ПОВРАТАК НАПИСАНИХ
Сајам књига увек се отварао Недељом, да могу да допутују људи, када се не ради и када се одлази на неке свечаности. Тај догађај осмислише паметни наши Срби јер је Недеља и Света и Црвено слово у календару и зато међу посетиоцима увек има и представника наше цркве, и манастира, наше војске и полиције, посебно стигну млади са својом чак малом децом, коју возе у колицима или тек проходалу држе за руке, јер постоје и штандови са дечијим књигама и сликовницама. И овог сајма, помислих, да ова деца која се ту нађу сада, сутра ће се, највероватније везати за књигу, као да је то требало сада да почне док су мали. А школска деца стижу из разних крајева Србије, па и из Света и купују књиге, и носе их у своје школе, да их приложе у Библиотеке. Наравно сајамска цена књига је мања и доступнија људима, који још увек воле књигу.
Моја трећа књига: „Крст наш православни, између Завичаја из Србије“, уз ранији догобор, је била изложена на штанду који води војник, пуковник ваздухопловства у пензији, Милорад Ђошић, а ја наравно припадам овом Удружењу „Културни центар ћирилица Београд“. Пуковник Ђошић се одлучи да у миру, после рата, настави да буде један од чувара нашег Писма. На овом Сајму уз помоћ сарадника изложи историјску књигу: "Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918". Његово дело је значајно, у толико што преко књиге објави, досад непознате податке, који ће једва дочекани бити у нашој историји. Заједно са њим у склопу "Центра Ћирилице", пуковникови сарадници,придружише се на овом штанду и приказашејош једну књигу о истинитом догађају из последњег рата: „Обарање непријатељског авиона Ф-117 (невидљивог). Тек на овом сајму се појавише борци који су га оборили и није било онако како су неки причали у измишљеним причама. На штанду замириса и природни тамјан (увезен из амана), а засијаше и иконе аутора Олгице Стефановић у књизи под називом „Сликовни буквар православља".
Једног од дана на сајму одржаће се предавање о историји Ћирилице. Пуковник ваздухопловства у пензији Милорад Ђошић отвориће ово предавање и најавити, како он рече "из војничког аспекта, ми знамо да смо били писмени и пре Ћирила и Методија, али треба их поменути, како су били прави мученици док су бранили Ћирилицу".
Пуковник нам представи професоре које и на сајма у књига препознаше студенти и приђоше да чују и овде неке нове ствари о нашем писму: проф. др. Милош Ковачевић, проф. др. Александар Милановић и проф. Весна Арсић. Говорили су они о резултатима анкете баш на овогодишњем Сајму. Понадаше се присутни да ће на њихов предлог бити донет Закон о употреби ћирилице, поред службеног писма, у школама и на факултетима. Професорка Весна Арсић је дала у вези ове анкете, тачне бројчане податке, односно у процентима колико се стање ипак поправило у односу на раније сајмове. Она је говорила о томе како је ишло штампање књига, и ко одлучује о писму штампања, да ли аутор или издавач. Сазнали смо да је ове године ипак било више штампаних ћириличних издања. Закључак је био за необавештене да прогон Ћирилице и Српског језика је истовремено и прогон Срба, да би се уништио и идентитет српског народа.
У БГД 29.10.2022 Н. Дринска (новинар и писац)
Међ. Сајам књига
