" ОКО " ВИДОВДАНА
Данас је Света Недеља ,одмах по Видовдану,29.јуни.Лето 2014-то и иако нисам могла да присуствујем ,Великом Догађају у Селу Добраче изнад Ариља,подизању Спомен плоче,нашим јунацима из Више ратова,била сам прошле недеље гост код Ариљског академског сликара,а за неупућене,он је један и од већих српских сликара,а посебно Златиборског Округа,и посебно чини не само за развој сликарства,већ и за српску културу и уметност,уопште,а ове недеље се уврсти,својим делом и у чуваре Српске Историје...
Причао ми је како ће данас бити подигнута Спомен плоча,изгинулим у Јаворском Рату,Балканским Ратовима,Првом Светском и Другом Светском Рату(и како је уписано нешто више од 300 имена).Идеја је била Света Петровића,да се подигне Плоча,а на челу Организационог Одбора је био Бранко Вукајловић...
Идејни творац и аутор Спомен Плоче је наш сликар Љубивоје Јовановић.
Рођен је у Севeрову на 18-том километру од Ариља...
БОЖИЈИ ДАР
Душа кроз сликарево ОКО
У Атељеу Љубивоја Јовановића моја пријатељица и рођена Ариљка Љиљана Лукић,која ми је била и водич кроз Ариље и околину,доживљавамо посебност ,прво једног домаћина из ових крајева ...Он се определи да остане ту где његови стари вековима учврстише корене,у близини Цркве у којој сви беху крштени ,па и ОН...Ту је и време стало у оном позитивном откуцају,кад је Добро било удаљено од зла,хиљадама година...А Његово Једно Око,(са којим се роди),има далековидост хиљаду очију и више...Све он то тамо направи својом руком и промишљу Божијом...Неке ситне пакости,људске,немају прилаз до оног Старог(сада оживелог Замка)у близини Ариља).Зли ,никад нису успели да пређу преко оног висећег моста изнад Рзава. Вероватно су одустали чим се Мост заљуља,а "храбрије"(јер зло нема храбрости),међу њима,заљуљали би се на мосту и потопили,у оној пени која је Бела и не подноси прљавштину...Тако одавно зна се,ко то Мост Висећи,прелази неозлеђен и стиже у ону КРАСОТУ...А Слике,када ти једини Видокруг постану,(наравно ако Срећу имаш и Душу),Оне су онда наша прошлост истинска,и садашњост и будућност,Оне су ,онако оживеле,и Страдање наше и Јунаштво и Слава наша Видовдан,и Подсећање и Љубав и Људскост и Песма наша која не замире...
Ми смо ОКО ВИДОВДАНА ,Видовитији,Далековиднији,то је датум нашег Страдања и затим Поновног Рађања,и стремљења будућности и недања да жртве буду узалудне,и да се Косово Поље којим је "крвца текла"ником и никад не предаје...И не треба се бојати за Косово...Ми смо једино тужни што нам део народа умор савлађује,и што још не разазнају шта је добро за Србију,што свог Доброг,често без провере,злочинцем приказују...
