Мали приказ и фотографије у среду 23.11.2011.

          КОД   НОВИНАРА  ВЕТЕРАНА  У  УНС-у
              (Среда 2 део)

  Ветерани,новинари  у још једном разговору пре почетка састанка...

Ветерани новинари српски

Састају се сваке среде...То је као да средом имају посебан новинарски задатак,као да никад неће престати да буду обавезни себи и својој професији,као да ће се одужити великом броју својих колега што су нестали изгинули,на ногама,са оловком и блоком у рукама,са камером или фотоапаратом,већина већ написаше књиге,све оно што нису стигли у неким новинама да објаве,што им нису дали,или што су им строго цензурисали,јер истина са терена,није дозвољена била,или слушај,или ћеш главом платити...Онда су се неки довијали(поготову у времену злурадом скорашњем)да делимично,макар,истину протуре,а како и ја исписах у мојој књизи :ИСТИНА НАМ ПОЛАКО ИЗДИШЕ...Ове среде 23.Новембра2011-тог лета приступих Ветеранима,(потписах приступницу)јер Њима по годинама припадам,мада сам још увек активан новинар,теренац...Погледах на зиду код Ветерана,перо као симбол,а лик Косте Димитријевића из времена кад би посебно цењен и поштован,новинар београдски,рођени Београђанин...А током пола века свог књижевног и новинарског и професорског рада објави још 42.књиге...И није случајно да ћу већ сутра 24-тог новембра наведене године,тачно у подне,присуствовати једном посебно,интересантном,(предавању,Косте Димитријевића,о Иви Андрићу,чији Коста би савременик и зато и упозна овог  познатог писца,као могло би се рећи једну контраверзну личност...Јављаће се многи присутни у истраживачком културном центру,радознали да сазнају,нешто ново из Андрићевог приватног живота,али ће Коста остати само професионалац и при казивању неких истина,непознатих до сада нашој јавности...Зашто Коста не долази нити у УНС,нити у Удружење Књижевника Србије,сазнаћу делимично из изговорене једне реченице сутрадан на Дорћолу...Рекох да ћу се заузети,да се исправи та неправда...

 На зиду у једној просторији у Београду,у ул.Ресавској 28.где се састају Ветерани-новинари има још фотографија новинара српских,али не нађох новинарке...Ипак ће се променити ситуација,наша Нада,дугогодишња,новинарка "Политике"ускоро ће одржати промоцију својих књига,и Ветерани се непрекидно укључују у нове активности...А договорисмо се да ћемо до пролећа сакупити књиге,које ћемо носити Србима јужно од Ибра...Нада-Лукић Дринска

Два лета Господња минуше...

Откако нам почину Патријарх Наш Павле,минуше два лета Господња ...То се дешавало и тада између Врача и Ђурђица,само овог лета би датум 15.Новембар ...По договору са Јеленом предадох две моје књиге баш тог датума,а обратих пажњу Јелени да и у мојој књизи постоји тај дан(између два Празника)уписан у мојој књизи.Зато се ја (по Божијој вољи)упутих у Манастир Раковицу,убрзо у Недељу 20.Новембра 2011.,да се уочи Аранђеловдана(на који сам рођена)Богу помолим и предам књигу моју'-СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА У ХРИСТУ ВАСКРСЛА-Монахињама Раковичким на поклон,а спустих две књиге и на Хумку Благопочившег Патријарха нашег Рођеног-Павла.

   Нада-Дринска                    БГД,Новембра 2011.

Књига моја:"Србијо моја страдална у Христу васкрсла"

Мој водич,књига моја...СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА,У ХРИСТУ ВАСКРСЛА

Водила ме књига моја са Старог на Нови Београд у Централну Библиотеку,а Јелена,плавих очију,(из Рода је мога) дочека ме блистајући међу књигама...Читаоци су долазили и мало је било времена за причу...Било је плавих књига...И моја књига је боје плаве,(уствари "увијена"је сва у слику пријатеља сликара-Београдског Дејана Дрвенице).Јелена ће јој дати место почасно,кад је "обраде"за Библиотеку...Књиге ОНЕ на полицама,стајале су мирно,као да се спремају на вечерњи починак,помало дремовне,док ОНЕ ниже,филозофске беху полуотворене и као да су чекале да их у руке примим...Личиле су на људска бића,која ноћу бдију,а и дању никад сасвим не спавају...Нада-Дринска

Почетак новембра у Земуну...

Културна догађања у Земунској Вароши,као да почињу у јесен,јер оно што се деси у летњим данима,све одживе на реци,на Дунаву ...А кад Кошава крене све улице празне постану,понекад и магла притисне и онда почињу забаве...У Земун допутоваше и гости из Мрчајеваца,а у Дому Ваздухопловства одржа се традиционална Свечаност и као и сваке године поменуше се Ратници из Првог Рата и заигра она младост и запева...Придружише им се и старији...Нада-Дринска

У новембру још увек размишљање о крају октобра...

Под утиском Сајма књига овог октобра...

Овај Сајам књига заврши се без бесплатног уласка на Капије Београдског Сајма,задњег дана,пре затварања,па тако Београђани који посебно књигу љубе,нису имали новац да улаз плате и још књигу купе...Ко прекиде традицију,више није ни битно,тек Сајам Књига овог лета 2011.доби тужан завршетак...Ипак,предходних дана,било је и занимљивих догађаја и посетилаца којима књига живот значи...