ДЕВОЈЧИЦА БОРАЦ ИЗ ПРИЗРЕНА
Деца из Београда овог Лета Господњег 2015-тог,20.фебруара дочекаше, у бело обучени, Милицу Ђорђевић , јединог српског ђака из Призрена , некадашње НАШЕ ЦАРСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ...Одрасли су само помогли , деци да дочекају Милицу и Њену мајку и деду Адама( некад Адема)...Истинита прича о Њему тек следи,јер је битан за преживљавање Њихово у Призрену...
Присуствовасмо пројекцији документарног филма ...Главна јунакиња , Милица кроз тежак живот и отето детињство...Сви остали ликови су у сенци Њеној,ипак битни Њој и Бог их даде према Њој -Јунаци без пушке и хладног оружја ,Борци за Правду и богати само Душом...
 |
| Милица и мајка са децом у Београду |
Смешила се као да сања , не верујући да ова деца желе да се играју са Њом!!!У филму ОНА стоји уз прозор,ручицом шара по замагљеном окну и само прати , понекад , игру дечију доле на игралишту , они су деца Њених непријатеља...Њена размишљања , превазиђу , онда дечије игре и битна је Њена припремљеност за одбрану , а пронашла је , у својим дубоким мислима "Нинџе Корњаче"...То јој даје снагу а зна да су Њени Пријатељи и Мајка исто "Нинџе".Зато се одавно не боји,прерасла је већину страхова,али ипак ,кад се удаљи од мајке,поглед јој постаје тренутно брижан и кад је те дивне очи угледају како разговара-мирно и ОНА је мирна...Ипак није навикла на ове нежности и запиткивања ,стане и ослушкује и опет мисли да је љубав ова дошла само у Њеним сновима , јер у Призрену на оном Мосту , ОНА није слободна,не сме да се задржава, не сме да застајкује...Ову Слободу није сањала раније, јесте да су јој причали да ће доћи ,али била је сваког дана недостижна...Само је ОНА ПТИЦА долазила , споља , испред Њеног прозора ,цвркутала и будила јој наду да ће једном трчати слободно као да лети као и ова Птица , и неће бити "СЕКАЧА"
Остаће успомена из њене посете Београду и онда ће сањати , у Призрену који ће слободу најавити Њену и доћи ће дани кад неће бити , Милица једини српски ђак у оној учионици где учитељ држи само Њој часове као да је учионица пуна ђака...
Мајка Њена ми обећа да ћу моћи ,већ сада да стигнем , у Призрен ,Њима у посету ,и да ће ме тамо повести до Св.Архангела,где сам била кад су се Монаси наши поздрављали са нама и говорили да ће морати да беже у Србију,даље...Рече ми : "Само нам дођите..."
Размишљам,напуштајући Дечији Културни Центар у Београду , како су сви наши одбранбени ратови имали на крају , јунаке ; НАШУ ДЕЦУ И НАШЕ МАЈКЕ...
Н.В.Л.-Дринска
