ДАНИ ВИДОВДАНА

                         " ОКО "    ВИДОВДАНА

Данас је Света Недеља ,одмах по Видовдану,29.јуни.Лето 2014-то и иако нисам могла да присуствујем ,Великом Догађају у Селу Добраче изнад Ариља,подизању Спомен плоче,нашим јунацима из Више ратова,била сам прошле недеље гост код Ариљског академског сликара,а за неупућене,он је један и од већих српских сликара,а посебно Златиборског Округа,и посебно чини не само за развој сликарства,већ и за српску културу и уметност,уопште,а ове недеље се уврсти,својим делом и у чуваре Српске Историје...

Причао ми је како ће данас бити подигнута Спомен плоча,изгинулим у Јаворском Рату,Балканским Ратовима,Првом Светском и Другом Светском Рату(и како је уписано нешто више од 300 имена).Идеја је била Света Петровића,да се подигне Плоча,а на челу Организационог Одбора је био Бранко Вукајловић...

Идејни творац и аутор Спомен Плоче је наш сликар Љубивоје Јовановић.

Рођен је у Севeрову на 18-том километру од Ариља...

БОЖИЈИ ДАР

Душа кроз сликарево ОКО

У Атељеу Љубивоја Јовановића моја пријатељица и рођена Ариљка Љиљана Лукић,која ми је била и водич кроз Ариље и околину,доживљавамо посебност ,прво једног домаћина из ових  крајева ...Он се определи да остане ту где његови стари вековима учврстише корене,у близини Цркве  у којој сви беху крштени ,па и ОН...Ту је и време стало у оном позитивном откуцају,кад је Добро било удаљено од зла,хиљадама година...А Његово Једно Око,(са којим се роди),има далековидост хиљаду очију и више...Све он то тамо направи својом руком и промишљу Божијом...Неке ситне пакости,људске,немају прилаз до оног Старог(сада оживелог Замка)у близини Ариља).Зли ,никад нису успели да пређу преко оног висећег моста изнад Рзава. Вероватно су одустали чим се Мост заљуља,а "храбрије"(јер зло нема храбрости),међу њима,заљуљали би се на мосту и потопили,у оној пени која је Бела и не подноси прљавштину...Тако одавно зна се,ко то Мост Висећи,прелази неозлеђен и стиже у ону КРАСОТУ...А Слике,када ти једини Видокруг постану,(наравно ако Срећу имаш и Душу),Оне су онда наша прошлост истинска,и садашњост и будућност,Оне су ,онако оживеле,и Страдање наше и Јунаштво и Слава наша Видовдан,и Подсећање и Љубав и Људскост и Песма наша која не замире...

Ми смо ОКО ВИДОВДАНА ,Видовитији,Далековиднији,то је датум нашег Страдања и затим Поновног Рађања,и стремљења будућности и недања да жртве буду узалудне,и да се Косово Поље којим је "крвца текла"ником и никад не предаје...И не треба се бојати за Косово...Ми смо једино тужни што нам део народа умор савлађује,и што још не разазнају шта је добро за Србију,што свог Доброг,често без провере,злочинцем приказују...

Боје којима сликар боји слике.Тако су идентичне оним у природи...

Рзав у својој дивљој лепоти...И ту у близини сликар и људи употпунише своју духовну доброту...

Све је ово у Ариљу Црква,једна од најстаријих у Србији из Тринаестог Века а задужбина је Краља Драгутина  и историјски и временом старости везана је са Манастиром Рачом украј Дрине,који је подигао Краљ Драгутин...Ове године...

Бајина Башта ,Сад и Некад...

               ДЕСНА   ОБАЛА   ДРИНЕ (Бајина Башта)...И  Свој  Своме

После Последњих ратова,Србија нам страда од ПОПЛАВА ,клизишта се догађају,брда се "покренула",близу река,у подножју планина...Подземне воде,Реке Понорнице,промениле свој ток под земљом и кренуле да избију,насилно на неким местима,не могу више да извиру на оним изворима,где вековима извираше,а наиђоше из дубине земље неки нови извори,који ће лековити постајати...Људи ће из градова често у планине одлазити,да биље лековито наберу и воде се лековите напију...У Србији страдају Градови у Низинама,поред Река...Било је и раније поплава,али наши људи су из тога излазили некако не размишљајући о великој некој катастрофи,која нас на крају задеси...Насипе нису правили а куће су ,необезбеђене правили на самој обали,спуштали су их поред саме воде...Размишљах да су наши Стари паметнији били,насипе су (поред Дрине,знам)подизали,звали су их "подзиде"...Правили су их од камена,уз земљу,остављали отворе,и као канале спроводили у земљу испод обале...То је само у оном једном делу на уласку у Б.Башту где сам се у близини  купала у Дрини,а куће су нам удаљене од Обале...Била је често набујала Дрина али никад у том делу није поплавила њиве,ни куће,тако ни сада Бајина Башта и најближа околина није страдала...Али десише клизишта даље од града и тамо се урушише куће дивне дрвене,не ретко подруми им зидани каменом ,али ипак дође водена сила из дубине земље...У овом делу живе још увек стари наши често заборављени,путеви им лоши,има понегде и младих којима су школе затворене,па се и они спремају да крену даље...Ови стари трпе све што их задеси,једни друге сахрањују,а из Општине Бајинобаштанске често их и не воде у књигама матичним,односно нису их из књига црквених у компјутере "преписали"...Често су им и струју исекли,јер нико дуго није могао да плати...То чине и ближим кућама око Б.Баште...Наиме нова директорка ми у мају рече да за њу није важеће то што се дешава на терену...Да је за њу валидно само што има у компјутеру заведено...Причала сам како су ми близу старе куће ударили велики бетонски стуб без обавештења и како нису ударили уземљење,(па сазнајем тек прошле године да су ми због тога поцркали електрични уређаји)...Рекли су да је то застарело...Ниже су ударили још један стуб и опет ме нису питали,струју су ми искључили пре годину ипо дана и не признају никакве жалбе ни преко Општинског Већа,а направили су неки велики рачун и додају још тако да је тај дуг немогуће платити...У тој кући године уназад и испред сам држала(па и ове године)културне догађаје,посебно посвећивала пажњу младима надареним из разних области...Молила сам Општину да ми помогне макар да се реши ова струја јер кућа је једна од најстаријих и чувам је од заборава...И другим људима се чини неправда...Фотографисала сам неке стубове...Људи из Босне су направили велике куће имају пара,а и имања преко Дрине...Овамо староседеоци живе као и некад скромно и још у старим кућама,али бело окреченим ...Из Цркве су протерали једног нашег Свештеника у једно село код Чачка,а за "Њих"праве још једну Цркву на овој обали,а преко Моста у Скеланима има дивна нова Црква,коју ретко ко посећује...Да не би било забуне ,ја сам у току рата,примила једну дивну породицу,и они су се после тамо вратили...Ми смо и данас у контакту,има и на овој и оној обали,нашег народа,али ови о којима говорим,се понашају као кабадахије...

Нада Вукићевић(Нада Лукић-Дринска)

новинар и писац           Бгд,пред одлазак

за Б.Башту да помогнем страдалима о7.јун2014.

У МИНУЛОЈ НЕДЕЉИ;КРАЈ МАЈА;ЛЕТО 2014,Београд

                      ПОСЛЕ НЕЗАПАМЋЕНИХ  ПОПЛАВА  У  СРБИЈИ...

БЕОГРАД  још увек тугује и небо је мутно над градом,и живот се одвија,овог викенда,али се стално осврћемо према прошлим данима,да смислимо како ћемо даље...Бесмо једног тренутка они стари ,ЈЕДНА ДУША,заборависмо оне наше глупе несугласице,престадосмо на тренутак да окривљујемо оне наше,и то баш оне који криви нису...Млади нам показаше како су достојни наследници,који воле земљу своју Србију,страдалу кроз Векове...Полако покрену се и култура у Београду...Присуствовах једној изванредној представи,коју осмислише сасвим млади,нови ствараоци,који препознаше међу собом ;Режисера,глумце,музички надарене,и све остале који одрадише,тако целовитост...Било је у Културном Центру,(Општина Звездара),код Вуковог Споменика...А овај фотографисани проспект има адресу: АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ-Београд

 "ДОЂИ,ПОКАЖИ И ОСТВАРИ СВОЈ ТАЛЕНАТ!ЧЕКАМО ТЕ! КРЕАТИВНИ СТУДИО...Сваке суботе од 14-17ч,Балканска21.info@akademijaumetnosti.edu.rs www.akademijaumetnosti.edu.rs Београд поново пружа прилику младости и уопште уметности,а крећу и остали послови,зависно од афинитета...Ово је шанса СРБИЈИ! Као да је живот могућ ,и јесте после страдања тешких и могуће је бити СВОЈ НА СВОМЕ...Н.Дринска

             АПРИЛ   У   БЕОГРАДУ   (ЛЕТО -2014)

Прошло је 15.Година од оног априла кад записивах на овом истом Тргу,узнемирени Народ Наш,када проклињах пером ТУЂИНСКЕ АВИОНЕ ,кад не грмеше само проклети авиони њихови него тада се изливаше чешће априлске кише из облака,као да је плакало и Небо изнад Београда,грмели су и громови да надјачају авионе,а дували су и ветрови са Дунава,покушавајући да бомбе усмере на неку другу страну где нема људи,где деце нема,где нема младих,заљубљених,где нема ГОЛУБОВА...И прође сила и остави крваве трагове и поремети нам умове и разболе децу и растури Мостове и учини се да нам спаса нема...Ипак не можемо умрети и Србију оставити саму...Сузе усахњују,опорављена живнула Душа...Има још дана "за мегдана"...Не брини Мајко! Исцелићемо ране!Рађају се Зоре и биће Сунце...

Фонтана испред Градске Кафане

Читач,2 Пара Заљубљених,бака и голубови

Читач,изненадни сусрет,пролазница која жури и голубови

Читач,2 Пара Заљубљених,деда и голубови

Пешачки прелаз од Народног Позоришта према Тргу

Добровољни даваоци крви могу дати крв у овом аутобусу

Две Наде,(Новинари Ветерани)

Камено обележје на Калемегдану на коме пише:"На овом месту је 6/19 априла 1867.год.прочитан Ферман,Султана Абдул Азиса,којим су Београдска,Кладовска,Смедеревска и Шабачка Тврђава предате на управу и чување Кнезу Михаилу Обреновићу и Српској Војсци...

Н.В.Л.Дринска

Среда Прва и Вече априлско у Клубу Коларац,музика лагана и гласови утишани...И Светлост нестварна...На зиду спавају Гитаре Две и Стара виолина...У углу студенти српски би да промене време,да пробуде нове дане и да Србија заживи...Н.В.Л.Дринска

 

УНС-Пресс-Центар-Јелена

УНС-ПРЕСС-Центар -Ана

У УНС-у у ПРЕСС-Центру вредно раде Јелена и Ана

Понекад преко Трга наиђу екскурзије и прођу...Док сунце залази  и гужва престаје,усамљена девојка жури кући,а на споменику који представља Кнеза Михаила Обреновића на Коњу,испод коњских ногу умире се сасвим и голубови јер су навикли ту ноћи да преспавају,па да ујутро,у Зору одлете мало пут облака...Н.В.Л.Дринска(новинар и писац)

Ћирилица и Ћириличари

           ДА ЛИ ЋЕ У СРБИЈИ ПИСМО ЋИРИЛИЧНО ОПСТАТИ?
Ћирилица је писмо наше,прва наша писменост...Знамо да је тако?Да ли је правилно користимо?Колико нас у Србији је свесно шта нама значи Писмо наше?А у ситуацијама разним дајемо предност неписмености,људима неписменим,који су вешти у стварању материјалног..."ДУШЕВНИ"Људи изиграни од ових првих, смешни се,понекад учине,али ипак прочитах скоро ,неки истраживачи,научењаци ,дошли до истине:"ДУША ПОСТОЈИ..."А ако још увек постоји Душа,постојаће и Ћирилица,јер када почесмо,некад,исписивати слова ова,ДУША СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛА јер је предходила ДУХОВНОСТ И ПИСМЕНОСТИ НАШОЈ... А како ћемо још даље у Православље наше,у сједињавање са Народима другим Православним?Писмо своје морамо сачувати...Покрет су покренули чувари Ћирилице ,али често им се "пришљемче",како вели један истински Чувар,разне друге групе грађана,гурају Ћирилицу испред да им служи као штит,заштитник,интереса личног...Срби је ,додуше бране,људи они што већ крварише за Србију,кроз Векове,а сад би да се мало одморе и перо узму и лагано Писмом својим ,књиге пишу...Добро је што младост воли праве вредности,што се не задовољава оним што већ одавно својим наметањем,да књижевност српску и писану реч,сваке врсте,уништи,избрише,самим тим,полако се губи и Писмо наше,ОНЕ ДИВНЕ ПИСМЕНЕ СЛОВА НАША ЋИРИЛИЧНА,која су у почетку сликана,полако сваки део исписиван,да ко год се загледа,дивљење искрено покаже,а тек кад су добијала потпун облик,само је пред очима титрала лепота...Онда је дошла Калиграфија,начин осликавања слова,којима су и први записи најпажљивије рађени...Чинили су то наши Монаси у Светињама Нашим,стрпљиво мршавом,оном испосничком руком,која као да се сама покреће и Перо узима и мисли најдушевније преко пера у Јавност кренуше...Пре даровитих Писаца,били су ИКОНОПИСЦИ,могли су да Иконопишу и Ликове Светаца и око Њихових Глава Ореоле у којима је сијала Светлост Небеска,пред којом и грешници занеме...Онда су пре писаца дошли наши Монаси преписивачи...У школи су нас учили да су први били РЕСАВЦИ,али ја сазнадох преко Благопочившег Патријарха Павла Нашег,још као девојчица,да су највероватније,старији од њих били РАЧАНИ(300 Калуђера),у Манастиру Рачи украј Дрине,који беше Задужбина српског Немањића Краља Драгутина...И тако се поче развијати наше ћирилично писмо,наша Писменост и Култура,нешто са чим добисмо и комплетан Идентитет и у нашем "Малом"народу,ево векови пролазе,и рађају се УМОВИ Великани,(Никола Тесла)А да ли би било Њих да нисмо имали Писмо Наше,мислим да нису могли ,и своје паметне мисли и замисли,својим краснописом,руком својом запишу,и оставе потомцима и Васцелој Планети?

Нада Вукићевић(Лукић-Дринска)

 

Испред руске амбасаде подршка Русима у Украјини(Чувари Ћирилице)

        

У суботу 01.марта.Лета 2014....

                Било је 69.-то отварање Првенства Србије у Кросу...

Тачно у 10 и 30.,по договореном времену, Министар саобраћаја,Г-дин Александар Антић,званично отвори 69-то Првенство Србије у Кросу...Било је у Сурчину и то како Г-дин Министар изјави:"Драго ми је,што се и ове године,по овом дивном сунчаном дану,одржава,у најмлађој Општини,69-то Првенство Србије у Кросу,у организацији Атлетског Савеза -Србије и Атлетског Клуба Сурчин...Све честитке за успешну организацију...И ово ће овде бити подстицај да се млади баве овим изузетним спортом..."

Сазнајемо да на Кросу учествује 228 такмичара из 50.клубова...А сунце је сијало док су се СТАРТУ приближавали :Јуниори,сениори...

Искористисмо прилику да замолимо Г-дина Александра Антића да нам да изјаву и поводом овог "сунчаног дана",како је сам изјавио на отварању,и поводом будућих предстојећих избора,где је кандидат за градоначелника града Београда...Постависмо му питање:"Шта ће Вама Г-дине Министре бити приоритет,ако будете изабрани ?"

-И кренуло је:"Људи!Само људи!"Говорио је како повести бригу о старим усамљеним људима,како навести младе да се окрену својим старима,да их помогну,"купе и донесу хлеба",како омладину окренути спорту,јер је то окретање и њиховом физичком и духовном здрављу,јер и сами теже спорту а доказ су и толике награде и медаље,које освајају и на светском нивоу,у нимало завидним условима...Подсети нас Г-дин Антић на некадашње "Радне акције"када су наша деца градила ону Србију нашу,која беше разрушена у Другом Св.Рату...То је наша младост,укључиће се они...Из душе нашег Александра Антића долазила је само мисао изговорена ,која сакупи у себи ЉУДЕ,односно Људско,што једино ,опорављено,може да поврати Србију...         

 Почетак марта 2014.Лета

 У Београду(Света Недеља)                                                                  Н.В.Л.Дринска