https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3029066747156423&set=a.493764537353336&type=3&eid=ARDBy5EWFMXREhZiO8TS70UUgw151EmiXPslEqbS6XgyoGPNcVgFz-xjDDZF-zrEMisfm4q0buRrzI1R

Oтимају нам Косово и Метохију

Била сам доле најјужније од Ибра ,а капије су биле од бодљикаве жице и ограда која се дизала високо према небу .Унутра су монаси покушавали да поново зидају полуразрушене Светиње а деца ,налик на анђеле ,који су били живи трчала су око нас и молили се богу да останемо што дуже са њима ...Зато се молим да поново путујем на Југ и да видим колико их још тамо има .Ово су изгинули и фотографије у Музејској Соби (собе две ) , пописани и гледају са зидова као да су живи , а ЖИВИ  јесу ,видим их у мојим полусновима ,причају и певају песме кроз Молитве...Међу Њима је и наш Оливер...Још се не зна име ( имена крвника )...

Као отац бдије над свима НАШ  Оливер

Овде су сви ..Невини и ОПОМИЊУ !

                                          

               А  БОРЦИ -ВЕТЕРАНИ БЕОГРАДОМ ИДУ СА ИКОНАМА И ЗАСТАВАМА...

Јуче је прошао сунчан дан ( Сретење Господње ,15 .фебруар ,лето 2020 .).Дешавало се евоцирање успомена , ( Дан Државности ) , беше на разним местима у Србији ...Било је и у Орашцу у коме крете Вожд српски , Карађорђе , у народу нашем , а више код Турака , "Црни Ђорђе " ...Виде Он да покоравајући се турском зулуму , српски народ иде само у суноврат и исцрпљен губи снагу , да се једног дана подигне и побуни ...Неко се роди да дигне народ ...Тако је било одувек ...У стиховима епским постоји и песма , која се испева онда : "Почетак буне на Дахије "...Тада беше усмена револуционарна књижевност , која после постаде и писана ...Забележише све то писмени Срби ...

Због чувања културног наслеђа ,прво су сакупљане епске и лирске песме , које су се увек певале  и то углавном уз гусле , да народ чује ...Ја се на Сретење прикључих , у Београду ,Војним Ветеранима из " Последњег Рата "који преко пута Велике Скупштине , подигоше ,већ раније ," чадоре ", ( тако би онда назвали ово насеље у Ташмајданском Парку , и одлучни су да ће ту сачекати , да их испоштује власт ( садашња или будућа ) , и додели им само оно што су заслужили а подржавају их и породице погинулих и преживелих , а све их је више из осталих места Србије ...Дођоше  и из Црне Горе и Републике Српске ...Има их и из Русије ...Носе иконе ,и само певају песме наше које говоре о страдању , а окупише се они који су живи и траже своја минимална права ...

И шетали смо у Поворци  Кнез Михаиловом и само је тако народ могао да сазна Њихову муку , јер већина новинара је нема ...Говорише гласно да су и тако рањени још спремни да крену у одбрану Србије , да размишљају и сада о смрти која ће их задесити и које се не боје иако их се још мање може ,живих вратити...

Рекоше , гласно , уз песму , да народ чује , да су данас , на Сретење и у будуће , једина ПАРАДА ПОНОСА у Београду ...ХВАЛА ВАМ БОРЦИ !

 ОТИМАЈУ НАМ КОСОВО И МЕТОХИЈУ 

Мисле да ћемо попустити и забораву се препустити ...Мисле злотвори да су нас уплашили , или да нам је дозлогрдило ,да су престале да нас боле невине дечије очи , јауци из упаљених Светиња ...

 У Београђанки на 20-том спрату Музејска Соба 

Ка  о да су се тамо зауставили сви ,заједно , жртвовани , добровољно животе дали ...Да ли је могуће ? Руке им спојене остале ! Не виде се руке , само ОЧИ , Погледи , на путу према небу ,значење још једно стекли , бранитељи Србије ...

 Србију бранили само ЖИВОТОМ : Деца , војници , полицајци ,новинари , невини старци ,( пошли да гину уместо деце , ипак им децу не поштедише , а надали су се ...)У сваком рату , прошлом , имали су жељу да Србију истребе ...Зато одмах  ДЕЦА , затрти јој семе ...

Горе Јасмина ми исприча , како никог више нема у  селу , близу  Призрена ...Деду и бабу су запалили у Цркви , са осталима ...

Скоро читам како Светиња БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА  светли и у тамној ноћи ...НЕКОМ ЧУДНОМ СВЕТЛОШЋУ !...

СИМО СПАСИЋ ...Чувар , добровољни , ове Музејске  Собе  на 20-том спрату Београђанке испричаће ми ускоро истину тешку , сведок је живи ...Записаћемо све што буде говорио колико може у ову прву књигу...

 Наставиће се...                                                  Нада Л.В.Дринска ,народна новинарка

***

Ускоро ће Божић а на трећи дан Божића био би твој Рођендан ...Данас ми је донела цвеће једна Радмила -Рада , ужичанка је живи у Београду...И ти си овде живела ...Нећемо се видети ни овде ни у Завичају ни овог Божића ...Носим твој џемпер и НЕДОСТАЈЕШ МИ...Твоја сестра Нада !Тамо смо јој оставили разно цвеће и Руже (које је посебно волела)...Снег је данас покрио хумку и Руже ће остати свеже све до пролећа...Недостајеш нам : Твојој ћерки , јединици Гордани,сестрама Нади и Вери ,сестрићу Вуку,и сестричинама Наташи, Ољи и Ивани и Твојим кумовима и пријатељима,а тек Твојим Унукама: Андреи , Елени и Тари...Тражимо те почнемо причу као да си присутна ,погледамо кроз Прозор а Божић је близу,волела си Божић,знала си обичаје ...А снег и даље пада и као да је покрио стазу којом си отишла...Јављају из Завичаја да је око Дрине снег нападао и све је чисто и бело...

Јесен у Србији 2-део

 ПОНОВНИ  РАЗВОЈ  ЖЕЛЕЗНИЦЕ И БУДУЋНОСТ  СРБИЈЕ

Додајте натпис:Чекала сам у Бгд . У Улици Мајке Јевросиме да Наташа окупи све битне људе и да се заједно са њима појави  Пуковник Владимир Александрович Бабошин наш гост из пријатељске Русије ...

Додајте натпис После ће доћи до разговора озбиљног ,затим до обиласка Музеја и тек ћемо писати о корисним договорима и сарадњи Србије и Русије ...А ово беше само најава наше боље пословне будућности ...Н.-Дринска ( новинар )

 
БИЛЕ СУ КОЧИЈЕ -Пре Возова ...И аутомобили...

У Улици Мајке Јевросиме у Београду постоји Музеј , јединствен на Свету ...Као да је и сакривен , као да чува успомене на ову врсту превозних возила из Старе Србије ...И данас сећања живе , преношена кроз приче , а сачувано и записано , истина се не да ...А и чувари се рађају и здушно верују да их сами Бог одреди и животно определи ...

 Наташа Бундало , кћер војног лица помаже у оживљавању и отварању Музеја који је и нама понос и имамо шта да покажемо ,како смо одавно на овим просторима како : " Туђе нећемо а своје недамо ... А Наташа је љубазан водич ...

БИЛИ СУ ОДАВНО ВОЗОВИ

Све се ово деси неких дана пре , одржавања Прве Међународне Конференције  ( код нас , у Србији : " Железнички транспорт у савременом свету "на којој ће се на иницијативу Русије и Србије окупити око 120 учесника из девет држава , а то су биле : "Руска Федерација , Турска , Бугарска , Република Српска , Хрватска , Чешка , Аустрија , Словенија и Србија ...Свему томе ,предходио је још у фебруару договор , да све државе доставе своје радове , из више области а то су : Саобраћајна политика Железнице , развој железнице и жел.пруга , и њихова заштита ,модернизација ...Требало је написати РАДОВЕ из свих ових области а наравно требало се осврнути и на економију и железничке услуге и још посебно на стручно образовање запослених у железничком транспорту ...Све државе , прихватише предлог , да домаћин буде Београд  у  Србији и једногласно паде договор да ће то бити 12.-ти и 13.-децембар текућег лета 2019.
Конференција је само била почетна форма за одвијање сарадње међу свим поменутим државама , а то би подразумевало размену ,научних и истаживачких успеха и можда заједничким послом у пракси а Србија је добила прилику , да и сама оживи Железницу , у коју дуго , није могло ништа бити уложено , и тужно је било гледати како Возови умиру , и како стари вагони одлазе у Музеј на отвореном ,као што ћуте тамо на ливади стари Авиони ...Али нови Авиони лете , поново нашим небом и управљају њима наши пилоти ...На радост и будућност ...
 
АМФИТЕАТАР  У МУЗЕЈУ ЖЕЛЕЗНИЦЕ  У БЕОГРАДУ

Кад у Београду кренете од Славије , наниже Немањином улицом , и баш је она велика камена зграда , погодна за Музеј и старине : Немањина бр.6...Само је улаз из парка из Сарајевске улице...Многи и не знају да тамо постоји битан део наше историје ...
Отварању ове битне Конференције ,која ће већ тог дана ући у Историју Србије и њене престонице града Београда ,присуствовао је и наш Генерал полиције г-дин Обрад Стевановић...
До мене на конференцији седео је један пилот , пуковник Ђошић , који рече да ли је на правом месту а овде се говори о Железници , и онда се на паноу великом филмском платну појави пруга и њом одјури , модерни брзи воз ...Рекох му -Зар не мислиш да ћеш ти надлетати авионом сличан воз и моћи да га пратиш и да јавиш најбрже да ли је све у реду ? "Па јесте рече Пилот Милорад "
Пуковник Владимир Александрович Бабошин је морао , непосредно , пре ове Конференције да "одлети " авионом за Сент Петерсбург ,где предаје на Војној Академији и то баш о Железници...Али је тамо окупио ТИМ ,наравно по Генераловом одобрењу и у Београд је пре Конференције стигло 10 радова ...Радови су ушли у Заједнички Зборник иако нико није могао из Сент. Петерсбурга присуствовати овој Првој Конференцији ...То је наравно , објавио прф .Бранислав Гавриловић ,који је испред Високе железничке школе струковних студија био Председник организационог одбора , а проф. Зоран Бундало је имао улогу Председника програмског одбора , поводом Конференције Железнице ...
Погодило се да је овај битан догађај био , истовремено и јубилеј Колеџа железничког транспорта Ур ГУПС факултета у Екатеринбургу -90 год. и рада Високе Железничке школе у Београду.
Наша Висока Железничка школа струковних студија, која постоји 63 године, ишколовала је (прошло је кроз њу преко 6000 студената), а сада их студира 442, од којих 42% девојке. Ово је већ велики подстрех за даљи рад школе, а треба захвалити пријатељској Русији, на њеној несебичној помоћи, малој сестри Србији. А самим тим постајемо и центар у стварању савремене српске железнице, а учесници дела развоја европских железница. На конференцији (односно симпозијуму) представило се и 11 компанија од којих и: "Институт Михаило Пупин
", Србија... Обећање на крају Конференције уследи из Екатеринбурга, који дођоше испред Колеџа Железничког Транспорта, да ће се у Екатеринбургу одржати 2020. године следећа Конференција.

На Конференцији је представљено и 11 Компанија...
А нека крену са срећом , модерни возови , и како се нико не досети да каже ,морам сама да додам ; Возови ће остати као најбољи мисионари пријатељства међу народима , јер људи : Душевни и учени ,мисаони и духовни воле да путују ВОЗОВИМА...

Н.Л.В.-Дринска 
Београд ,друга половина децембра 2019.

Јесен у Србији

СВИ ОКТОБРИ КОД НАС 

Па и ове јесени Лета 2019.у Србији и Срби даље од Матице своје ,долазе и одлазе спремни да на Огњиштима својим изнова Ватру разгоре , да не дају своје , а само свеснији Пријатеља који им руке пружају ,не тражећи узвраћање...И ПОНОС је највећа одлика Србинова , слично се дешава и са Братском Војском Руском , која је многобројнија , али скоро из Русије Сергеј се побуни , зато што рекоше да је Србија мала : "СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА И КАДА ЈЕ МАЛА ..."Он само тако објасни публици на Педагошком факултету у Ужицу ...А онда засвираше студенти са Урала , на националном инструменту и разлише се звуци са нестварне Балалајке ,и они бели прсти " заиграше " на жицама скоро невидљивим и уђе нам свима у душе титрај и подстаче тела која се лагано њихаше као да ово осећају од раније ,од праискона , иако се грађани Ужица по први пут сретоше , уживо са овом врстом музике...

Ово се десило захваљујући председнику Удружења Завичајног у Београду , др.Милошу Туцовићу ,градоначелнику г-дину Петковићу из Ужица , Друштву српско-руског пријатељства из Ужица и Педагошком факултету Ужице ...

Нисам описивала догађаје по хронолошком редоследу , ово је један од опуштајућих дана који се прели у завршницу осталих битних јесењих догађања , и гости из Русије и Ужичани из Београда возили смо се у невероватно удобном аутобусу новим Аутопутем до Чачка , а ми посебно узбуђени скоро не веровасмо да тај пут пређосмо за тако кратак временски период ...А до јуче били су сати напорног путовања и " никад " да се појави Чачак град испред наших очију...Са нама је путовао и наш Завичајни генерал-Обрад Стевановић ( иначе подпредседник Завичајног Удружења Ужичана у Београду , омиљен код нашег народа и у Београду и у Завичају , а посебно међу својим студентима на Полицијској Академији .)

 

У последњем тренутку ће нам се придружити и још један драг гост из Русије , који већ скоро месец дана борави по Србији и присуствује и учествује на разним културним збивањима : Г-дин Владимир Александрович Бабошин : Пуковник , козачки Атаман , инжењер , већ у Санкт Петерсбургу одабран за ванредног професора , посебно за Железнице , песник и преводилац , са руског на српски и обрнуто , уредник часописа " Невска Формула " ...Тако ће се Владимир на овом путовању упознати и са нашим Ужичанином , Професором на Високој Железничкој школи у Београду Г-дином Браниславом Гавриловићем. А из овог сусрета десиће се ускоро ако Бог да ,  посебна сарадња битна за Србију и Русију а и за Балканске земље и неке земље Региона ...

 Наставак следи ...

У Београду почетак новембра 2019.                               Н.Л.В.-Дринска ( новинар и писац )

Владимир је фотографисао на изласку из Високе школе желзничке део наше негдашње локомотиве који се чува да подсети студенте како је некад на нашим и европским железничким пругама чуо се издалека воз који је возио путнике и само кратко застајао на граничним прелазима и у Возовима , у Вагонима људи су били једнаки ,предели слични кроз које су пролазили ,сличне планине и долине реке у зору кад их сунце осветли и магле отера , куће поред  пута  а једино се први будио отправник возова и чим се умије капу је прво на главу стављао она му је била посебна са њом се поносио ...Возовима су се сви радовали а онда су скрајнути са Пруга , као да нису више рентабилни као да су спори , као да је боље свуда небом летети па се спуштати у разне државе а у путу гледати , додуше разнолике облаке , а и Небо је наше плаветно , а зна да се понекад и наљути , јер људи често не размишљају ни о земљи ни о небу ни о ваздуху, између , који удишу , одбацују старо јер им се ново увек боље учини , као што не воле дуго , своје старе , стиде их се понекад и они који душу погубише прижељкују њихов одлазак "тамо далеко " одакле повратка нема ...Да буду слободни ? Ветерани често још немају године дубоке али се осећају , понекад , као да су их притисле стотине година и више , али Њима није проблем да се трансформишу и младост врате , која и није тако давно била ...А и шта би млади кад " старили " не би ,онда их Мудрост никад не би походила и сећања би изумрла и све би престало ...Али Возови ће Планетом поново да путнике носе , мало бржи него пре али слични онима , и добро је што је тако , а  истовремено ће ратови да престану ...Летеће Небом и даље прекрасни авиони а воденим путевима пловиће , можда мало бржи и комфорнији бродови ...Али ништа не треба да замре нити да у " старо гвожђе " одлази ...Само људи , многи душу своју да поврате , обично су криви што је погубише,док кривце траже далеко од себе ... 

 Наставља се ...

Н.Л.В.-Дринска

ОСКРНАВЉЕН УЛАЗ У Бајну Башту

   НА САМОМ УЛАЗУ У ВАРОШ БАЈНУ...

У Србији нашој  ( овога пута у Западној ) на самој граници , уз саму Дрину , кад долазите узводно ,оним путем од Рогачице , на једно километар ипо , пре уласка у варош , где природа одвајкада беше дарежљива и становници , који одабраше ову лепоту за живот у њој , ( од оних првих , међу којима беху и преци моји ) чуваше и помагаше да природа и у њој река и речна обала и дрвеће и свет животињски трају усклађени са људским и трудише се људи да остали живи свет не ремете и остајаше вековима у чистоти и заједно ...

 Међутим задњих година , изродише се неки људи , који реку почеше да загађују , из које смо некад док смо у њој пливали , ВОДУ НАЈЧИСТИЈУ ПИЛИ ...Поред Ње су се извори отварали и у њу изливали , долазећи из дубине , минерале лековите , и тако ту људи дочекиваше дубоке године , јер вода ова која је живот сами продужава живот и младост у људима ...

 Деси се онда у главама  неким синдром , као да треба уништити све около и то својим комшијама , како би им се на тај начин живот загорчао , мржња завлада и завист и љубомора и изли се преко природе невине , и која не може да се одбрани ...Они малобројни , радни , поштени , страдалници и из последњих ратова окренуше се својим Црквама и Богу и Чудотворним Манастирима и Вери Праведној ...Били смо је заборавили...Стидели смо се ,нажалост , Веровали смо нечему што није наше , а јесте исконско саткано од саме душе ...Душа Православна мирише на босиљак , вратићемо живот чврсто верујући...Ево сада приказују и на ТВ-у  , зову Свештенике и Монахе да на Тв-у што више покажу како се треба Богу молити ...Али "Неверних Тома " још увек има ...Кажу да су неки Манастири чудотворнији од осталих ...Много пре сам овог ишла у разрушене Светиње наше на Косову и Метохији ...И у Србији и Републици Српској ...И у бившим Републикама ...Молила сам се и у Грчкој и у Бугарској...Знам да свуда моје Молитве ( иако појединачне ) помогоше , верујем да моја Небитност , сасвим мала , сићушна али искрена поможе , прикључена осталим појединачним или групним молитвама , када смо заједно на Косову и Метохији  у Гораждевцу у оној мрачној ноћи ,када су нам стотину свећа упалили око стазе , која води према Цркви , у којој опет гореше свеће и то нам је била , те ноћи , сва светлост , а ипак је од свећа упаљених побегла ноћ и брзо је изашло сунце ...Та ЗОРА у Гораждевцу поред Бистрице реке , коју је додиривала бодљикава жица ипак ми са новим Пријатељима , мојим Србима , јужно од Ибра остаде најјаче у души мојој и МОЛИТВА и сузе и оно Свитање , као да ћу се једном поново вратити у слободан , поново српски Гораждевац ...И поред Бистрице напити се  оне воде која слично извире из обале као ОНА испод стене , мало ниже од моје родне куће поред Дрине ...

  И скоро се растужих на Дрининој обали и због Дрине , што на улазу у Варош одмах иза табле на којој пише Бајина Башта ,стоје , на обали испод пута камиони за поправку , а изнад самог пута наслагани распаднути аутомобили,  отпад ...Од свега тога ,не види се поред пута , лево модерна , сређена пумпа ,а не види се ни "Кућица на Дрини "десно ,доле од камиона...Ипак ,Кинески туристи прилазе , напред обали и плаћају , да их чамцем превезу до " Кућице " и врате назад , на обалу ...Човек који поправља на улазу аутомобиле , и држи њихов отпад вероватно има дозволу од надлежних органа да то ради...И баш ту ...Жалосно ...Зато упоредих  ово са  Бистрицом у Гораждевцу , која је чиста и њена обала , али је испрља једино ОНА ЗАРЂАЛА БОДЉИКАВА ЖИЦА ...                         Наставиће се...

Крајем септембра 2019 ...

Бајина Башта и  Београд                                                                   Нада Л.В.-Дринска