drina: фебруар 2020

Била сам доле најјужније од Ибра ,а капије су биле од бодљикаве жице и ограда која се дизала високо према небу .Унутра су монаси покушавали да поново зидају полуразрушене Светиње а деца ,налик на анђеле ,који су били живи трчала су око нас и молили се богу да останемо што дуже са њима ...Зато се молим да поново путујем на Југ и да видим колико их још тамо има .Ово су изгинули и фотографије у Музејској Соби (собе две ) , пописани и гледају са зидова као да су живи , а ЖИВИ јесу ,видим их у мојим полусновима ,причају и певају песме кроз Молитве...Међу Њима је и наш Оливер...Још се не зна име ( имена крвника )...

Као отац бдије над свима НАШ Оливер

Овде су сви ..Невини и ОПОМИЊУ !

А БОРЦИ -ВЕТЕРАНИ БЕОГРАДОМ ИДУ СА ИКОНАМА И ЗАСТАВАМА...

Јуче је прошао сунчан дан ( Сретење Господње ,15 .фебруар ,лето 2020 .).Дешавало се евоцирање успомена , ( Дан Државности ) , беше на разним местима у Србији ...Било је и у Орашцу у коме крете Вожд српски , Карађорђе , у народу нашем , а више код Турака , "Црни Ђорђе " ...Виде Он да покоравајући се турском зулуму , српски народ иде само у суноврат и исцрпљен губи снагу , да се једног дана подигне и побуни ...Неко се роди да дигне народ ...Тако је било одувек ...У стиховима епским постоји и песма , која се испева онда : "Почетак буне на Дахије "...Тада беше усмена револуционарна књижевност , која после постаде и писана ...Забележише све то писмени Срби ...

Због чувања културног наслеђа ,прво су сакупљане епске и лирске песме , које су се увек певале и то углавном уз гусле , да народ чује ...Ја се на Сретење прикључих , у Београду ,Војним Ветеранима из " Последњег Рата "који преко пута Велике Скупштине , подигоше ,већ раније ," чадоре ", ( тако би онда назвали ово насеље у Ташмајданском Парку , и одлучни су да ће ту сачекати , да их испоштује власт ( садашња или будућа ) , и додели им само оно што су заслужили а подржавају их и породице погинулих и преживелих , а све их је више из осталих места Србије ...Дођоше и из Црне Горе и Републике Српске ...Има их и из Русије ...Носе иконе ,и само певају песме наше које говоре о страдању , а окупише се они који су живи и траже своја минимална права ...

И шетали смо у Поворци Кнез Михаиловом и само је тако народ могао да сазна Њихову муку , јер већина новинара је нема ...Говорише гласно да су и тако рањени још спремни да крену у одбрану Србије , да размишљају и сада о смрти која ће их задесити и које се не боје иако их се још мање може ,живих вратити...

Рекоше , гласно , уз песму , да народ чује , да су данас , на Сретење и у будуће , једина ПАРАДА ПОНОСА у Београду ...ХВАЛА ВАМ БОРЦИ !

ОТИМАЈУ НАМ КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Мисле да ћемо попустити и забораву се препустити ...Мисле злотвори да су нас уплашили , или да нам је дозлогрдило ,да су престале да нас боле невине дечије очи , јауци из упаљених Светиња ...

У Београђанки на 20-том спрату Музејска Соба

Ка о да су се тамо зауставили сви ,заједно , жртвовани , добровољно животе дали ...Да ли је могуће ? Руке им спојене остале ! Не виде се руке , само ОЧИ , Погледи , на путу према небу ,значење још једно стекли , бранитељи Србије ...

Србију бранили само ЖИВОТОМ : Деца , војници , полицајци ,новинари , невини старци ,( пошли да гину уместо деце , ипак им децу не поштедише , а надали су се ...)У сваком рату , прошлом , имали су жељу да Србију истребе ...Зато одмах ДЕЦА , затрти јој семе ...

Горе Јасмина ми исприча , како никог више нема у селу , близу Призрена ...Деду и бабу су запалили у Цркви , са осталима ...

Скоро читам како Светиња БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА светли и у тамној ноћи ...НЕКОМ ЧУДНОМ СВЕТЛОШЋУ !...

СИМО СПАСИЋ ...Чувар , добровољни , ове Музејске Собе на 20-том спрату Београђанке испричаће ми ускоро истину тешку , сведок је живи ...Записаћемо све што буде говорио колико може у ову прву књигу...

Наставиће се... Нада Л.В.Дринска ,народна новинарка

drina

четвртак, 27. фебруар 2020.

понедељак, 17. фебруар 2020.

Oтимају нам Косово и Метохију