ВАСКРС ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И ЗАВИЧАЈА
Васкрс је још увек у нама у мени ...Путовах из Београда у Завичај у друштву младих ...Завичај нам Љубав заједничка и пуно још Љубави ,Тамо,заједничке...Пролеће је,а снег се задржао поред пута у трави...Оне три јелке као тројка савршена једна уз другу као три прста која скупиш па се прекрстиш , у Молитви Православној и Васкрсење замолиш за Србију нашу страдалну , изнова...Боравићемо првог дана у новијој кући а изнад је наша кућа у којој смо ми старији рођени(очева кућа у коју је мајку нашу довео па је после доградио,да нам буде касније пространа,да имамо своје собе)...
Наша Ивана ће се играти са кучићима и мачићима ( који увек спавају заједно) , и томе се више нико не чуди...
Ја ћу већи део времена провести недалеко у мајчиној родној кући која је једна од најстаријих кућа у крају и коју наследих пошто обећах мојој баки да ћу је чувати од заборава...Мајчин отац и брат(моји деда и ујко) беху столари-уметници...Они су при градњи ове куће користили за греде БЕЛИ ХРАСТ,који су секли изнад Манастира Раче украј Дрине,те тако и ова "ћулсија" која као потпорна греда служи у подрумском делу куће је од Белог Храста, и пошто је са стране сечена друга греда која се на њу наслањала , (због добијања у висини) , ненамерно смо добили велики Крст који је упадљив чим врата отворимо...У позадини стоји икона кућне славе Св.Марко и остале Иконе и фотографије деце углавном кад су били мали и када их је бака и некима прабака дочекивала...
Када сам код куће наврате ми пријатељи које нисам видела и годинама...Ниже од куће иде једна стаза која води према Дрини и сада је то шеталиште за Бајинобаштане...
Цвеће је овде нестварних боја и полудивље .,неко расте само а неко посадиш само једне године и онда ниче сваког следећег пролећа још лепше боје...
У повратку испраћа нас Дрина,тече поред нас један део пута,онако ЗЕЛЕНА И ДРАГА...
Волим Дрину али волим и Дунав и Дорћол мој стари који се овог Васкрса исто радује ,у тишини мом повратку,али свуда ми је у Србији мојој дочек исти,волим и Косово и Метохију и Бистрице све и Мораве волим и сваке године Васкрс ћу да дочекам у неком другом крају Земље моје...У стару нашу зграду на Дорћолу ,унех Цветове процветале у Завичају...
Порука младима : Посетите макар о Празницима ваше драге ,који вас чекају ,негде у Србији а Србија је и тамо далеко где год Срба има... Н.В.Л.-Дринска
На Путу у Завичај
Васкрс је још увек у нама у мени ...Путовах из Београда у Завичај у друштву младих ...Завичај нам Љубав заједничка и пуно још Љубави ,Тамо,заједничке...Пролеће је,а снег се задржао поред пута у трави...Оне три јелке као тројка савршена једна уз другу као три прста која скупиш па се прекрстиш , у Молитви Православној и Васкрсење замолиш за Србију нашу страдалну , изнова...Боравићемо првог дана у новијој кући а изнад је наша кућа у којој смо ми старији рођени(очева кућа у коју је мајку нашу довео па је после доградио,да нам буде касније пространа,да имамо своје собе)...Ја ћу већи део времена провести недалеко у мајчиној родној кући која је једна од најстаријих кућа у крају и коју наследих пошто обећах мојој баки да ћу је чувати од заборава...Мајчин отац и брат(моји деда и ујко) беху столари-уметници...Они су при градњи ове куће користили за греде БЕЛИ ХРАСТ,који су секли изнад Манастира Раче украј Дрине,те тако и ова "ћулсија" која као потпорна греда служи у подрумском делу куће је од Белог Храста, и пошто је са стране сечена друга греда која се на њу наслањала , (због добијања у висини) , ненамерно смо добили велики Крст који је упадљив чим врата отворимо...У позадини стоји икона кућне славе Св.Марко и остале Иконе и фотографије деце углавном кад су били мали и када их је бака и некима прабака дочекивала...
У повратку испраћа нас Дрина,тече поред нас један део пута,онако ЗЕЛЕНА И ДРАГА...
