек...

У Београду Позоришта,па и Народно,беху скоро опустела ...Ипак ,минулог петка ,уочи Митровдана,присуствовах једној изузетној представи,која се играла на Великој Сцени,Народног Пзоришта : "МАЈКА ХРАБРОСТ И ЊЕНА ДЕЦА"од Брехта...Интересантан податак ,који сазнајем ,током паузе,од једне Београђанке,да је ову представу гледала још пре 40-сет година ,као ученица Гимназије...Сада поново ,дело ово актуелно је код нас,можемо комотно,нажалост,пронаћи српске мајке,које у овом Рату доживеше,судбину "Брехтове-МАЈКЕ,ХРАБРОСТ..."

Завршавајући овај текст,шаљем поруку,као знак хвале,београдским глумцима,који увек дају свој допринос у нашим тешким временима,шаљем и саосећај свим мајкама које изгубише у овом Рату,(даће Бог-последњем),своје најмилије,посебно ДЕЦУ СВОЈУ... 

Данас је празник у Србији,

11.новембар 2014.

Дан Примирја из Првог Светског Рата

и подсећање на све наше погинуле...                             Н.В.Л.-Дринска(новинар и писац)                                                                      

                 

Између Београда и Завичаја

                 ОВОГ ЛЕТА (2014) КИШЕ ПОПЛАВИЛЕ СРБИЈУ

У Србији ,кише ,нису више ни пролећне (што траве од њих бујају и лишће),нису ни летње што свежину доносе у спарним вечерима кад превладају врућине...Ове године омрзли смо кише и Бога молимо да на тренутак престану и уступе место Сунцу...Ове године страдали су и : Обреновац и Поморавље и Крупањ и Западна Србија и Подриње и притоке Дринине пробијају брда ,а и нове подземне воде из брда надиру...Тужна је Србија...Јесен као да је почела нагло још у мају,а лето као и да не би,зима је на прагу и земља влажна...Влажне срећем и очи,и неке погледе окренуте облацима а магле се настаниле у баштама око кућа...Не памтим Србију,немоћну до ове мере...Људи кривца траже дежурног али не успевају,негде је заказало оно њихово међусобно људско...Кад би могло оно наше да се врати,Православно,Праведно,она душа да Рођене своје загрли...Ипак још увек се песме певају ;љубавне,(додуше новокомпоноване)...А ја затражих у књигама старим у Библиотекама српским одговоре и нађох тамо,доста Истине и радост младих који сазнања за Будућност чувају у Рукописима у књигама још неоштампаним,(јер пара нема)...Тамо су само оригинали и ЧУВАРИ...
У Србији нашој ипак  сваке године па и ове ,ишчекивање почне још у септембру и тако пожурих према Београду крајем октобра...
Сајам Књига већ беше најављен за 26.Октобар.2014. Снег већ беше заснежио и Цркву мало даље од пута,и нека светлост светлуцала је у магловитим даљинама,кроз шуму је долазила...И светлело је и лишће црвено по благој падини и кућа стара,усамљена,као да беше заспала...Да ли је оно у даљини био месец,или још увек залазеће Сунце?У планини наступи понекад,тај тренутак, када се сусретну Сунце и долазећи Месец...

Цркве су лепе наше у планини,то је зато што су ближе тамо ,небеским просторима...

Светлост кроз снегове је увек Тајна и подстиче на размишљање...Оне су се враћале из Подножја Планине,из Школе,горе у Брда кућама својим,млађа је била стидљива као да није желела да се фотографише...

А када се поздравимо са децом на Врху Планине,онда се спуштамо према Ваљеву и онда дође наше ОДМОРИШТЕ,наша "ДУГА"...Нигде нема тако врућих лепиња,печених на дрва,"са кајмаком и претопом" и све је то домаће и ДОБРОДОШЛИЦА и ИСПРАЋАЊЕ,причају Стари да је у Србији тако некад било...

За "Жућу" кажу да се никад није обогатио,кажу да је задовољан што пружа путницима укусна јела и што је све налик на оно некад,Он сам као да је неко време зауставио,и обичаје планинске и воли да ,лично скува кафу гостима...Његова супруга га прати у свему се разумеју без много приче...

Испред "Дуге" се најчешће (редовно ) заустављају аутобуси и "Ластини" и "Ракетини"

У овим аутобусима путују често студенти и пакете им превозе за Београд кад зима дође и јесен спремају се испити...Имамо златну децу,потомке који ће наставити негде у временима злу-радим ...А без књиге и без знања нема наставка живота зато ове године посебно се Књига учини битна и некако ненаметнуто,дође овај уводни део...
             ОПЕТ ЈЕ ВРЕМЕ ЗА КЊИГУ
А НЕДЕЉА ДАН КЊИГЕ одавно постаде,те тако и Прво отварање Сајма Књига у Београду деси се баш у Недељу ,1955-те године...Ове Недеље је 59-ти пут  КЊИГА ОТВОРЕНА на Сајму и нека Бог да да се никад не затвори сасвим,нека се чита и нека се пишу књиге наше Писмом нашим Ћириличним!
Био је 26.Октобар 2014.у Хали 2.у 18.часова...Почасни домаћин била је Велика Кина...Кинески књижевник је говорио:"Сазнао сам да у Србији просечни људи не знају о Кини ништа више од времена Мао-Це-Тунга...Рече да књижевности није не би знали ни у Кини,обични људи ништа о Ирану..."Када су амерички војници бомбардовали Иран за нас је била то нека друга земља..."
Наш Милосав Тешић (Академик књижевни),песник ,зборио је:"Столећима се усавршавала кинеска књижевност,али је незавидна судбина култура малих народа , и прети јој опасност да нестане,а Србија припада малим народима...Ми развијамо српску књижевност а српски језик има велику моћ и доказали су српски писци да се на Њему могу исказати и најдубља осећања..."
А свирао је Бора Дугић и они божанствени звуци што се савијаше око наших глава учинише се као путоказ у Будућност...Разведри се небо над Београдом...

У оном пролазном делу дочекивала је посетиоце :"Косовка Девојка",лепота и младост обучена у "Царску"ношњу која се некад носила и у престоном нашем Призрену граду...Дечији песник Добрица Ерић често је био на оној трибини међу дечијим књигама док су његови ЋИРИЛИЧАРИ радили на другим трибинама и на штанду "Ћирилице"...

Руски Пријатељи,пристигли из још узбурканог дела Русије,донели су поезију ратничку,стихове које исписа ратник ,заповедник ,војни и Заставу донеше Завичајну...

Помало тужног лица оног Славенског и истовремено радостан због пријатеља ,(браће по Вери Православној)причао је о Русији и о вези њеној,вековној са Србијом...Олга је осмехом пленила и Љубављу нескривеном према књизи и књиге наше продавала је ...Косовац наш певао је о Косову и Метохији и песма Његова на Молитву подсети,за народ наш страдали и на Незаборав песма личила је...

Млади су ове године били бројнији него ранијих Лета...Хвала Богу...Она је из Н.Села код Врњачке Бање,а виолина јој љубав велика,а другарици  њеној Ћирилица и Песма и Реч и СВЕ ИСПИСАНО И ЗАУВЕК...
"Кад би се сви држали Љубави ова земља би била рај,али када би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави,јер љубав је веза савршености,када би се макар држали принципа,што желиш себи то чините другима,што не желите себи то не чините другима,онда би земља,ако не би постала баш Рај ,била близу Раја..".Патријарх наш Павле-Благопочивши...

Као да је свирала књигама њима је музику посветила и свима што у књигама ћуте и тамо им мир и топлина,ушушкане оне душе људске ...

Било је и других на Сајму који сваке године нешто ново изнедре,као Јасна(Главни уредник ГЕОПОЕТИКЕ)...А на штанду -Ужице-,уз књиге староставне пише:"Чувајмо Заставе"Она ПЛАВА ЗАСТАВА из Историје Наше,што је неоштећену вратише из Крвавих Бојева,јунаци српски,говори с поносом о Љубави према Отаџбини ...А имали смо и у Првом Св.Рату и Писце наше,Ратне извештаче,Књигољупце ,који су користили затишје,кад пуцњава престане,да књигу прочитају,или ратни извештај напишу,или песму...А Православци јесмо и Иконе нам Свете и Књиге,и деца нам љубе Иконе и Књиге рукама милују...Те тако нам Вера наша са Књигом и Иконама и писмом нашим Ћириличним чврсто повезана и Русија нам земља Братска Православље и Писмо Ћирилично чува,и ДУШЕ нам тако у једну стиснуте и ДИШУ као једна...

Имамо ми наше људе , перу вичне,као да је то перо у руци Свештеника и Филозофа позлаћено и Књиге Његове у вечитост пут прокрчиле: Доктор ,професор,г-дин Владета Јеротић ,Духован и књиге његове говоре,дубоко мисаоне и разумљиве...

А посебно сам била узбуђена и обрадована ове године што је Центар за промоцију науке посебно обратио пажњу једној теми о Истини у Књижевности,наиме сазнајемо како је Платон још пре 2500.хиљаде година говорио како песници много лажу...А данас је очигледно колико можемо да сазнамо из књижевног дела?"Истина је да нема Истине..."Само што приповедач рече да ту реченицу изговара Ђаво и доведе нас до спознаје колико је ово изговорено лажно:"Онај који изговара-"Ја не постојим,уствари он постоји!!! Али не само да нас књижевност обогаћује сазнајно..."Већ мисаоно и духовно идемо несвесно ,сигурним ,утабаним стазама али не верујући још или ненавикли,да скоро можемо да додирнемо неке истине које су нам и биле ту на дохват руке...Самим тим спознајом овом учествујемо у разумевању Будућности...Више нећемо далеко путовати да упознајемо друге народе...
  САЈАМ ЈЕ БИО А НА САЈМУ...КЊИГЕ СВЕКОЛИКЕ...
И Кина беше ,овог Лета почасни домаћин и огласише се Трубе а младост је певала пре одласка доле према Југу,јужно од Ибра..
.У Београду почетком новембра 2014.                                      Н.В.Л.-Дринска

 

Библиотека-Читаоница "Милош Требињац "Б.Башта

         У БИБЛИОТЕЦИ "Милош Требињац" у Б.Башти IV Део

Уочи овогодишњих Духовних Свечаности у Манастиру Рачи украј Дрине и у Бајиној Башти, и даље кише падају и захладило је као да ће снег да обели већ ујутро,по Тарским Врховима... И Варош ћути...Петак је уочи Крстовдана..

Кад кренете уз степенице Библиотеке,са зидова вас гледају наши умни људи...Прва Духовна Манифестација је одржана од 5-7.октобра 1995.године и добитник Рачанске Повеље је био наш Милосав Тешић-Академик књижевни...Оставићу имена остала,неубележена,да подстакнем људе и младе поготову,да не промаше Библиотеку "Милош Требињац" у Бајиној Башти...Тамо ће сазнати како једна мала Варош,погранична,на Десној обали Дрине ,чува Духовност и културу,и како ,посебно млади воле књигу и историју и сликарство и музику...И како су бранили Границу Преци њихови а они у себи гене носе,који као да су "усавршени"и још душу ојачали,и Љубав сакрили у срцима,да не виде,злонамерни,како је Србија са њима срасла...

Стеван Јојић свештеник,је 1920 год био у Б.Башти и учитељ Живојин Миловановић оснивач градске и школске Библиотеке у Б.Башти...1955. имала сам 8 год.У градској Библиотеци радио је наш "Ђука"први управитељ после II Св.Рата...Библиотека је била у Главној улици...Већи део дана врата на Њој су била отворена...Мене су у Библиотеку довели,сада већ почивши,Поп Јојић и мој деда Мика-сплавар...Они су ме учланили тада и постадох један од најмлађих чланова...Тог дана прочитах "Крваву Бајку "од Десанке Максимовић за коју ће "Ђука"изјавити да се налази и у читанкама за IV разред ...Те године ћу је научити напамет и рецитовати на једној свечаности (иако сам била Други раз.О.Ш.)у Биоскопској сали,која се и дан данас налази на истом месту ,и даље се у њој приказују филмови и одржавају приредбе...Ових дана у Библиотеци у Одељењу за одрасле,поново обнових чланство,под бр.1825...До краја године Раде предпоставља ,да ће бити више од 2000.чланова...

Радослав Милановић је омиљен међу младим(одраслим) читаоцима...После мене ће учланити Немању из Краљева,(који је тек напунио 18.година),а никада пре није био члан ни једне библиотеке.

 Радослав Милановић је једини,од Књижничара,рођен преко Дрине,основну школу је завршио у Скеланима,а онда је дошао на нашу обалу и овде завршио гимназију,а факултет у Сарајеву...И онда се вратио ...Прича:"Запослен сам овде 27.година,,,Радио сам на Дечијем 7-8.год;па на Обради Периодике,(Обрада часописа и новина)око 5.година,а пре 2.год поново сам прешао на Одељење одраслих...За одрасле имамо преко 55.000.књига,од тога преко 70% је Белетристика и Књижевност...У првом делу је углавном РОМАН,а у другом делу;Поезија,приповетке,наука,уметност,спорт...Тамо има око 2/3 књига,,,"

Израчунасмо да се сваке године учлањује око 2000,одраслих(ту су и гимназијалци и средњошколци)..."Читаоница има периодичне дневне часописе:Политика,Вечерње Новости),од листова:Локални:ББ-Глас и седмичне НиН и Илустрована Политика)..."

Другог дана вратих се поново у Дечије Одељење...Драгана ми је причала да имају око 15.000.књига,(а само централни део Вароши и ужа околина имају 13.000.становника...

Тог дана сам упознала ученице које формирају и свој БЕНД :Теодора,Инес,Сања,Невена,,,Ту су још биле Ната и Андреа...

Још једном сам посетила и Завичајно Одељење...Знам да ће Душан чувати и наше рукописе,све оно што смо написали О ЗАВИЧАЈУ нико више неће моћи да злоупотреби...

Сазнала сам да Библиотека "Милош Требињац" у Бајиној Башти има укупно око 70.000.хиљада књига,а Манастир Рача украј Дрине,има своју Библиотеку,Црква у Б.Башти Св.Илија има своју Библиотеку и све школе у Вароши и даље у околини имају своје Библиотеке...

Мој допринос ,на овај начин је ,Завичају од користи,и остаће као Извештај у Завичајној Библиотеци ,а са овим радом већ је упознат заменик Председника СО Бајина Башта Г.дин Лукић,који скоро сам обавља послове,разне због све чешће одсутности Председника СО...Г-дин Лукић М.нема заменика,,,

 Крајем октобра лета 2014.Б.Башта                                                Н,В.Л.-Дринска

 

Само тамо у једној Вароши...

                    ЧИТАОНИЦА-БИБЛИОТЕКА "Милош Требињац"у Бајиној Башти III-Део

Само тамо у Вароши,Бајној,једино ћете,на Тргу,угледати ове путоказе,а сви ови који окрећу на десну страну,воде прво према Библиотеци и Пошти и даље према Лугу(према Стадиону),па према МОСТУ НА ДРИНИ...Библиотека "Милош Требињац"у Бајној Башти,по подацима које сам користила из књиге,која је Монографија Бајинобаштанске Читаонице-Библиотеке,од 1874-2004,а коју је написао Добривоје Мрдаковић,(већ почивши,уважени професор Историје),је почела са радом 1874.под називом "Хаџи Мелентије"...Била је једна од првих библиотека у Подрињском крају...Милош Требињац, чије име носи,данас Библиотека,је за неупућене,(чак ни многи Бајинобаштани,не знају ко је човек под тим именом) је њихов суграђанин,рођен 8.априла 1886.године...Основну школу је завршио у својој вароши,а гимназију у Ужицу и студије историјских наука у Београду...Био је велики пријатељ Димитрија Туцовића и писао је о њему и о његовој погибији на Врапчевом брду код Лазаревца децембра 1914.године...Требињац је био предложен за посланика у Народној Скупштини Краљевине Србије,за ;Топлички, Ваљевски и Ужички округ...Али је дошао рат...У њему је  био онај бунтовни дух,који се покретао увек на теже неправде чињене његовом народу,зато је често био затваран...1920-те и 1921-ве,био је као народни трибунал поново иза решетака,али је 1923.пуштен на слободу,напустио је земљу и отишао у Француску,па се и тамо укључио у њихову револуцију...Тамо се активно бавио писањем и превођењем...Вратио се у Србију 1935-те године,завршио поново иза решетака,...Умро је у болници 1939-те године...Његов српски народ сматрао га је правим народним Трибуном...

Данас Библиотека ради више него неких ранијих година,као да је ово ЗЛУРАДО доба ,овај народ подстакло да се врати књизи и ови људи васпитавају своју децу да се окрену књизи о чему говоре и подаци о броју читалаца...Посебно је интересантан податак да је ово једина Библиотека у Србији(а вероватно и шире) где се не плаћа чланарина !!!

Разговор водим са Драганом Гавриловић(дев.Ђурић) ,која је поносна на Дечије Одељење Библиотеке...Заслужна је добрим делом за паковање ових књига,баш по дечијем узрасту и ту јој пружи велику помоћ (већ раније поменут,Књижничар,познат и као Конзерватор фресака и Икона и Слика)а и Сликар је кад узмогне,који ради горе на спрату у Завичајном Одељењу и са пуним правом назива ово Одељење; "Библиотеком у Библиотеци"Душан је рођен овде у Болници 1958...Има породицу и ћерку која већ слика,и то посебно коње,(мада Душан каже да је коње најтеже сликати)...

Овде срећем девојчицу која је већ школац и члан библиотеке и бира сама књиге за читање...

Није тешко пронаћи жељену књигу у овако обележеним полицама...Као да те књиге зову преко ових разнобојних ћириличних слова...

Драгана сарађује и са мајкама када су у питању најмлађи читаоци...А књижничар Раде понекад ради и у дечијој Библиотеци...Долазе деца која желе да купе најлепше књиге и да их носе кући,још увек нису свесни да је ово стална кућа књига разних и да о њима воде рачуна књигочувари...

ГОДИНАМА  КЊИЖНИЧАР НА ОБРАДИ КЊИГА

Драгана Зечевић(дев.Јакић)

Ради у овој Библиотеци све од 1983-ће године...Рођена је овде и мајка јој беше учитељица...Да ли се Драгана роди са наслеђеном љубављу према књигама и да ли због Њих задржа ону посебну стрпљивост и мирноћу?Вероватно је то заједничка одлика свих КЊИГО'-ЧУВАРА...Бавила сам се овим послом у Манастиру Рача украј Дрине,(Три године са малим прекидима)...Замолих је да ме подсети а и ради наших читаоца,објасни како се то ради...Она је наставила свој дневни посао а и зборила са мном:"Прво се књиге печатирају при врху,има печат УДК-број,а то што пише на сигнатура означава место где ће књига да се одложи...Други печат служи за Инвент.број и редни број књиге...И онда иде каталошка обрада књиге..."Рече ми да се већ налазе на Интернету али када пређу у "кобис"програм онда ће бити 24 сата на Интернету...

Ових дана сретох у СО-Бајина Башта једног од најмлађих чланова Библиотеке ,који рече да је већ "фудбалер",Андрију који поред спорта воли и књигу...Водисмо разговор необавезни,док је његова мајка тражила помоћ од заменика преседника Општине...

Милија Тешић је ове године,примљен међу првима у Војну Академију,то је била његова жеља од раније...А неки дан листајући старе Бајинобаштанске Новине,које чувају у Завичајном Одељењу,нађох текст о Милији и фотографију,(писала сам о њему тада)...Имао је 5 година,а рођен је тог јануара,као прва беба у Бајинобаштанском Породилишту...Кад је напунио 5 година ,Породилиште беше укинуто???Наслових текст"Први грађанин мале вароши,(Предграђе мале вароши)...Мислим да је Милија још увек члан Бајинобаштанске Библиотеке...

Наставиће се...

Септембар ,лето 2014.Б,Башта                                                   Н.В.Л.Дринска

У Библиотеци "Милош Црњански" Бајина Башта

                      ПРЕДАЈА ИЗВЕШТАЈА СА ДРИНЕ...

ДУШАН КЊИЖНИЧАР
Душан Петровић је једини Књижничар који је поред свог посла, највећи поборник,Кајак-Клуба-Дрина...Са Њима плови често низ Дрину,борави у Оној Кућици и весла понекад,једино,није учествовао на такмичењу...А често им је момак за све... Манда-Милија га изузетно цени,(А и иначе он се не дружи са људима који не разумеју књигу и не осећају свој Завичај)Рекао ми је Манда да су имали у фамилији бабу Манду,(једина је била писмена у Заовинама,мисли се од жена...А причало се да је била сестра Хаџи-Мелентија и после се удала у Заовине....
Душан у Библиотеци не крије да је код Њега изражена Љубав према Православљу...Мислим да до сада ,(због своје претеране скромности,ником није признао да је његово Право занимање:Конзерватор;(што подразумева Рестаурацију Фресака и слика и Икона).Душан води у Библиотеци "Милош Требињац" у Б.Башти део Библиотеке "Завичајно Одељење"...А мени препоручи ове књиге:Богородичина Чуда",преводилац са Грчког од  Агапија Ландоса,наш Јеротеј Рачанин 1697.године....                      
 Наставиће се....                                                                        Н.В.Л.-ДРИНСКА