У Србији ,кише ,нису више ни пролећне (што траве од њих бујају и лишће),нису ни летње што свежину доносе у спарним вечерима кад превладају врућине...Ове године омрзли смо кише и Бога молимо да на тренутак престану и уступе место Сунцу...Ове године страдали су и : Обреновац и Поморавље и Крупањ и Западна Србија и Подриње и притоке Дринине пробијају брда ,а и нове подземне воде из брда надиру...Тужна је Србија...Јесен као да је почела нагло још у мају,а лето као и да не би,зима је на прагу и земља влажна...Влажне срећем и очи,и неке погледе окренуте облацима а магле се настаниле у баштама око кућа...Не памтим Србију,немоћну до ове мере...Људи кривца траже дежурног али не успевају,негде је заказало оно њихово међусобно људско...Кад би могло оно наше да се врати,Православно,Праведно,она душа да Рођене своје загрли...Ипак још увек се песме певају ;љубавне,(додуше новокомпоноване)...А ја затражих у књигама старим у Библиотекама српским одговоре и нађох
тамо,доста Истине и радост младих који сазнања за Будућност чувају у Рукописима у књигама још неоштампаним,(јер пара нема)...Тамо су само оригинали и ЧУВАРИ...
У Србији нашој ипак сваке године па и ове ,ишчекивање почне још у септембру и тако пожурих према Београду крајем октобра...
Сајам Књига већ беше најављен за 26.Октобар.2014. Снег већ беше заснежио и Цркву мало даље од пута,и нека светлост светлуцала је у магловитим даљинама,кроз шуму је долазила...И светлело је и лишће црвено по благој падини и кућа стара,усамљена,као да беше заспала...Да ли је оно у даљини био месец,или још увек залазеће Сунце?У планини наступи понекад,тај тренутак, када се сусретну Сунце и долазећи Месец...
Цркве су лепе наше у планини,то је зато што су ближе тамо ,небеским просторима...
Светлост кроз снегове је увек Тајна и подстиче на размишљање...Оне су се враћале из Подножја Планине,из Школе,горе у Брда кућама својим,млађа је била стидљива као да није желела да се фотографише...
А када се поздравимо са децом на Врху Планине,онда се спуштамо према Ваљеву и онда дође наше ОДМОРИШТЕ,наша "ДУГА"...Нигде нема тако врућих лепиња,печених на дрва,"са кајмаком и претопом" и све је то домаће и ДОБРОДОШЛИЦА и ИСПРАЋАЊЕ,причају Стари да је у Србији тако некад било...
За "Жућу" кажу да се никад није обогатио,кажу да је задовољан што пружа путницима укусна јела и што је све налик на оно некад,Он сам као да је неко време зауставио,и обичаје планинске и воли да ,лично скува кафу гостима...Његова супруга га прати у свему се разумеју без много приче...
Испред "Дуге" се најчешће (редовно ) заустављају аутобуси и "Ластини" и "Ракетини"
У овим аутобусима путују често студенти и пакете им превозе за Београд кад зима дође и јесен спремају се испити...Имамо златну децу,потомке који ће наставити негде у временима злу-радим ...А без књиге и без знања нема наставка живота зато ове године посебно се Књига учини битна и некако ненаметнуто,дође овај уводни део...
ОПЕТ ЈЕ ВРЕМЕ ЗА КЊИГУ
А НЕДЕЉА ДАН КЊИГЕ одавно постаде,те тако и Прво отварање Сајма Књига у Београду деси се баш у Недељу ,1955-те године...Ове Недеље је 59-ти пут КЊИГА ОТВОРЕНА на Сајму и нека Бог да да се никад не затвори сасвим,нека се чита и нека се пишу књиге наше Писмом нашим Ћириличним!
Био је 26.Октобар 2014.у Хали 2.у 18.часова...Почасни домаћин била је Велика Кина...Кинески књижевник је говорио:"Сазнао сам да у Србији просечни људи не знају о Кини ништа више од времена Мао-Це-Тунга...Рече да књижевности није не би знали ни у Кини,обични људи ништа о Ирану..."Када су амерички војници бомбардовали Иран за нас је била то нека друга земља..."
Наш Милосав Тешић (Академик књижевни),песник ,зборио је:"Столећима се усавршавала кинеска књижевност,али је незавидна судбина култура малих народа , и прети јој опасност да нестане,а Србија припада малим народима...Ми развијамо српску књижевност а српски језик има велику моћ и доказали су српски писци да се на Њему могу исказати и најдубља осећања..."
А свирао је Бора Дугић и они божанствени звуци што се савијаше око наших глава учинише се као путоказ у Будућност...Разведри се небо над Београдом...
У оном пролазном делу дочекивала је посетиоце :"Косовка Девојка",лепота и младост обучена у "Царску"ношњу која се некад носила и у престоном нашем Призрену граду...Дечији песник Добрица Ерић често је био на оној трибини међу дечијим књигама док су његови ЋИРИЛИЧАРИ радили на другим трибинама и на штанду "Ћирилице"...
Руски Пријатељи,пристигли из још узбурканог дела Русије,донели су поезију ратничку,стихове које исписа ратник ,заповедник ,војни и Заставу донеше Завичајну...
Помало тужног лица оног Славенског и истовремено радостан због пријатеља ,(браће по Вери Православној)причао је о Русији и о вези њеној,вековној са Србијом...Олга је осмехом пленила и Љубављу нескривеном према књизи и књиге наше продавала је ...Косовац наш певао је о Косову и Метохији и песма Његова на Молитву подсети,за народ наш страдали и на Незаборав песма личила је...
Млади су ове године били бројнији него ранијих Лета...Хвала Богу...Она је из Н.Села код Врњачке Бање,а виолина јој љубав велика,а другарици њеној Ћирилица и Песма и Реч и СВЕ ИСПИСАНО И ЗАУВЕК...
"Кад би се сви држали Љубави ова земља би била рај,али када би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави,јер љубав је веза савршености,када би се макар држали принципа,што желиш себи то чините другима,што не желите себи то не чините другима,онда би земља,ако не би постала баш Рај ,била близу Раја..".Патријарх наш Павле-Благопочивши...
Као да је свирала књигама њима је музику посветила и свима што у књигама ћуте и тамо им мир и топлина,ушушкане оне душе људске ...
Било је и других на Сајму који сваке године нешто ново изнедре,као Јасна(Главни уредник ГЕОПОЕТИКЕ)...А на штанду -Ужице-,уз књиге староставне пише:"Чувајмо Заставе"Она ПЛАВА ЗАСТАВА из Историје Наше,што је неоштећену вратише из Крвавих Бојева,јунаци српски,говори с поносом о Љубави према Отаџбини ...А имали смо и у Првом Св.Рату и Писце наше,Ратне извештаче,Књигољупце ,који су користили затишје,кад пуцњава престане,да књигу прочитају,или ратни извештај напишу,или песму...А Православци јесмо и Иконе нам Свете и Књиге,и деца нам љубе Иконе и Књиге рукама милују...Те тако нам Вера наша са Књигом и Иконама и писмом нашим Ћириличним чврсто повезана и Русија нам земља Братска Православље и Писмо Ћирилично чува,и ДУШЕ нам тако у једну стиснуте и ДИШУ као једна...
Имамо ми наше људе , перу вичне,као да је то перо у руци Свештеника и Филозофа позлаћено и Књиге Његове у вечитост пут прокрчиле: Доктор ,професор,г-дин Владета Јеротић ,Духован и књиге његове говоре,дубоко мисаоне и разумљиве...
А посебно сам била узбуђена и обрадована ове године што је Центар за промоцију науке посебно обратио пажњу једној теми о Истини у Књижевности,наиме сазнајемо како је Платон још пре 2500.хиљаде година говорио како песници много лажу...А данас је очигледно колико можемо да сазнамо из књижевног дела?"Истина је да нема Истине..."Само што приповедач рече да ту реченицу изговара Ђаво и доведе нас до спознаје колико је ово изговорено лажно:"Онај који изговара-"Ја не постојим,уствари он постоји!!! Али не само да нас књижевност обогаћује сазнајно..."Већ мисаоно и духовно идемо несвесно ,сигурним ,утабаним стазама али не верујући још или ненавикли,да скоро можемо да додирнемо неке истине које су нам и биле ту на дохват руке...Самим тим спознајом овом учествујемо у разумевању Будућности...Више нећемо далеко путовати да упознајемо друге народе...
САЈАМ ЈЕ БИО А НА САЈМУ...КЊИГЕ СВЕКОЛИКЕ...
И Кина беше ,овог Лета почасни домаћин и огласише се Трубе а младост је певала пре одласка доле према Југу,јужно од Ибра..
.У Београду почетком новембра 2014. Н.В.Л.-Дринска
