Ћирилица и Ћириличари

           ДА ЛИ ЋЕ У СРБИЈИ ПИСМО ЋИРИЛИЧНО ОПСТАТИ?
Ћирилица је писмо наше,прва наша писменост...Знамо да је тако?Да ли је правилно користимо?Колико нас у Србији је свесно шта нама значи Писмо наше?А у ситуацијама разним дајемо предност неписмености,људима неписменим,који су вешти у стварању материјалног..."ДУШЕВНИ"Људи изиграни од ових првих, смешни се,понекад учине,али ипак прочитах скоро ,неки истраживачи,научењаци ,дошли до истине:"ДУША ПОСТОЈИ..."А ако још увек постоји Душа,постојаће и Ћирилица,јер када почесмо,некад,исписивати слова ова,ДУША СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛА јер је предходила ДУХОВНОСТ И ПИСМЕНОСТИ НАШОЈ... А како ћемо још даље у Православље наше,у сједињавање са Народима другим Православним?Писмо своје морамо сачувати...Покрет су покренули чувари Ћирилице ,али често им се "пришљемче",како вели један истински Чувар,разне друге групе грађана,гурају Ћирилицу испред да им служи као штит,заштитник,интереса личног...Срби је ,додуше бране,људи они што већ крварише за Србију,кроз Векове,а сад би да се мало одморе и перо узму и лагано Писмом својим ,књиге пишу...Добро је што младост воли праве вредности,што се не задовољава оним што већ одавно својим наметањем,да књижевност српску и писану реч,сваке врсте,уништи,избрише,самим тим,полако се губи и Писмо наше,ОНЕ ДИВНЕ ПИСМЕНЕ СЛОВА НАША ЋИРИЛИЧНА,која су у почетку сликана,полако сваки део исписиван,да ко год се загледа,дивљење искрено покаже,а тек кад су добијала потпун облик,само је пред очима титрала лепота...Онда је дошла Калиграфија,начин осликавања слова,којима су и први записи најпажљивије рађени...Чинили су то наши Монаси у Светињама Нашим,стрпљиво мршавом,оном испосничком руком,која као да се сама покреће и Перо узима и мисли најдушевније преко пера у Јавност кренуше...Пре даровитих Писаца,били су ИКОНОПИСЦИ,могли су да Иконопишу и Ликове Светаца и око Њихових Глава Ореоле у којима је сијала Светлост Небеска,пред којом и грешници занеме...Онда су пре писаца дошли наши Монаси преписивачи...У школи су нас учили да су први били РЕСАВЦИ,али ја сазнадох преко Благопочившег Патријарха Павла Нашег,још као девојчица,да су највероватније,старији од њих били РАЧАНИ(300 Калуђера),у Манастиру Рачи украј Дрине,који беше Задужбина српског Немањића Краља Драгутина...И тако се поче развијати наше ћирилично писмо,наша Писменост и Култура,нешто са чим добисмо и комплетан Идентитет и у нашем "Малом"народу,ево векови пролазе,и рађају се УМОВИ Великани,(Никола Тесла)А да ли би било Њих да нисмо имали Писмо Наше,мислим да нису могли ,и своје паметне мисли и замисли,својим краснописом,руком својом запишу,и оставе потомцима и Васцелој Планети?

Нада Вукићевић(Лукић-Дринска)

 

Испред руске амбасаде подршка Русима у Украјини(Чувари Ћирилице)

        

У суботу 01.марта.Лета 2014....

                Било је 69.-то отварање Првенства Србије у Кросу...

Тачно у 10 и 30.,по договореном времену, Министар саобраћаја,Г-дин Александар Антић,званично отвори 69-то Првенство Србије у Кросу...Било је у Сурчину и то како Г-дин Министар изјави:"Драго ми је,што се и ове године,по овом дивном сунчаном дану,одржава,у најмлађој Општини,69-то Првенство Србије у Кросу,у организацији Атлетског Савеза -Србије и Атлетског Клуба Сурчин...Све честитке за успешну организацију...И ово ће овде бити подстицај да се млади баве овим изузетним спортом..."

Сазнајемо да на Кросу учествује 228 такмичара из 50.клубова...А сунце је сијало док су се СТАРТУ приближавали :Јуниори,сениори...

Искористисмо прилику да замолимо Г-дина Александра Антића да нам да изјаву и поводом овог "сунчаног дана",како је сам изјавио на отварању,и поводом будућих предстојећих избора,где је кандидат за градоначелника града Београда...Постависмо му питање:"Шта ће Вама Г-дине Министре бити приоритет,ако будете изабрани ?"

-И кренуло је:"Људи!Само људи!"Говорио је како повести бригу о старим усамљеним људима,како навести младе да се окрену својим старима,да их помогну,"купе и донесу хлеба",како омладину окренути спорту,јер је то окретање и њиховом физичком и духовном здрављу,јер и сами теже спорту а доказ су и толике награде и медаље,које освајају и на светском нивоу,у нимало завидним условима...Подсети нас Г-дин Антић на некадашње "Радне акције"када су наша деца градила ону Србију нашу,која беше разрушена у Другом Св.Рату...То је наша младост,укључиће се они...Из душе нашег Александра Антића долазила је само мисао изговорена ,која сакупи у себи ЉУДЕ,односно Људско,што једино ,опорављено,може да поврати Србију...         

 Почетак марта 2014.Лета

 У Београду(Света Недеља)                                                                  Н.В.Л.Дринска

  

 

Позвано Министарство Саобраћаја од стране...

Министар саобраћаја г-дин Александар Антић,одазвао се позиву радничког Синдиката:ЛАСТА

Новинари нису изостали...

У обиласку Ластиних објеката Министар саобраћаја-г-дин Антић

Они прегледају и подмазују Ластине аутобусе

Стални чистач

Мајстор:Мирослав Стојановић

Ластини радници

1. Прво је уследио позив Министарству Саобраћаја,од "Ластиног"Синдиката,боље рећи од Председника радничке Синдикалне организације,Г-дина Рада Видосављевића,који рече да у Предузећу напуни 22 године радне,а затим је Министарство обавестило Медије,да ће се 26-фебруара 2014.Министар саобраћаја,Г-дин Александар Антић радо одазвати позиву" Ластиних"радника...Новинари и остали медијски радници,кренуће испред Цркве Св.Марка у Београду...Наравно имаћемо духовитог вођу пута ,испред Министарства задуженог за Медије,Г-дина Бориса...Дочек у "Ласти"беше домаћински...На поклон добијена Ревија Ласта.,у поднаслову,пише,финим писаним ћириличним словима:"ЗА РАДОСТ НОВИХ ПУТОВАЊА"...Часопис је уствари изузетан туристички водич,препорука Пословног удружења друмског саобраћаја"Србијатранспорт",у коме је Ласта,"значајан учесник на тржишту"...Следи:"Пословно удружење друмског саобраћаја"Србијатранспорт"је највеће удружење друмског саобраћаја у Србији са традицијом од 63 године.Удружење има 115 чланова,од којих 85 обавља делатност друмског превоза путника и запошљава 60%,од укупног броја запослених у тој бранши..."Постоји и информација о дугогодишњем учешћу у међуградском саобраћају,о сталним међуградским линијама;рецимо за Суботицу,а познати амерички лист Њујорк Тајмс"уврстио је Суботицу на листу 52 светске дестинације,које треба посетити у 2014.години..."Ласта има представништво и у Суботици,где се продају карте,за све међународне линије...Ласта брине и о здрављу својих запослених...
2. Ова посета Ласти биће и уживо разговор између директора и Министра саобраћаја и обилазак комплетних добара Ластиних,њених радника ,мајстора од којих ће ми Мирослав Стевановић,који је у Ласти пуне 33.године,на питање шта тог тренутка ради са једним помоћником,одговорити:"Бикснујемо предњи трап...."
3. И за крај посебно је битна изјава Министра саобраћаја,г-дина Александра Антића,пред новинарима:"Захвалан сам на позиву Синдиката Ласте...Ласта је значајна не само што запошљава 4000.радника,него што је држава већински власник у Ласти...Ако не буде могуће,да се одржи,наћи ћемо озбиљног стратешког партнера...Нови закон ће бити у саобраћају битан...Формирали смо комисију,од чијег рада зависи и како ће Ласта функционисати...Ласта има око 1 милијарду ненаплаћених дуговања,треба радити на томе да се наплате дуговања од њених партнера...
4. Поздрављајући се са нашим Домаћином и запосленима,остаде једна нада на њиховим лицима да можда ,ипак,Ластин већински власник остане Држава Србија....Н.В.Л.Дринска

Пројекат за спуштање Београда на реке

   У згради Владе Републике Србије, док се још увек празновало Сретење (празник српске уставности која је први пут као Сретењски устав уписана 1835. године), 17. фебруара 2014. године, били су учесници и предлагачи пројекта Београда на рекама.
   Јутро је било празнично и тишина помало необична за Београд, а мало ниже од владине зграде пловили су Дунавом теретни бродови и путнички, као што плове дуги низ година. Ту је наше ушће Саве у Дунав, а гледа се са Калемегдана испред оног споменика "Победнику". Овог фебруара већ је објављен пројекат сређивања наших обала, на радост данашњих Београђана, јер они давно нису успели од сталних инвазија на наш главни град и борбе да га увек испочетка обнављамо, да покажу у миру туристима оно што ниједан град на свету нема - овакве две реке које се сједињују испод зидина још старог, старог Београда. Планира се и Видиковац са кога ће да се виде реке и Саборна наша црква и Храм светог Саве. Спуштање Београда на реке је дивна замисао иако Бог да, већ почетком марта кренуће остваривање овог Пројекта. Наш министар саобраћаја, господин Александар Антић објави новинарима да је готов генерални план пројекта и да је остало да се само детаљно разради и да се креће са радом.
   Чудан је наш народ, а и неповерљив постаде према својим владама, није чудо, па унапред реагује на нешто што је већ кренуло у позитивном смислу, мада ми господин министар рече: "они који су против овога или не разумеју, или су злонамерни..." Али уосталом, нека се људи увере, нека само се оствари и нека се ради. Људи из железнице су се договорили о измештању путничко-теретне станице у Земун и ова објава пред новинарима да ће то кренути већ почетком марта пријатно изненађење би за присутне. Битно је још и то да су нас представници из владе (који учествују у овом пројекту убедили да је влада потпуно јединствена када је у питању овај пројекат). Прве недеље марта биће још једна објава о детаљном завршеном плану и о томе како ће главна аутбуска станица бити измештена и о томе како ће се наставити завршетак беомоста тамо где је стао у претходном периоду.
   Није било много приче и углавном кратке су изјаве дате новинарима. Чекаћемо на детаљније изјаве почетком марта и да се уверимо како Београд поново живи и опоравља се... Присуствовала ПРЕС конференцији и учествовала међу осталим новинарима: Нада Вукићевић - Дринска (новинар и писац)

Тако је говорио један српски свештеник отац Илија у Манастиру Рачи украј Дрине у Беседи својој одмах после Литургије,а мени су претходно текле сузе незаустиво,путем до Манастира,неких 6 км. пошто сам изашла из Вароши а ходила сам пре тог скретања још једно 2 км ,али не ради се ту о 8км.пута ,пешке ради се о мештанима који су поред мене прошли колима и већина од њих ме добро познају а знали су за живота његовг,мога оца,који није никад прошао поред тих људи да их не повезе,па иако је тада возио ТАХI никад,познатима није наплатио,а покојна Мати-Матрона,причала ми је како је једне олујне вечери стигла у Б.Башту из Болнице ужичке,и пошто је била оперисана и још увек не опорављена кренула је онако,по мраку,супротним путем од оног који води Манастиру...Каже да се мој отац створио из олује:"Као да га Бог послао"и подигао је и унео у ауто и одвезао после до Манастира...Гледала ме је сузних очију и рекла:"Ти си баш Гојкова кћи"...А отац Илија изговори тада:"ОНАЈ КОГА ЉУДИ НЕ ВОЛЕ БОГУ ЈЕ ДРАГ".Престала сам да плачем тог недељног јутра у Манастиру Нашем Рачи украј Дрине,а попадија Вера је рекла да ће Она мени да скува кафу те недеље,да мало заменимо улоге...Учинило ми се да сам попадији Вери ипак драга...Или је она ,имала као супруга Свештеника,нашег Илије,слично искуство па је све разумела...Од тада смо се радовале да се сретнемо и обично увек у Манастиру,јер су из наше Старе ворошке Цркве малтене оца Илију изопштили после одласка у "пензију"? Нада-Дринска

ПРАЗНИК КРШТАВАЊА КИЈЕВСКЕ РУСИЈЕ

    И после 1025 година(После више Векова)

У Београду нашем Престоном граду,минулог викенда,Лета-2013-ог,догоди се између осталог,битно наше заједничко,оно раније најављено,спајање преко Вере наше Православне...Вече децембарско,необично топло за ово доба године...А симболично је сијао Хотел Москва,док сам поред њега застала да сачекам пријатеља...Концерт је требао да почне у 19.часова...Дођосмо раније,да разгледамо у миру Изложбу у Холу,која би отворена још 30-ог новембра,Лета 2013-ог,а трајаће до 09.јануара у Новој Години...Слике Екатерине Милићевић беху,уствари предивне Иконе(углавном уље на платну)...

 А на улазу у Свечану Салу...Као да сам само ја могла да је приметим.Сад знам да другима није била видљива...Жеља њена је била јака да је "сретнем"Тамо...То је она моја Рускињица...А Козаци су стајали као почасна стража ,заједно са својим Атаманом...Био је Празник Крштавања Кијевске Русије...Дошли су наши највиши црквени Великодостојници,заједно са Патријархом српским Иринејем...Отац Виталиј је био једини представник Руске Православне Цркве...Рекоше нам да се налазимо у Руском Дому(и осећај стварни,беше,као некад)У Нашој заједничкој кући...Улогу казивања кроз Историју имао је Протојереј,Страфор,редовни професор Богословског Универзитета Радован Поповић.Крштавање Кијевске Русије пре 1025.година названо је "Руско Сунце"и прозбори Радован како је остало до дана данашњег "Да се небо саставља до земље"Били су те вечери гласови који су одлазили према Небу и враћали се до саме земље,Најбољи мушки хор Града Београда,а Душе су се спајале у Оној Сали Руског(Нашег)Дома и дисале као једна Душа...