Библиотека-Читаоница "Милош Требињац "Б.Башта

         У БИБЛИОТЕЦИ "Милош Требињац" у Б.Башти IV Део

Уочи овогодишњих Духовних Свечаности у Манастиру Рачи украј Дрине и у Бајиној Башти, и даље кише падају и захладило је као да ће снег да обели већ ујутро,по Тарским Врховима... И Варош ћути...Петак је уочи Крстовдана..

Кад кренете уз степенице Библиотеке,са зидова вас гледају наши умни људи...Прва Духовна Манифестација је одржана од 5-7.октобра 1995.године и добитник Рачанске Повеље је био наш Милосав Тешић-Академик књижевни...Оставићу имена остала,неубележена,да подстакнем људе и младе поготову,да не промаше Библиотеку "Милош Требињац" у Бајиној Башти...Тамо ће сазнати како једна мала Варош,погранична,на Десној обали Дрине ,чува Духовност и културу,и како ,посебно млади воле књигу и историју и сликарство и музику...И како су бранили Границу Преци њихови а они у себи гене носе,који као да су "усавршени"и још душу ојачали,и Љубав сакрили у срцима,да не виде,злонамерни,како је Србија са њима срасла...

Стеван Јојић свештеник,је 1920 год био у Б.Башти и учитељ Живојин Миловановић оснивач градске и школске Библиотеке у Б.Башти...1955. имала сам 8 год.У градској Библиотеци радио је наш "Ђука"први управитељ после II Св.Рата...Библиотека је била у Главној улици...Већи део дана врата на Њој су била отворена...Мене су у Библиотеку довели,сада већ почивши,Поп Јојић и мој деда Мика-сплавар...Они су ме учланили тада и постадох један од најмлађих чланова...Тог дана прочитах "Крваву Бајку "од Десанке Максимовић за коју ће "Ђука"изјавити да се налази и у читанкама за IV разред ...Те године ћу је научити напамет и рецитовати на једној свечаности (иако сам била Други раз.О.Ш.)у Биоскопској сали,која се и дан данас налази на истом месту ,и даље се у њој приказују филмови и одржавају приредбе...Ових дана у Библиотеци у Одељењу за одрасле,поново обнових чланство,под бр.1825...До краја године Раде предпоставља ,да ће бити више од 2000.чланова...

Радослав Милановић је омиљен међу младим(одраслим) читаоцима...После мене ће учланити Немању из Краљева,(који је тек напунио 18.година),а никада пре није био члан ни једне библиотеке.

 Радослав Милановић је једини,од Књижничара,рођен преко Дрине,основну школу је завршио у Скеланима,а онда је дошао на нашу обалу и овде завршио гимназију,а факултет у Сарајеву...И онда се вратио ...Прича:"Запослен сам овде 27.година,,,Радио сам на Дечијем 7-8.год;па на Обради Периодике,(Обрада часописа и новина)око 5.година,а пре 2.год поново сам прешао на Одељење одраслих...За одрасле имамо преко 55.000.књига,од тога преко 70% је Белетристика и Књижевност...У првом делу је углавном РОМАН,а у другом делу;Поезија,приповетке,наука,уметност,спорт...Тамо има око 2/3 књига,,,"

Израчунасмо да се сваке године учлањује око 2000,одраслих(ту су и гимназијалци и средњошколци)..."Читаоница има периодичне дневне часописе:Политика,Вечерње Новости),од листова:Локални:ББ-Глас и седмичне НиН и Илустрована Политика)..."

Другог дана вратих се поново у Дечије Одељење...Драгана ми је причала да имају око 15.000.књига,(а само централни део Вароши и ужа околина имају 13.000.становника...

Тог дана сам упознала ученице које формирају и свој БЕНД :Теодора,Инес,Сања,Невена,,,Ту су још биле Ната и Андреа...

Још једном сам посетила и Завичајно Одељење...Знам да ће Душан чувати и наше рукописе,све оно што смо написали О ЗАВИЧАЈУ нико више неће моћи да злоупотреби...

Сазнала сам да Библиотека "Милош Требињац" у Бајиној Башти има укупно око 70.000.хиљада књига,а Манастир Рача украј Дрине,има своју Библиотеку,Црква у Б.Башти Св.Илија има своју Библиотеку и све школе у Вароши и даље у околини имају своје Библиотеке...

Мој допринос ,на овај начин је ,Завичају од користи,и остаће као Извештај у Завичајној Библиотеци ,а са овим радом већ је упознат заменик Председника СО Бајина Башта Г.дин Лукић,који скоро сам обавља послове,разне због све чешће одсутности Председника СО...Г-дин Лукић М.нема заменика,,,

 Крајем октобра лета 2014.Б.Башта                                                Н,В.Л.-Дринска

 

Само тамо у једној Вароши...

                    ЧИТАОНИЦА-БИБЛИОТЕКА "Милош Требињац"у Бајиној Башти III-Део

Само тамо у Вароши,Бајној,једино ћете,на Тргу,угледати ове путоказе,а сви ови који окрећу на десну страну,воде прво према Библиотеци и Пошти и даље према Лугу(према Стадиону),па према МОСТУ НА ДРИНИ...Библиотека "Милош Требињац"у Бајној Башти,по подацима које сам користила из књиге,која је Монографија Бајинобаштанске Читаонице-Библиотеке,од 1874-2004,а коју је написао Добривоје Мрдаковић,(већ почивши,уважени професор Историје),је почела са радом 1874.под називом "Хаџи Мелентије"...Била је једна од првих библиотека у Подрињском крају...Милош Требињац, чије име носи,данас Библиотека,је за неупућене,(чак ни многи Бајинобаштани,не знају ко је човек под тим именом) је њихов суграђанин,рођен 8.априла 1886.године...Основну школу је завршио у својој вароши,а гимназију у Ужицу и студије историјских наука у Београду...Био је велики пријатељ Димитрија Туцовића и писао је о њему и о његовој погибији на Врапчевом брду код Лазаревца децембра 1914.године...Требињац је био предложен за посланика у Народној Скупштини Краљевине Србије,за ;Топлички, Ваљевски и Ужички округ...Али је дошао рат...У њему је  био онај бунтовни дух,који се покретао увек на теже неправде чињене његовом народу,зато је често био затваран...1920-те и 1921-ве,био је као народни трибунал поново иза решетака,али је 1923.пуштен на слободу,напустио је земљу и отишао у Француску,па се и тамо укључио у њихову револуцију...Тамо се активно бавио писањем и превођењем...Вратио се у Србију 1935-те године,завршио поново иза решетака,...Умро је у болници 1939-те године...Његов српски народ сматрао га је правим народним Трибуном...

Данас Библиотека ради више него неких ранијих година,као да је ово ЗЛУРАДО доба ,овај народ подстакло да се врати књизи и ови људи васпитавају своју децу да се окрену књизи о чему говоре и подаци о броју читалаца...Посебно је интересантан податак да је ово једина Библиотека у Србији(а вероватно и шире) где се не плаћа чланарина !!!

Разговор водим са Драганом Гавриловић(дев.Ђурић) ,која је поносна на Дечије Одељење Библиотеке...Заслужна је добрим делом за паковање ових књига,баш по дечијем узрасту и ту јој пружи велику помоћ (већ раније поменут,Књижничар,познат и као Конзерватор фресака и Икона и Слика)а и Сликар је кад узмогне,који ради горе на спрату у Завичајном Одељењу и са пуним правом назива ово Одељење; "Библиотеком у Библиотеци"Душан је рођен овде у Болници 1958...Има породицу и ћерку која већ слика,и то посебно коње,(мада Душан каже да је коње најтеже сликати)...

Овде срећем девојчицу која је већ школац и члан библиотеке и бира сама књиге за читање...

Није тешко пронаћи жељену књигу у овако обележеним полицама...Као да те књиге зову преко ових разнобојних ћириличних слова...

Драгана сарађује и са мајкама када су у питању најмлађи читаоци...А књижничар Раде понекад ради и у дечијој Библиотеци...Долазе деца која желе да купе најлепше књиге и да их носе кући,још увек нису свесни да је ово стална кућа књига разних и да о њима воде рачуна књигочувари...

ГОДИНАМА  КЊИЖНИЧАР НА ОБРАДИ КЊИГА

Драгана Зечевић(дев.Јакић)

Ради у овој Библиотеци све од 1983-ће године...Рођена је овде и мајка јој беше учитељица...Да ли се Драгана роди са наслеђеном љубављу према књигама и да ли због Њих задржа ону посебну стрпљивост и мирноћу?Вероватно је то заједничка одлика свих КЊИГО'-ЧУВАРА...Бавила сам се овим послом у Манастиру Рача украј Дрине,(Три године са малим прекидима)...Замолих је да ме подсети а и ради наших читаоца,објасни како се то ради...Она је наставила свој дневни посао а и зборила са мном:"Прво се књиге печатирају при врху,има печат УДК-број,а то што пише на сигнатура означава место где ће књига да се одложи...Други печат служи за Инвент.број и редни број књиге...И онда иде каталошка обрада књиге..."Рече ми да се већ налазе на Интернету али када пређу у "кобис"програм онда ће бити 24 сата на Интернету...

Ових дана сретох у СО-Бајина Башта једног од најмлађих чланова Библиотеке ,који рече да је већ "фудбалер",Андрију који поред спорта воли и књигу...Водисмо разговор необавезни,док је његова мајка тражила помоћ од заменика преседника Општине...

Милија Тешић је ове године,примљен међу првима у Војну Академију,то је била његова жеља од раније...А неки дан листајући старе Бајинобаштанске Новине,које чувају у Завичајном Одељењу,нађох текст о Милији и фотографију,(писала сам о њему тада)...Имао је 5 година,а рођен је тог јануара,као прва беба у Бајинобаштанском Породилишту...Кад је напунио 5 година ,Породилиште беше укинуто???Наслових текст"Први грађанин мале вароши,(Предграђе мале вароши)...Мислим да је Милија још увек члан Бајинобаштанске Библиотеке...

Наставиће се...

Септембар ,лето 2014.Б,Башта                                                   Н.В.Л.Дринска

У Библиотеци "Милош Црњански" Бајина Башта

                      ПРЕДАЈА ИЗВЕШТАЈА СА ДРИНЕ...

ДУШАН КЊИЖНИЧАР
Душан Петровић је једини Књижничар који је поред свог посла, највећи поборник,Кајак-Клуба-Дрина...Са Њима плови често низ Дрину,борави у Оној Кућици и весла понекад,једино,није учествовао на такмичењу...А често им је момак за све... Манда-Милија га изузетно цени,(А и иначе он се не дружи са људима који не разумеју књигу и не осећају свој Завичај)Рекао ми је Манда да су имали у фамилији бабу Манду,(једина је била писмена у Заовинама,мисли се од жена...А причало се да је била сестра Хаџи-Мелентија и после се удала у Заовине....
Душан у Библиотеци не крије да је код Њега изражена Љубав према Православљу...Мислим да до сада ,(због своје претеране скромности,ником није признао да је његово Право занимање:Конзерватор;(што подразумева Рестаурацију Фресака и слика и Икона).Душан води у Библиотеци "Милош Требињац" у Б.Башти део Библиотеке "Завичајно Одељење"...А мени препоручи ове књиге:Богородичина Чуда",преводилац са Грчког од  Агапија Ландоса,наш Јеротеј Рачанин 1697.године....                      
 Наставиће се....                                                                        Н.В.Л.-ДРИНСКА

ЗЕЛЕНИКА (Први Део)

                ЗЕЛЕНИКА(ИМЕ ДРИНИНО ИЗ ПРЕДХОДНИХ ВЕКОВА)  I  ДЕО

Празник је велики 11.Септембар.Лето 2014.(Јован Сјекован) Бајина Башта

И није случајно овај дан договорен за Интервју-необавезни,јер као што је име Свечево повезано са ИСТИНОМ,(Рекоше због Ње су главе "ОСЈЕЦАНЕ")...Ми у овом крају одрастасмо,од самог почетка храњени Њоме,и ма колико Болна ОНА  СПОЗНАЈА беше,смењивасмо је стално оним РАДОСТИМА које поред Воде и на Води и у Води никад нису недостајале...Понекад се Камени(као и данас,учинимо,слични Овој Стени на којој истините  приче и зачињене легендама,започесмо,да исправимо неке неправде учињене Њој и нама самима)...

   

Ишла сам од Општине,кроз Варош,према Библиотеци...Фотографисала сам Празничну Тишину...На фотографијама ће само неки наши Завичајци препознати,ОНО СТАРО НАШЕ,ДОЋИ ЋЕ СЕЋАЊЕ!!!Задржах се мало касније са Душаном у Библиотеци па ћемо сићи да Манду-Милију сачекамо на улици...И коначно сунчан дан,и вода дубоко зелена,(мислим да јој је тамно зелена боја избила испод оних подводних плоча,из оне уснуле дубине Њене,која како рече Милија у дубини увек мирује,а по Површини увек тече,јер како рече :"Кад сам основао КАЈАК_КЛУБ-ДРИНА,брзо смо основали и Ронилачки-Клуб-Дрина,( Сви смо ми били прво  Кајакаши)..."
Прво смо прешли чамцем,који нас чекао на Десној страни Дрининој...Стена на средини Њеној и на Њој Кућица...Чам,ац је Милија управио да иде узводно...Тако је увек био најлакши прилаз,подсетисмо се оних првих дрвених кајака...
 СТЕНА НА СРЕДИНИ ДРИНЕ
"...Раздаљина и са једне и са друге стране,према  Стени,је отприлике 75.метара!" Вели Овај Дрински човек један од посебних познаваоца и Пријатеља Њених...ОН је ТУ,малтене од свог рођења и од првог завеслаја,руком ,па веслом ,од првог роњења на њено дно,кад му већ Дрина дозволи да сазнање Тајно Речно пренесе осталим момцима Дринским...

Милија:"Први сам потписао карту истраживача и такорећи формирао младе истраживаче Србије,Јединицу на Дрини(Археолошка секција)..."

...79-те је дошао из војске и формирао:"Кајак-Клуб-Дрина",Бајина Башта.Седамдесетих  је учествовао у Покрету Првих Регата на Дрини...А 1986-те формирао "Ронилачки-Клуб-Дрина"...

СВИ СУ БИЛИ КАЈАКАШИ

Помоћ на води и у води им је Специјалност...Ево и дела истините приче са Лимског Бука,(практично немогуће),али гледали су људи својим очима и прича о овом догађају живи и живеће и даље...Назваше га "Миксер на Лимском Буку..."("У акцији је био кајак са канапом мало јачим од 5мм,после су подвукли сајлу испод миксера....И закачили 2 булдожера...Понекад људи посматрају "Чудо "на Дрини кад Кајакаши спашавају:"Два кајака се по потреби  НА ВОДИ СПАЈАЈУ,И ПРИХВАТАЈУ ЈОШ 2 ЛИЦА  КОЈА СЕ НАЛАЗЕ НА ВОДИ У ОПАСНОСТИ..."Изговори Милија,а ја сам са Стене,посматрала његов "ХАНГАР"на Десној обали,и кроз прозоре видела равномерно сложене кајаке ,окренуте према доле,на малој раздаљини један од другог...

 Године 91-ве је кренуо да се бави први Туризмом;Сплаварење реком Таром и Дрином ,до кампа изнад  Перућца (у Џанићима)...
Онда је почео Рат Последњи...Рањен је Први.(Било је то и прво рањавање,српског припадника цивилне заштите,који наравно није био наоружан!!! "Нас су стално гађали! Ја сам био глинени голуб!" А гађали су га и наши,из страха,док су бежали,не знајући...
Милијин отац је рођен горе у планини Тари,(у Заовинама)и спустио се после у варош и живео са породицом у једној малој кући близу ,наше болнице "Евелина Хаверфилд"Милија је рођен баш у њој...Присетисмо се др.Пауновића и бабице Цане...Знало се да ЊИХ ДВОЈЕ опскрбљују ,(што се тиче медицинске помоћи)и десну и леву обалу Дрине..Имала је болница,тада једне чезе,и кобилу Ружу и Благоја Врандалију.
Милија прича:"Одрастао сам у кругу Болнице....Сећам се да сам слушао како у Болници не могу да реше случај,па зову Благоја:;Хајде пожури имаш хитан случај за Ужице!" Смејали смо се и присећали како је изгледао наш први "санитет"за Ужице...Питамо се да ли су из глупости или СМИШЉЕНО неки људи укинули нашу Болницу?Она је сада само "приручни" Дом Здравља,а модерни санитет често пребацује теже случајеве за Ужице...Укинуше,што је најгоре и наше Породилиште а деца се поред Дрине све чешће рађају!,
 Од кога затражити помоћ?Милија је покушавао да од Општине добије нешто...Није било одјека...Сви би да им преда све што је урадио али да се он не помиње...Милија је са својом Јединицом обезбеђивао Регату све од 2000-те године,а Жандармерија је преузела 2007-ме...
Дрински Човек заћута...Заћутасмо обоје...Знали смо да нам је за све,што учинисмо за наш Завичај,једино Дрина захвална и обе Обале...А раније знамо,сећамо се,казује он:"Девет(9)кућица је носила Дрина!"Захваљујући Милији и Дринским момцима ,ова Кућица     ,чврста је и Награду им пружа и казивање подстиче,истинито а и легенде...Горе на Десној обали има једна Стена Црвена и припада мојој породици,још увек,).На њеном Врху се налази исто једно одубљење које као и на овој Стени личи на коњско копито???Мој деда је био дрински сплавар и мој прадеда дрински Граничар...Мој отац је био официр српске војске...Знам да су истраживали Црвену Стену и нешто задржали као Војну Тајну?Сматрам да српска Војска има право да чува неке Тајне...Али међу Планинцима постоји веровање да је у Црвеној Стени некад радио Вулкан и да је вероватно коњ у вулканску лаву ногом угазио пре него се лава у камен претворила...Али се зна и то да је Вулкан одавно угашен,али да се наша огњишта поред Дрине никад неће угасити!...

Ова прича се наставља  у Библиотеци Бајина Башта а иде као извештај да остане код јединог књижничара у Србији,који има још неколико битних,повезаних занимања?
Наставиће се....                                                        Н.В.Л-ДРИНСКА

Српска деца у Расејању

             НАШИ  РАСУТИ ПО БЕЛОМ СВЕТУ

Наш Аранђел(Ангелос)допутовао је ,авионом,са мајком Наташом ,први пут после рођења у Атини,са непуне 2 ипо године...Све дане ,које је овде провео са нама,издржао је јуначки на својим ногама,углавном...Онако бистроок ,радозналији од деце остале,питао је непрекидно,углавном на грчком,али је разумео и српски и сваку реченицу,овде изговорену понављао дословце,наравно на нашем нагласку...Радовао се као да баш све разуме(или је осећао како смо Његови,чак је стално тражио ,од мајке објашњење,ко су људи који му дају поклоне ...)Једног тренутка је упитао;"Јесу они сви наши?.."Један пријатељ ,његовог ујака,видео је у њему новог грчког краља Леониду,а он је понављао насмејан:"Леонида,Леонида..."Код нас у кући постоје Иконе ...Често је својом малом руком стискао три прста ,крстио се и љубио иконе...Мали-Велики човек је примао,више информација одједном,и док одрасли нису веровали,он током дана,није био уморан,једном је ипак мајци рекао како,мора да се одмори,спавало му се...

У Елади је научио да испраћа бродове,тако је овде поред Дунава мирно сачекао да један руски брод отплови из његовог видокруга

А ми смо се трудили,да га одведемо на нека места,у Золошки Врт,у Паркове београдске где су поново сређене љуљашке(наиме једном раније сам писала о уништеним београдским парковима,о покиданим љуљашкама)...Писала сам како тамо шетају неки Београђани,који су на поводцу водили своје љубимце,а деце је било мало...Хвала Богу Београд је сређен град и улепшавају га Београђани...Обале речне су чистије него икада раније...То могу да примете наши који после дуго времена долазе кући и причаће сигурно тамо далеко,кад се поново врате,да није ружна и запуштена Србија ,моћи ће да истину прикажу и на свим фотографијама ако им неко у речи не поверује...Аранђел је показао колико је друштвен а и нежан кад затреба...

У једном дану имао је Аранђел више "Значајних"доживљаја,,,А хвала мајци Наташи што већ разуме и почиње да прича на нашем језику...

Београд има и већих и мањих паркова и свуда су деца на отвореном ,(Хвала Богу ту се сада води брига о чистоћи)...

Одавно сам почела да размишљам о нашима који живе у Расејању...Још увек нисам одустала да формирамо једно Удружење,које ће бити искључиво посвећено нашим Породицама и породицама мешовитих бракова,и које неће ни случајно имати никакве политичке аспирације,само ће радити на што блискијој вези са нашима,јер мислим да такво заједништво може да учини далеко више него сами појединачно,а зар не заслужују ова деца да кући својој чешће долазе? Молим заинтересоване да се јаве и на сличан начин прикажу своје приче које ћутке држе у себи сами...Наш Аранђел је окупио и нас старије који,иако живимо у Београду и Србији,све ређе се виђамо,окупи ОН фамилију овдашњу и постиде на неки начин...

Аранђеле Мали-Велики Човече хвала ти што дође из Еладе и све нас окупи у Београду на Дорћолу Старом Граду,где некад живеше и наши стари добри преци.Ти ћеш ,даће Бог,и у будућности то чинити и сад је зато мирна душа твоје баке...

У Београду,на Дорћолу 01.септем.2014

Пошто је Аранђел поново одлетео у Атину                                          Н.В.Л.-Дринска