У Завичају...

                              У  ЗАВИЧАЈУ-"ТИШИНА"

Лето је 2017-сто и месец јули .Први пут обраћам пажњу на Изласке и Заласке сунца...Између Дани ишчекивања , пуни Тишине и Топлине и пријатна хладовина испод ораха...Трепери лишће брезово и са благим ветром се милује...И ЗАБОЛИ САМОЋА...Сећања навиру , Свици се играју и светле непрекидно па ни једна ноћ мрачна није... Птице су се умножиле и цвркуте спојиле ... У зору ми већ слећу на прозоре...Стално се селе из Панчићеве Оморике у Сребрену Јелку или у густо лишће лешника,,,По каменом зиду скакућу и када све мрве позобају свађају се са мачком старом која им се "прикрада"...Ипак све личи на ЗАТИШЈЕ ПРЕД БУРУ"...Осећам симболе у Природи што нове догађаје најављују , а све је уствари наговештај Краја и после Новог Почетка...

Освећење Храма Св.Благовештење у Штиткову

                       СТАРА   РАШКА -Подно Чемернице

Фотографије урадила Мирјана Ужичанка

Мала Госпојина , 21.септембра .Лета Госпоњег 2017.ог , тек мину . Путовах са Мирјаном , Ужичанком у Штитково ,подно Чемернице, у Стару Рашку , као чланице Удружења Ужичана у Београду...Док се "пењасмо" према планини , узаним неприступачним путем , ипак уживасмо у нестварним пределима , јер наш возач Паја (родом из Пакраца , а дугогодишњи возач у Градском саобраћају у Београду ) провезе без застоја онај аутобус све до Штиткова...Пошто сам седела на левој страни аутобуса посматрах шуму у дубини , све саме брезе које  су тако високо расле , као да ће дорасти до неба , а онда се ипак савиле у луку , наниже , и нису се поломиле...Хаџи Јова (наш водич ) даде нам један кратак напис , из кога  дођосмо до сазнања , о историјату Цркве , која прво беше Манастир , који завешта , Патријарх Гаврило Рашковић , из познате кнежевске породице , и подиже га 1655.године ...Касније , после два века , Турци га уништише и тек пре 150 година на истом месту пониче Црква у Штиткову...

Овог Лета-Господњег 2017. деси се велика свечаност и ми по први пут бесмо на Светом овом месту , међу многобројним Завичајцима и гостима , од којих неки беху и трећи пут...Видело се , ипак да је њихова радост слична нашој...Осетисмо , посматрајући , обновљену белу Цркву , како ће бог поново дати , да се Огњишта ужгају , и макар у летњим месецима привуку госте ,јер ово постаје најлепше етно-село у Србији , али и лековито , јер из дубине испред Цркве вода истиче и сигурно ће народу послужити за освежење и излечење...БИТНО ЈЕ ДА ЈЕ ЦРКВА СПАШЕНА ОД ВЛАГЕ...

А Војин Вучићевић је извршни директор Хуманитараца " Стара Рашка "и он објави да је највише уплатила "Републичка Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама "-800.000.дин.Рече да су велику ствар учинили људи , наши из Расејања , а да ће ускоро бити истакнут списак дародаваца...Сазнајем да у књизи Вукомана Шалипуровића : " Прилози за историју грађевинарства у Средњем Полимљу у 19.веку ". Пише како је Кнез Михаило , указом од 1876. године , одредио " 60 дуката ћесарских , обштини села Штитково  у кадилуку нововарошком , на довршење започете Цркве "Сад започе , заустављање нестајања Штиткова , које беше чувано и обнављано , тешком муком и као што је уклесано , и животима брањено и то : 107 ратника од 1912-1918...На плочи су , испред Олтара њихова имена а плоча је освећена на Видовдан 1927.

Ово је извештај нашим Завичајцима .Мирјана Ужичанка направи фотографије а ја записивах да се не заборави...           
    Београд , септембар још увек 2017.                                            Нада-Дринска

На Дан Првог Српског Патријарха

              ПОКЛОН  ЗАВИЧАЈУ
( Вече историјско и књижевно ,на Дан Првог Српског Патријарха Св.Јоаникија )

Био је Дан Првог Ср.Патријарха Св.Јоаникија 16.Септембар 2017.ог лета Господњег ...Скоро минули празник је уписан у данашњем нашем црквеном календару .
Ово вече доживех захваљујући младима и наравно извесном броју старијих у Завичају.Ту су и моји школски другови и другарице , који већина живе овде...Миланка их окупи , а поводом моје НАГРАДЕ  због промовисања традиције на Златиборском округу ,као новинара и писца...Наравно Златиборском округу припада и Тара планина , наша и Дрина , што је мој ужи Завичај.Варош Бајна Башта на десној обали Дрине,ћутљиво чека боље дане , скрајнута , а битна је некад била , логично граница је , и овде је увек постављана , гранична наша војска ...Па и сада , рехабилитоваће се наша војска ...Једном сам чула нашег посебног Генерала , Владимира Лазаревића , како је рекао : " Не може се нико играти са нашом војском !..." И ево враћа се сигурност на Десној обали Дрине , спавала сам мирно ових вечери , после дуго времена , после неких година , последњих ратних...
Стајах још као дете на самој десној обали Дрининој , и покушавах  да разумем , како то стојим на самој ивици Западне Србије , а тамо преко Дрине почиње линија Источне Босне ? Да ли смо , због тога ми рођени овде другачији , ратоборнији јер нас природа , ту на споју  Истока и Запада , таквима одреди...И страдања нам се тешка дешаваше а ми очврсли , ма где да нас бациш , трајемо ...
Ове вечери , ИСТОРИЈСКО КЊИЖЕВНЕ , млади са мном евоцираше успомене и опомињасмо да треба памтити да не смемо заборавити ...Наравно , подршку добисмо од Установе Културе Бајна Башта и Библиотеке " Милош Требињац ". Иако неки злобници покушаваше да нас блокирају није им успело...Програм је текао у старој биоскопској сали где смо некад као деца рецитовали , певали играли коло наше Евоцирах успомене јер међу публиком беху и старији посетиоци који ништа нису заборавили...А зашто одабрах 16.Септембар ? Дан Првог српског Патријарха имао је велики значај за историју нашу и Православље ,јер Св. Јоаникије не беше само писар цара Душана  већ један од најписменијих људи тога доба . Беше то пре скоро СЕДАМ ВЕКОВА  кад  у Европи једва да беше писмених људи.Током наше вечери које је водила изузетна Бранкица ( која ускоро дипломира на књижевности ) а могли би да јој позавиде многи данашњи "водитељи" који често немају ни културе ни знања , при обављању овог посла .
Ђорђе ученик трећег разреда гимназије , највероватније будући беседник ,читао је из Историје
одломак о нашем Првом Патријарху..Ђорђе је читао још и одломке из моје књиге "Србијо моја Страдална у Христу Васкрсла " о Српској Војсци и посебној храбрости неких официра у овом задњем рату .Милица из основне школе ""Рајак Павићевић " запева песму са Косова , гласом нестварним , и само њен глас учини да упамтимо Косово наше...Гост
вечери беше допутовао из Београда млади књижевник и песник ,кога старије поете у Београду назваше Српским Јесењином...Директорки библиотеке поклони две књиге , од којих друга би посвећена Дрини и исприча Ненад Плавшић ,како заволи Дрину и нашу варош . Током вечери снимала је и пратила помно све будућа новинарка , Јована , којој ово беше први озбиљан новинарски задатак .

 Ово је мој извештај из Завичаја и обећање да ћу помоћи младе будуће новинаре који са својом професорком Наташом отпочеше школу новинарсва у Гимназији. Обавезасмо се заједно да ћемо сваког 16.септембра у години одржати у биоскопској сали ИСТОРИЈСКО-КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ , и да ће се млади Завичајци побринути да тог дана сала буде пуна...Ђорђе рече : "Идуће године ће доћи комплетан мој одбојкашки Клуб...Има наде за Србију...
                                                                                                              Н.Л.В-Дринска
 Бајина Башта  16.Септембар  2017.