ПРОМОЦИЈА КЊИГА (ЗОРАН РАДИСАВЉЕВИЋ И ЖИВОЈИН ТОДОРОВИЋ )

                  ДВА НОВИНАРА, ИСТА ТЕМАТИКА
(Живојин Тодоровић - новинар ветеран)

Књижевник и новинар Петар Кнежевић представи колегу Живојина Тодоровића и његову књигу епиграма "Агонија": " Епиграме је тешко писати , јер у епиграм треба ставити жаоку, а није то нимало лако". Нада Лукић - Дринска (новинар ветеран и писац) изговори пишчев почетак "БУДУЋНОСТ ЈЕ СТИГЛА НАДЕ СУ ПРОШЛОСТ", па прочита део предговора Петра Кнежевића: " Појавила се сасвим изненада, уз све дужно запрепашћење и радост , полетно и непредвиђено, нова јединствена књига чаробних вербалних изненађења, врло кобно и провокативно названа "АГОНИЈА". Та необична књига пуна је зрелих и честито забиберених српских афоризама, вешто преведених у епиграме.

Сјајна књига! ... И то каква књига! ... Невиђена! ..... "

                                                                     Немања Ковачевић

ПРОМОЦИЈА КЊИГА (ЗОРАН РАДИСАВЉЕВИЋ И ЖИВОЈИН ТОДОРОВИЋ )

                                 ДВА НОВИНАРА, ИСТА ТЕМАТИКА

Новинарка Пејичић Богумира изузетно сажето представи књигу Зорана Радисављевића (новинара из Новог Сада), који се тридесет година бави енигмом, па сам за себе рече да постаде "енигматски ветеран". Он је сакупио енигме писаца више земаља (који су писали на свом језику), па је направио интересантну књигу на енглеском језику. Доктор Динко Кнежевић ( професор Рударско - Геолошког факултета), изјави како је њему хоби анаграм.

За Зорана рече : "Имао је око двадесетак победа на Светском такмичењу". И додаде : " Зоран је био зора у одабирању анаграма. ". "Анаграми су и врста уметности", изјави аутор и по форми подсећају на афоризме. Рече да имамо апсолутно боље анаграме од Француза, Италијана и од Енглеза.

Пример анаграма из књиге:

1."Они ми скршили вагу", решење: "Сувишни килограми".

2."Ниси ми раја када си црн", решење: "Расна дискриминација"

    Ова књига има 2700 радова и сваки од њих је мало уметничко ремек дело.

                                                 Нада Лукић - Дринска

СРЕДА (ДАН НОВИНАРА ВЕТЕРАНА)

            НОВИНАРИ  ВЕТЕРАНИ  ЧЛАНОВИ УНС - а

             Ове Среде 29. Фебруара 2012. године у великој сали  

УНС - а, одржана је комеморација нашој драгој и поштованој колегиници Нади Мијатовић и промоција две књиге, сличне тематике. 

Ову Среду започеше у тишини Надине колеге ветерани и њена родбина и пријатељи. Господин Петар Кнежевић (новинар и књижевник), отвори комеморацију. 

Говорили су о њој као посебној новинарки која је пропутовала око шездесет земаља и писала о културама и животу људи и својим доживљајима док је боравила међу њима.

Оставила је иза себе 35 књига, а један новинар ветеран рече да је смрт није прекинула написала би још неколико књига.

Њен друг из детињства, по струци архитекта, помену, не тако давну,  промоцију Надиних књига и изговори : "Овог тренутка у Вршцу излази у  новинама о Нади Мијатовић текст са насловом "Апсолутна посвећеност профсији". Он рече да се Нада није удавала, није имала децу, зато је њена посвећеност новинарству била максимална... Рече још да размишљајући о Нади и уопште о новинарима дође до закључка да је "Новинарска професија хлеб са седам кора". А подсети нас да сви ми "остављамо неком у аманет оно што смо створили".

           У простору, у сали Удружења новинара Србије остаде нека енергија, како рекоше њене колеге новинари ветерани, коју је само она поседовала, и ја као најмлађи новинар, и по први пут овде зажалих што је нисам раније познавао. Али као утеху, нама младим новинарима остави своја дела у којима изли сву љубав према нашој професији.

                                                   

                       Немања Ковачевић          

СВЕТА НЕДЕЉА

                         МАНАСТИР РАКОВИЦА
26. фебруар 2012. лето

    Оно сунце кроз маглу  проби се изнад Манастира у Раковици. Хумка + Патријарха Павла Нашега би засађена цветовима који ће процветати за који дан и на хумци 

+ Патријарха Димитрија Пећког (која је одмах поред), и засађена истим цветовима и ограђена белим мермером, једнако... 

     Тек је снег окопнео, и овај народ дође да се поклони и ове Свете Недеље. Међу њима Немања Ковачевић, један  од најмлађих новинара, стајао је помало збуњен, јер је први пут посетио овај Манастир , а посебно се радовао што ће се помолити на хумци + Патријарха Павла.

Ове Недеље и Немања и ови људи, који су прв пут овде, схватају колико су Вере у себи носили, Патријарси Наши, и каква су помоћ ОНИ били, а посебно какву мисију су имали у чувању Вере Наше и Огњишта, и како чуваше Културно Благо, ЧУВАРИ НАШИХ СВЕТИЊА.

Алекса и Никола су трчали около, додиривали својим дечијим рукама она позлаћена слова и гледали јабуку црвену спуштену при дну крста... Писах раније о јабукама, које беху као знамење остављене Благопочившима, као симбол незаборава ношеног у души, као обећање да ћемо заувек чувате Оно Наше за Потомке.

Алексу ишчекаше родитељи, тек после 12 година . И то тек после Благослова сада већ Благопочившег Патријарха Павла. После годину дана дође и Никола. 

Мајка Славица зна да њих двојицу роди због само оног једног Благослова. Захвално целива ове Недеље крст онај бели... Поклоних јој моју књигу "СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА У ХРИСТУ ВАСКРСЛА", у којој је један део о + Патријарху Нашем Павлу...

Синови узеше књигу и почеше ту изнад хумке да је листају. Мајка рече, да иако Алекса има 6, а Никола  година, знају да читају. Тако ће касније, Алекса у Цркви препуној људи показивати књигу и читати њен наслов..

     

Ове Недеље Сунце је поново грејало и осветљавало пут према Манастиру, а посебно деци из народа обичног - необичног. 

Потом Недељно вече у Београду у обрадовању се настави, јер стиже Нада из Ужица (имењакиња моја) Немањина професорка српског језика и књижевности... И као да вече само најави наша будућа Сретања, јер Нада је рођена на Сретење... 

                                                            Нада Лукић - Дринска

Nokia nagradna igra

Nokia nagradna igra

Српска Пилотска Школа-Данас

                           ПРОФЕСОР- ИНЖЕЊЕР ВАЗДУХОПЛОВСТВА(Александар Кусовац)


Рођен је у Земунској болници 1950.-те...Завршио је 7 разреда на "Цветном Тргу" у школи "Слободан Принцип-Сељо"...На Машинском Факултету је дипломирао...Сетих се да је већ при нашем првом сусрету изговорио:"Гледате је "Ласту 1",конструисао сам је,направио сам је..."У погледу понос,и ништа више...Рече како човек за сваки посао "мора да се роди"...А "Ласта 1"као да је била птица
истинска у лету снимљена у пролеће,када се горе у облацима ластин лет препознаје...Летела је сасвим слободна "Ласта 1",као што је и њен "родитељ",ум слободан имао док је замишљао,тамо у плаветним даљинама...

Kaсније су направили "Ласту 2 и 4",али Његова Ласта није престајала да лети и појављивала се увек с пролећа...Чинило се да се скупљених крила уз бокове,спрема да надлети ,још једном све оне кровове и реке и онда ће ,поново идућег пролећа и Србија раширити крила...Таман ће професор г-дин Александар Кусовац,присуствовати коначној обуци групе младих талентованих пилота,спремни да као цивилни пилоти,полете у оним малим спортским авионима...Посматрам макету америчког авиона "Црна Птица".( СР-71):"последњи рађен без компјутера,а најбржи на свету,он се издужи 25цм у лету,јер се загреје на 200степени Целзијусових...Авион ЦЕСНА МУСТАНГ има 4 седишта и још увек га имамо у Флоти...Добри су ово момци,"али се ипак сетно присети оних Војних пилота наших...Додаје,да су ОНИ били једна,складна уиграна екипа...Зависили једни од других,мислили исто и мислима се допуњавали,бринули једни о другима,тешко се раздвајали...Размишљам,брижно ишчекивали да се врати и поново на земљу спусти онај "човек-птица",који без страха управља летилицом која опет на птицу личи...Зато је тоувек "СЛОБОДАН ЛЕТ",и одлазак међу облаке...И зато је Њима Слобода сигурност и Светиња...Зато их је тешко разумети ...Неспутаност им је посебна одлика,(зато оног лепотана крсише "Мустанг").... 
                                                    Нада Лукић-Дринска

Војна Установа "Тара"на тендеру???

                              ДА ЛИ ЈЕ ВОЈНА УСТАНОВА "ТАРА"
                  НА ТЕНДЕРУ???
На Тари су ЈЕЛЕ обелеле од "снега"?А година је НОВА НАША(српска)...И ТАРА БЕШЕ НАША...ИМАЛИ СМО ВОЈСКУ НАШУ...Један дечак ми рече(а тек је други разред),како има ,код куће књигу,у којој пише о јунацима из Првог Српског Устанка...
  Кад гледам ову децу како се такмиче,ко је више година провео на Тари,помислим-ако продају Планину Тару(Лепотицу међу нашим планинама),наша деца неће онда моћи овде долазити...А моја књига говори о деци и о старијима,када су и они били некад деца,па сам убацила и фотографије из њиховог раног детињства...Жељко и Хелена однеше 2 моје књиге,да покушају да продају...Носили су их као да су их загрлили...И ја сам као дете,грлила књиге...

   Ово куче се пред вратима хотела створило као да је дошло НИОТКУДА,или боље рећи,из оне снежне белине,зато је већим делом по телу беле боје???Деца га нису дирала,а и њему Она нису сметала,излазили су и улазили...Изгледало је да ће ту спавати склупчано и пробудиће се кад Хотел Оморику купе странци...
                        Бајна Башта (У Подножју Таре)
Прослава Школске славе Св.Саве 27.Јануара.2012.беше припремана и у свим школама се славило...У самом центру Вароши у школи "Рајак Павићевић"(био је мој стриц и Учитељ,и са стрицем Милутином Лукићем,учеником Ужичке гимназије стрељан на Бањици 1942.год,за два дана)Испред улаза у школу стоји његова биста која је скрнављена и бачена у неко двориште даље од школе...Захваљујући мом школском другу Љубинку Радојичићу,који је тада био директор,"глава" Рајакова је пронађена и враћена... Тако наш Рајак и даље чува "СТРАЖУ"и спред школе коју су моји прадедови зидали,деде и отац и стричеви и мајка и ја са сестрама походили,чак и деца сестрина,Ивана је била Вуковац...                       

Сада се традиција и Слава настави ,прекинута у неком времену између два рата и после Другог Светског рата...
                 Нада Лукић-Дринска

Војна Установа "Тара"уочи Српске Нове...

              ДОК НА ТАРИ ВЕЈУ СНЕГОВИ...

Шетачи на снегу...Па унутрашњост хотела"Оморика"И ОНИ су били са мном 13 Јануара лета 2012.пред дочек Српске Нове...Директор хотела је Г-дин Јован Мијатовић,(унук Јове Мијатовића Травара са Романије)омиљен међу гостима,а децу Пријатеље стекох из целе Србије и из далека,свидела им се моја књига са корицама плаве боје и Орао птица (на њој)што лети изнад Србије...Хелена и Жељко су,после увече,писали састав о мени и однели у Панчево да покажу наставници српског језика...Иако неки одрасли нису дозволили да се моја књига продаје,а једва су пустили да се изложи у предворју Хотела,ова деца ми доделише највећу награду писменим саставом о мени...Обећах им да ћемо се наћи на истом месту,идуће године у исто време...Била ми је наклоњена и "радничка класа","природно"неприметни свима сем мени...Они од раног јутра на ногама...Помислих,да сам и њихов умор записала...
                                          Нада Лукић-Дринска                   

Снегови из нашег детињства

            БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА (КУМОВСКА)

"Добро јутро кућо стара"-јави  се кум Бобан Симић,кога је крстила моја +Мајка Смиља...Падао је снег(током ноћи)и на Кући Старој обелели црепови...Успомене чува Она скоро 2оо(двестотине лета),а ОНО Огњиште и пре 8 Столећа...Записујем по сећању старих,што скоро ми причаше,пре одласка у Светлости Оне...А у  Манастиру Рачи нашој,записано има,и записујем,у Манастир да склоним,да место нађем...Књигама Нашим...
                                                                   Нада Лукић-Дринска