НА САМОМ УЛАЗУ У ВАРОШ БАЈНУ...
У Србији нашој ( овога пута у Западној ) на самој граници , уз саму Дрину , кад долазите узводно ,оним путем од Рогачице , на једно километар ипо , пре уласка у варош , где природа одвајкада беше дарежљива и становници , који одабраше ову лепоту за живот у њој , ( од оних првих , међу којима беху и преци моји ) чуваше и помагаше да природа и у њој река и речна обала и дрвеће и свет животињски трају усклађени са људским и трудише се људи да остали живи свет не ремете и остајаше вековима у чистоти и заједно ...
Међутим задњих година , изродише се неки људи , који реку почеше да загађују , из које смо некад док смо у њој пливали , ВОДУ НАЈЧИСТИЈУ ПИЛИ ...Поред Ње су се извори отварали и у њу изливали , долазећи из дубине , минерале лековите , и тако ту људи дочекиваше дубоке године , јер вода ова која је живот сами продужава живот и младост у људима ...
Деси се онда у главама неким синдром , као да треба уништити све около и то својим комшијама , како би им се на тај начин живот загорчао , мржња завлада и завист и љубомора и изли се преко природе невине , и која не може да се одбрани ...Они малобројни , радни , поштени , страдалници и из последњих ратова окренуше се својим Црквама и Богу и Чудотворним Манастирима и Вери Праведној ...Били смо је заборавили...Стидели смо се ,нажалост , Веровали смо нечему што није наше , а јесте исконско саткано од саме душе ...Душа Православна мирише на босиљак , вратићемо живот чврсто верујући...Ево сада приказују и на ТВ-у , зову Свештенике и Монахе да на Тв-у што више покажу како се треба Богу молити ...Али "Неверних Тома " још увек има ...Кажу да су неки Манастири чудотворнији од осталих ...Много пре сам овог ишла у разрушене Светиње наше на Косову и Метохији ...И у Србији и Републици Српској ...И у бившим Републикама ...Молила сам се и у Грчкој и у Бугарској...Знам да свуда моје Молитве ( иако појединачне ) помогоше , верујем да моја Небитност , сасвим мала , сићушна али искрена поможе , прикључена осталим појединачним или групним молитвама , када смо заједно на Косову и Метохији у Гораждевцу у оној мрачној ноћи ,када су нам стотину свећа упалили око стазе , која води према Цркви , у којој опет гореше свеће и то нам је била , те ноћи , сва светлост , а ипак је од свећа упаљених побегла ноћ и брзо је изашло сунце ...Та ЗОРА у Гораждевцу поред Бистрице реке , коју је додиривала бодљикава жица ипак ми са новим Пријатељима , мојим Србима , јужно од Ибра остаде најјаче у души мојој и МОЛИТВА и сузе и оно Свитање , као да ћу се једном поново вратити у слободан , поново српски Гораждевац ...И поред Бистрице напити се оне воде која слично извире из обале као ОНА испод стене , мало ниже од моје родне куће поред Дрине ...
И скоро се растужих на Дрининој обали и због Дрине , што на улазу у Варош одмах иза табле на којој пише Бајина Башта ,стоје , на обали испод пута камиони за поправку , а изнад самог пута наслагани распаднути аутомобили, отпад ...Од свега тога ,не види се поред пута , лево модерна , сређена пумпа ,а не види се ни "Кућица на Дрини "десно ,доле од камиона...Ипак ,Кинески туристи прилазе , напред обали и плаћају , да их чамцем превезу до " Кућице " и врате назад , на обалу ...Човек који поправља на улазу аутомобиле , и држи њихов отпад вероватно има дозволу од надлежних органа да то ради...И баш ту ...Жалосно ...Зато упоредих ово са Бистрицом у Гораждевцу , која је чиста и њена обала , али је испрља једино ОНА ЗАРЂАЛА БОДЉИКАВА ЖИЦА ... Наставиће се...
Крајем септембра 2019 ...
Бајина Башта и Београд Нада Л.В.-Дринска
