субота, 24. фебруар 2024.
понедељак, 19. фебруар 2024.
четвртак, 9. март 2023.
ЈУНАЦИ СЛИКАРИ
АЛИ ВЕЛИКИ НАРОД ИМА И ДУШУ ВЕЛИКУ... Подсетиме сликар-ратник, (преживео рањавање, ратовато у Авганистану) на нашег јунака о коме писаше наши писци и то под насловом "РАТНО ЧУДО НЕВИЂЕНО" "...рат је чудо невиђено.. Па и то што се догодило оне ноћи, 9.августа 1916.године на положају Чеп, кад су Бугари свим силама настојали да нас потисну и заузму наше ровове, спада у ретко, ратно чудо... Покупим свој вод и кренем у помоћ четвртој чети, чији је командир био Коста Јовановић, резервни капетан прве класе, иначе академски сликар..."
Изложба руског сликара Павла Кулева дирну присутне посетиоце, још више због посвећених његових слика изгинулим руским и српским браниоцима своје отаџбине, који и у овом рату гинуше заједно и у одбрани Србије... Један руски новинар на Косову и Метохији је говорио да он у Србији брани и своју Русију... 22.јуна 2013.године беше Дан Помена изгинулима и зато ова изложба још једном споји Руске и Српске душе већ 20.јуна 2013.године. И би Тишина и осећај заједнички и са мало речи све се деси... А слике као да оживеше руске пејзаже и пролећа и зиме и као да онај СТАРИ са шубаром на глави, седе браде надзира све остале слике, и као да онај усамљен Ратник, главе спуштене на прекрштене руке изнад колена, остаде у Русији да тамо остари, а претходно испрати сликара на далек пут у Србију...
Један наш сликар приђе Павлу сликару, Пилоту Ратном, загрли га братски и прозбори неку о вези руских и наших сликара... А били су и представници Српско-Руског братства из Смедерева и били смо сви тамо као једна душа Православна...
Руске зиме немају хладноћу, руске "беле ноћи" личе на ону белу светлост која се јавља око наших цркава и манастира, њихове цркве личе као да су изашле из оних бајки које смо волели и ми у Србији иако смо одавно сазрели и стасали у људе...
Рибар на замрзнутој реци на њеној средини нестваран а мало и чудан... Чудно је то, чак и ако упитате сликара како се то деси на његовој слици само ће да вам се насмеши...
Напустих Руски Дом, и кретох са два српска ветерана, један од њих те вечери напуни 80 лета и певао је полако руску "Рабињушку"... А наш је Подрињац и оперски певач... Улица Кнежева у Београду као да се пресели у будућност у неко друго боље сутра...
 |
| Радист због сусрета са пилотом и сликаром Павлом Куловим |
Нада Дринска
понедељак, 7. новембар 2022.
недеља, 6. новембар 2022.
субота, 5. новембар 2022.
ПОВРАТАК НАПИСАНИХ
ПОВРАТАК НАПИСАНИХ
Сајам књига увек се отварао Недељом, да могу да допутују људи, када се не ради и када се одлази на неке свечаности. Тај догађај осмислише паметни наши Срби јер је Недеља и Света и Црвено слово у календару и зато међу посетиоцима увек има и представника наше цркве, и манастира, наше војске и полиције, посебно стигну млади са својом чак малом децом, коју возе у колицима или тек проходалу држе за руке, јер постоје и штандови са дечијим књигама и сликовницама. И овог сајма, помислих, да ова деца која се ту нађу сада, сутра ће се, највероватније везати за књигу, као да је то требало сада да почне док су мали. А школска деца стижу из разних крајева Србије, па и из Света и купују књиге, и носе их у своје школе, да их приложе у Библиотеке. Наравно сајамска цена књига је мања и доступнија људима, који још увек воле књигу.
Моја трећа књига: „Крст наш православни, између Завичаја из Србије“, уз ранији догобор, је била изложена на штанду који води војник, пуковник ваздухопловства у пензији, Милорад Ђошић, а ја наравно припадам овом Удружењу „Културни центар ћирилица Београд“. Пуковник Ђошић се одлучи да у миру, после рата, настави да буде један од чувара нашег Писма. На овом Сајму уз помоћ сарадника изложи историјску књигу: "Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918". Његово дело је значајно, у толико што преко књиге објави, досад непознате податке, који ће једва дочекани бити у нашој историји. Заједно са њим у склопу "Центра Ћирилице", пуковникови сарадници,придружише се на овом штанду и приказашејош једну књигу о истинитом догађају из последњег рата: „Обарање непријатељског авиона Ф-117 (невидљивог). Тек на овом сајму се појавише борци који су га оборили и није било онако како су неки причали у измишљеним причама. На штанду замириса и природни тамјан (увезен из амана), а засијаше и иконе аутора Олгице Стефановић у књизи под називом „Сликовни буквар православља".
Једног од дана на сајму одржаће се предавање о историји Ћирилице. Пуковник ваздухопловства у пензији Милорад Ђошић отвориће ово предавање и најавити, како он рече "из војничког аспекта, ми знамо да смо били писмени и пре Ћирила и Методија, али треба их поменути, како су били прави мученици док су бранили Ћирилицу".
Пуковник нам представи професоре које и на сајма у књига препознаше студенти и приђоше да чују и овде неке нове ствари о нашем писму: проф. др. Милош Ковачевић, проф. др. Александар Милановић и проф. Весна Арсић. Говорили су они о резултатима анкете баш на овогодишњем Сајму. Понадаше се присутни да ће на њихов предлог бити донет Закон о употреби ћирилице, поред службеног писма, у школама и на факултетима. Професорка Весна Арсић је дала у вези ове анкете, тачне бројчане податке, односно у процентима колико се стање ипак поправило у односу на раније сајмове. Она је говорила о томе како је ишло штампање књига, и ко одлучује о писму штампања, да ли аутор или издавач. Сазнали смо да је ове године ипак било више штампаних ћириличних издања. Закључак је био за необавештене да прогон Ћирилице и Српског језика је истовремено и прогон Срба, да би се уништио и идентитет српског народа.
У БГД 29.10.2022 Н. Дринска (новинар и писац)
Међ. Сајам књига