Генерал српски и даље на дужности...

                                Промоција Генералове Књиге "ОКУПИРАНА ЗЕМЉА"

Ако је дошло доба да ратници наши одложе оружје , ( у неком међувремену и међупростору научише да чекање учине корисним , а поготову они које Бог дарова још једном "сабљом бритком"пером заоштреним да Истина не промакне...Један од Њих је Генерал у пензији г-дин Милош Ђошан...Пре почетка промоције у просторијама Удружења за заштиту ћирилице "Добрица Ерић"( јер рекоше да Добрица пожеле да се његово име убележи ,још за његовог живота ) водише се разговори о српској Ћирилици и српској писмености ...Г-дин Драгослав Граочанкић генерални секретар из народног позоришта изговори : "Није довољно бити за Ћирилицу,него треба бити писмен , пријатељу..."

 Промоцију ће најавити Пуковник Ђошић и касније затворити ,замоливши по војнички од Генерала да седне...Па зар војска није и даље на дужности? Ко је дао себи право да растури нашу Војску? Стално се питам како је неко невине наше бранитеље Србије ( који су само стали у одбрану своје земље и народа свога , и Светиња својих ) протерао у Међународни затвор у коме још увек неки таворе...А доказа нема...То исто се пита Генерал Ђошан у својој књизи  "Окупирана Земља"...Писао је ОН и у првој књизи "НАТО Агресија" о томе како нападаше из ваздуха 19 Земаља Агресора а о Њему ко би , иначе , боље говорио , него његови подчињени :Пуковник Филиповић и Пуковник Мркшић...У књигама Генераловим су и они и сва војска наша и живи и мртви , и зато аутор сам на крају изговори: "Свако дело носи печат времена у коме је настало,ударају нам на живе и на мртве,па би да им на томе будемо захвални !!! Нико ме ,ипак још увек није позвао на одговорност..."

Пошто се промоција одржава у улици Скерлићевој 12; у самом залеђу Цркве Св.Саве ,сазнајемо,да Србија , никад , па ни сада није случајно нападнута ,није случајно ни Синан -Паша овде запалио мошти Св.Саве...Слушамо неке Истине које многи нису смели да изговарају , до скора ...Кроз књигу "Окупирана Земља " иду људи "који грле и љубе слободу и они који је узимају ..." У самом почетку књиге је Србин који шајкачу никад не скида , сем кад спава и кад се Богу моли " а на самом крају : "Шајкачу никад не скида сем кад се Богу моли и кад у њу проси???"Један од Пуковника ће говорити : " Прекалио се у својим књигама у писању о НАТО-АГРЕСИЈИ...Пишући ову књигу користи често иронију ,која никада не прелази у сарказам...На овај начин јасно указује на примере издаје..."

Наш Генерал био је сведок одбране у Хашком Трибуналу...Писао је о својим колегама ,Официрима који су најгоре прошли у овом одбрамбеном рату....

Напољу је почињала ноћ децембарска и кроз измаглицу светлели су Крстови Храма Св.Саве ,док је српска Престоница тонула у немирне снове,а посетиоци промоције понадаше се још увек у војску своју... 

  У Дому Ратничком не тако далеко одавде још увек се одржавала изложба слика познате наше сликарке још из Првог Светског Рата-Надежде Петровић...Надежда се родила у Чачку 11.октобра 1873.Није била само сликар,била је и учитељица цртања у Вишој женској школи,била је оснивач разних ликовних манифестација...Захваљујући Њој основано је Уметничко одељење при Министарству Просвете...Била је добровољна болничарка у Балканским ратовима и у Првом светском рату...Умрла је од тифуса у Војној болници у Ваљеву 03.априла 1915.Посмртни остаци наше Надежде пренети су из Ваљева у Београд 2.јуна.1935.Многобројни Ваљевци су присуствовали овом испраћају...Србија кроз Надежду изнедри чедо, којем као да Бог додаде још дарова осим сликарског и учитељског, и видарком је учини да ране зацељује...

 Овог викенда уживала сам и у песми духовној Снежане Краљ а као и увек кад Љуба Манасијевић запоје оне песме Косовске и Метохијске душа се моја расплаче....

У Београду ноћ по Никољдану
кад Београђани прославише ову дивну славу.                                   Н.В.Л.-Дринска